Ни док су подржавали Тита да се обрачуна с Михаиловићем, Немци нису имали никаквих дилема ни о једном ни о другом југословенском покрету отпора. Напротив. Када су искористили партизане да нанесу тежак пораз четницима, поново су се окренули и против једних и против других. Нацистички командант на Балкану, генерал Александар фон Лер, 31. марта 1943. Врховној команди Вермахта предложио је да се приступи "потпуном уништењу партизанских снага и потпуном разоружању и ликвидацији четничких снага Д. Михаиловића", кога је Немачка команда већ одавно "хтела да зароби , јер је био душа покрета отпора у Србији ".
Истог дана генерал Алфред Јодл је у име Врховне команде Вермахта наредио:
- Након уништења Титове комунистичке државе, треба приступити уништењу и оружаних снага националног српства под командом Д. Михаиловића, да би се обезбедила позадина у случају непријатељског искрцавања на Балкану. Борбена дејства изводити брзо и безобзирно. С обзиром на уске везе команданта Д. Михаиловића са италијанским властима, Фиреру је нарочито стало да се акција држи у строгој тајности.
Једном пуку нацистичке дивизије "Бранденбург" наложено је да још пре почетка операције, с припадницима пресвученим у четничке униформе, ухвати генерала Михаиловића, а кад је тај план пропао, немачки генерал Рудолф Литерс је, маја 1943, Четвртом пуку дивизије "Бранденбург" издао нову наредбу:
- Главни циљ пука остаје хватање особе и штаба Драже Михаиловића, те заплена његове архиве. У исто време, пожељно је уништење Тита и његовог штаба.
Генерал Михаиловић је и овога пута надмудрио Немце који су успели да заробе Павла Ђуришића и око 2.000 његових бораца.
Чим је побегао од немачке потере, враћајући се после једногодишње паузе поново у Србију, Михаиловићу су Британци поставили још један ултиматум. Тражили су да дигне руке од Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске, али и да њихови официри командују јединицама Југословенске војске у отаџбини. Према сопственим речима, генерал се "тада нашао у најтежем положају у животу":
- Потпуно је неоснована тврдња да са својим трупама не представљам никакву борбену снагу западно од Копаоника.
- Није истина да су јединице Југословенске војске у Црној Гори, Херцеговини и Босни ликвидиране, а још мање да тесно сарађују са Осовином.
- Није истина да се једва може казати да јединице Југословенске војске уопште постоје у Словенији и Славонији.
- Постојање Југословенске војске признаје како немачка тако и Павелићева непријатељска штампа и њихова радио служба, нападајући мене лично и називајући моје трупе бандама Драже Михаиловића. Жалосна је чињеница да савезници ово негирају. Сва ова обавештења знам да потичу од комунистичке пропаганде и комунистичке војске у сарадњи са Осовином.
- Изјављујем да нити сам имао, нити имам, нити ћу имати ма какву колаборацију са Осовином.
- Југословенској војсци се даје област ограничена на истоку бугарском границом, на северу од Дунава до Велике Мораве и Ибра, и на југу до Скопља. Остала област Југославије има да се повери комунистима под командом обијача Јосипа Броза званог Тито. Захваљујем на оваквој понуди.
- Моји борци и ја нисмо признали капитулацију коју нам непријатељ намеће, а још мање ћемо примити капитулацију од стране савезника.
- Борићемо се и даље против сила Осовине како знамо и умемо. Као што смо се и до сада борили, иако је савезничка помоћ до сада била толико незнатна да се не може сматрати другачије до као пропаганда. До сада примљеним наоружањем не бих могао опремити више од двеста до триста бораца.
Тражио је од Британаца да га "бар оставе на миру", а једино је прихватио захтев да "координира делатност свих својих снага с плановима Врховне команде (Велике Британије) на Средњем истоку".
После овако оштрог одговора могло се очекивати да ће Британци прекинути везе с Михаиловићем, али уместо очекиваног уследио је кафкијански потез Лондона. Британско Министарства спољних послова обавестило је југословенску избегличку владу да је ултиматум њихове Врховне команде у Каиру била грешка коју је учинио један њихов млађи официр без знања врховног команданта, генерала Хенрија Вилсона.
У пролеће 1943. Тито је у депешама послатим у Москву генерала Михаиловића сатанизовао 17 пута, Павелића једанпут, Хитлера ниједном.
Већину Титових лажних ратних извештаја објављивала је не само совјетска "Слободна Југославија" већ су их Стаљинови обавештајци убацивали иу програм Радио Лондона и штампали у левичарским листовима у САД и земљама западне Европе.
Баш тад кад су га Енглези сумњичили за колаборацију, Немци су генерала Михаиловића и његову војску сматрали најопаснијим непријатељем у окупираној Југославији. Немачки обавештајни документ из марта 1943. нема никаквих недоумица о томе:
ЗАБРАНА ПЉАЧКЕ И УБИСТАВА
Генерал Михаиловић је и 1943. године покушавао да дисциплинује неке делове своје хетерогене војске: - Ниједно убиство у циљу чишћења или ма у ком другом циљу више не вршити без пресуде надлежног и прописно образложеног преког војног суда. Истом наредбом најстроже је забранио и да се у његовој војсци накнадно пишу пресуде пошто су људи већ побијени, а забранио је и пљачкање убијених људи. Издао је наредбу и против ширења антисемитизма: - Забрањујем сваку грдњу, као и распиривање мржње према Јеврејима, у говорима, на јавним састанцима или приватно по кафанама. - Михаиловић је одличан војник и шеф. Организовао је око шест дивизија од остатака југословенске војске. - Војници одлични и дисциплиновани. С малим изузецима, сви су Срби. - Једина мана те војске је што има огромно неповерење према Хрватима. То нам одлично служи. Иначе наш положај у Југославији био би много тежи.
Генерал Михаиловић се и лета 1943. надао савезничком искрцавању на Јадранско море. Због тога је јула 1943, очекујући скору капитулацију Италије, у договору са Енглезима решио да нападне и разоружа италијанске снаге у Црној Гори, Херцеговини и Санџаку, али кад је изостала конкретна савезничка подршка, опет је протестовао. Лондон се на то није освртао, већ је све отвореније почео да фаворизује партизане.
Михаиловићева реакција била је жестока:
- Збијмо наше редове. Будимо чврсти. Њих се наш народ ни најмање не тиче, па се тако и понашају.
- За њих је ово Африка, а ми црнци. Они ће покушати да да купују наше људе и створе раздор у редовима, па да нас потчине.
А кад је потпуковник Бил Хадсон, британски изасланик у Михаиловићевом штабу, почео да врши притисак на четничког команданта да британски официри ипак заповедају његовим јединицама, генерал није издржао:
- Хадсон нарочито хвали Грке који су се без икаквих услова ставили под британску команду. Ми на то нећемо никада пристати, нити ћемо икада бити Грци. Међу нама могу бити само савезнички односи.
Михаиловића је посебно озлоједило то што су Енглези само Србе позивали да улудо гину, а што су Французима, Белгијанцима, Норвежанима, Данцима и другим окупираним народима преко Радио Лондона поручивали да се "организују и да прихвате борбе, али тек кад се савезничке војске искрцају на њихову територију ".