Дража Михаиловић[1] (1893-1946) је у току Другог светског рата (1941-1945) био армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске (краљевске) војске у отаџбини, као и министар војске, ваздухопловства и морнарице Краљевине Југославије (1929-1945) у две владе (период: 1942-1943[2]) академика др Слободана Јовановића (1869-1958), влади (период: 1943[3]) професора Милошa Трифуновићa (1871-1957) и влади (период: 1943-1944[4]) др Божидара Пурића (1891-1977).
У току Другог светског рата генерал Михаиловић је добио следећа савезничка одличја:
1. Француски »Ратни крст«[5] (категорија: Бронзана палма[6]), 1942. године 2. Пољски ореден »За војне врлине«[7] (категорија: Veliki krst са звездом[8]), 1943. године 3 Америчка »Легија заслужних«[9] (категорија: Врховни командант[10]), 1948. године
[1] Генерал Драгољуб-Дража М. Михаиловић је током Другог светског рата био врховни комадант сербског четничког покрета, оличеног у Југословенској војсци у отаџбини (скр. ЈВуО). [2] Владе Краљевине Југославије у егзилу (од 11. јануара 1942. године до 2. јануара 1943. године и од 2. јануара до 26. јуна 1943. године). [3] Влада Краљевине Југославије у егзилу (од 26. јуна до 10. августа 1943. године). [4] Влада Краљевине Југославије у егзилу (од 10. августа 1943. до 1. јуна 1944. године). [5] Фр. Croix de guerre (1939-1945). [6] Фр. Palme de bronze. Овај орден се додељује само припадницима командног кадра на армијском нивоу. [7] Лат. For Military Virtue, или пољ. Order Wojenny Virtuti Militari. [8] Пољ. Krzyż Wielki z Gwiazdą. Ово је орден I класе, који је намењен искључиво за врховне комаданте. [9] Енг. Legion of Merit (скр. LOM). [10] Енг. Chief Commander.
Председник Пољске владе (период: 1939-1943) у избеглиштву (у Лондону[1]), генерал Владислав Сикорски[2] (1881-1943), одликовао је 1943. године сербског генерала Дражу Михаиловића[3] (1893-1946) највећим пољским војним одличјем - орденом »За војне врлине«. Својеручно писмо генерала Сикорског за Дражу, као и орден, донео је пољски официр Михаил Јакубовски Левандовски[4] (19??-1943), који је падобраном искочио на Хомоље 16. јуна 1943. године. Капетан Михаил Левандовски је из Лондона упућен у команду Крајинског корпуса[5] (Горски штаб 67). Писмо и орден запленили су Немци, после борбе од 11. децембра 1943. године, код села Танде на Хомољу, у којој су погинули капетан Левандовски и три четника. Заробљени су енглески обавештајац Управе за специјалне операције[6], капетан Едгар Харгривс[7], два Грка и један Сербин.
[1] Енг. London. [2] Пољ. Władysław Eugeniusz Sikorski. [3] Генерал Драгољуб-Дража М. Михаиловић је током Другог светског рата био врховни комадант сербског четничког покрета, оличеног у Југословенској војсци у отаџбини (скр. ЈВуО). [4] Пољ. Michał Jakubowski Łewandowski. [5] Састав: Поречка бригада, Кључка бригада, Брзопаланачка бригада, Голубачка бригада и Звишка бригада. [6] Енг. Special Operations Executive (скр. SOE). [7] Енг. Edgar Hargreaves. [8] Пољска бригада је распуштена крајем 1943. године из безбедносних разлога. Наиме, када је капетан Левандовски стигао у Сербију, била је актуелна необична британска наредба четницима од 28. маја 1943. године, да сву територију западно од реке Ибар препусте партизанима (наговештавала је сарадњу Енглеза и комуниста). До краја године ситуација се погоршала, па је Дража, поред осталог, тражио да Пољаци »остану у нашим јединицама разбацани свуда и далеко од Енглеза«. То је био прави разлог за расформирање Пољске бригаде, док су невоље са исхраном послужиле само као изговор. У распису свим командатима у Сербији, од 30. новембра 1943. године, Дража је даље писао: »Остаје у важности само група од 50 Пољака чије сам формирање одобрио пуковнику Павловићу. Сви остали имају се разбацати по јединицама и далеко од Енглеза. Енглези су хтели да нам подвале, да наоружају пре Пољаке него нас и да их после употребљавају по својој вољи, а можда и против нас.« [9] Састав: Млавска бригада, Хомољска бригада, Хомољска јуришна бригада, Моравска бригада и Рамска бригада.
Хари Труман[1] (1884-1972), председник Америке[2] (период: 1945-1953) је 29. марта 1948. додине постхумно одликовао сербског генерала Дражу Михаиловића[3] (1893-1946) орденом »Легије заслуга« због учествовања у операцији спасавања америчких пилота оборених током Другог светског рата (1941-1945) изнад Краљевине Југославије (1929-1945).
Током Другог светског рата, 1944. године америчка обавештајна служба је, у сарадњи са Југословенском (краљевском) војском у отаџбини и њеним командантом генералом Дражом Михаиловићем спровела операцију „Холјард“[4]. Главни циљ операције била је евакуација америчких пилота, припадника америчке 15. ваздухопловне армије који су оборени изнад територије Краљевине Југославије. Оборени амерички пилоти су уз помоћ припадника ЈВуО пребацивани на територију под њиховом контролом одакле су америчким авионима евакуисани у Италију са импровизованих пољских аеродрома Бољанићи, Коциљево и Прањани. Операција Холјард била је највећа операција организованог спасавања оборених америчких авијатичара у Другом светском рату.
[1] Енг. Harry S. Truman. [2] Енг. United States of America. [3] Генерал Драгољуб-Дража М. Михаиловић је током Другог светског рата био врховни комадант сербског четничког покрета, оличеног у Југословенској војсци у отаџбини (скр. ЈВуО). [4] Енг. Halyard.
Командант француског[1] покрета отпора, генерал Шарл де Гол[2] (1890-1970), одликовао је »Ратним крстом« сербског генерала Дражу Михаиловића[3] (1893-1946). Уз овај орден он је издао и похвалну наредбу, која је 2. фебруара 1943. године прочитана свим француским јединицама: »Армијски генерал Драгољуб Д. Михаиловић, легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу.«[4]
[1] Фр. République française. [2] Фр. Charles André Joseph Marie de Gaulle. [3] Генерал Драгољуб-Дража М. Михаиловић је током Другог светског рата био врховни комадант сербског четничког покрета, оличеног у Југословенској војсци у отаџбини (скр. ЈВуО). [4] Ова похвала објављена је и у листу „Службене новине Краљевије Југославије“ - Ратно издање Број 11 (Лондон: Влада Краљевине Југославије, 21. март 1943. године, стр. 5):
Указ Тома Бредлија[1] (1917-1998), градоначелника[2] америчког[3] града Лос Анђелеса[4], којим се 17. јул 1986. године проглашава за „Дан сећања на генерала Дражу Михаиловића[5]“.
[1] Енг. Thomas J. „Tom“ Bradley. [2] Период: 1973-1993. [3] Енг. United States of America. [4] Енг. Los Angelos. [5] Генерал Драгољуб-Дража М. Михаиловић (1893-1946) је током Другог светског рата (1941-1945) био врховни комадант сербског четничког покрета, оличеног у Југословенској војсци у отаџбини (скр. ЈВуО).
У америчком[1] часопису Тајм[2] је 25. маја 1942. године у току Другог светског рата (1941-1945) изашао чланак о сербском генералу Дражи Михаиловићу[3] (1893-1946), са његовом сликом на насловној страни.
[1] Енг. United States of America. [2] Енг. Time magazine (May 25, 1942 | Vol. XXXIX, № 21). [3] Генерал Драгољуб-Дража М. Михаиловић је током Другог светског рата био врховни комадант сербског четничког покрета, оличеног у Југословенској војсци у отаџбини (скр. ЈВуО).
Епископ Николај под немачком стражом 1941.
Випава, Словенија, априла 1945, с лева на десно: први и други непознати, мајор Цвјетићанин, епископ Николај, непознати, патријарх Гаврило, генерал Дамјановић, војвода Ђујић, мајор Вуксановић
Прекуцани текст писма: Писмо епископа Николаја пуковнику Дражи Михаиловићу, из Манастира Љубостиња, јесени 1941. године.
''Кликом'' на слику погледајте у већој резолуцији.
1.
Додајем и ово (вероватно усменој поруци – прим. М.С.) Шта ће нам користити земља ако се истреби народ. А истребљење народа српског сада се врши са неколико страна. Бог и народ – треба се Бога бојати и Богу молити а народ свој волети и жалити. Али на жалост има пуно безбожника који нити се Бога боје нити народ воле и жале. Многи су од њих извукли благовремено своје породице из (…) па онда почели немилосрдно да руше туђу имовину и убијају туђе мајке, синове и кћери. Авај погибијо српска од безбожника!
2.
Неизмерно боли и мене и многе друге Србе што се у последње дане почело ово речено приписивати и Вама. Свет је у неизвесности односно Ваших планова. Да ли и зашто и Ви учествујете у борбама око Краљева, или то неко злонамерно, а у своју корист ставља под Вашу фирму? Тако и по другим местима и ова неизвесност помрачава мисли и леди срце сваког српског родољуба. Ја се каменим у овом манастиру и само се молим Богу, за српску слогу. Ако икад она четири „С“ треба да имају неки практички и спасоносни значај то треба у овом времену.
3.
Војвода Б.Г. (Богдан Гордић – прим. М.С.) причао ми је много о Вама. С дивљењем говори о Вашој мисаоности и храбрости. Али жали што не долазите са њим у везу као и са другим чисто националним јединицама. Учините у овом правцу све што можете и то хитно. Чувајте се свих ортака, који у Бога не верују. Никад у историји нити један Србин без вере у Бога није учинио ни једно велико дело од Немање до Карађорђа и војводе Мишића. Без Бога ни преко прага – говоре Срби одувек. Зар могу радити на добро овог...
4.
Божјег народа они људи који немају дубоку душу Србинову, нераскидно везани са Богом и свецима – крсном славом? Партијанска нас завист упропастила и осрамотила. Па зар још да партијанимо? И то данас и то у Шумадији? Патриотска Босна можа данас да постане примером партијанској Шумадији. Ако, пођимо за неким примером. Ујединимо оно мало свесних народних снага, не да се са неком далеко јачим од себе боримо сада, него да одржимо што више робља српског у животу до бољих дана и за боље дане.
5.
Као кроз тунел путујемо. Али моја је непоколебива сва нада да ће Бог благи опростити нам многе и премноге грехе наше и да ће нас извести на велику светлост. У осталом тако је прорекао и онај чудни Кремански пророк, чија су се сва прорицања до сада збила и с невероватном математичком тачношћу испунила. То није био неки гатар него прави Божји човек и визионар. Молим Вас наредите Вашим људима да нипошто не псују светиње, да се посведневно Богу моле и своје крсне славе како могу држе. Тешко је бити прави Србин. Само прави човек може бити и прави Србин. С поздравом и благословом Срдачно Ваш Еп. Николај Бог нек Вам је на помоћи!