20 година без Срба
|
''Нека мимоход почне!''
|
МИМОХОД
(илустрација: Горан Дивац, Новости) |
У својим предизборним скуповима Туђман је говорио да ће Хрватска за 10 година само без издвајања за ЈНА имати стандард Швајцарске. За Туђмана, ХДЗ и велики дио хрватског народа једини проблем у Хрватској били су Срби. Ако они оду, говорили су, Хрватска ће процветати. Ништа им није значило што је Хрватска своје златно доба просперитета, раста и развоја имала баш у доба кад су живели са Србима у истој држави и кад им је Београд био главни град. За пример можемо навести Загреб и Ријеку. 1918. Загреб улази у заједничку државу са Србијом, а Ријека пада под Италију. Загреб од тада заосталог провинцијског градића са неких 70 хиљада становника, под "великосрпском хегемонијом" израста у леп и развијен град од 300 хиљада људи уочи 2. светског рата. У исто време Ријека стагнира по броју становника, а економски и индустријски назадује. 1945. Загреб и Ријека улазе у састав нове Југославије. И обоје расту више него двоструко, а економски цветају.
1995. године Хрватска војска је уз помоћ НАТО-а завршила етничко чишћење Срба које је започело стотињак година раније. И да ли је Хрватској након тога кренуло? Иако зарађује 8 милијарди евра сваке године од туризма, Хрватска економија је у никад јаднијем стању. 1990. у Хрватској је незапослених било око 100 хиљада, данас је незапослено три пута више, иако у Хрватској живи 600 хиљада људи мање. Дуг Хрватске која је и у Југославији била најзадуженија република износи 54 милијарде евра у само 20 година, док је цела бивша Југославија у 45 година имала око 12 милијарди евра дуга. У Југославији су изграђене фабрике, школе, болнице, студентски домови, стадиони, спортске дворане, цесте, водоводи, далеководи, станбена насеља, радничка одмаралишта ... а у Хрватској готово ништа. Само између 1965. до 1975. на Јадрану је изграђено 400 хотела, а у Хрватској у 20 година само 20, али су већином у страном власништву, као што су и све банке и телекомуникације у страном власништву.
Око 90 посто индустријске производње и фабрика из 1991. је пропало. На задарском подручју пропало је преко 50 предузећа и нестало 20 хиљада радних места. У Ријеци је нестало чак 30 хиљада радних места, Југолиније са 3 хиљаде запослених и више од 50 бродова у флоти је пропала, а задњи брод који је продат у старо гвожђе звао се »Хрватска«. У Осијеку је угашена половина предузећа и нестало је 22 хиљаде радних места. Пољопривредна производња је потпуно пропала ради увозничких лобија који плаћају корумпираним политичарима да без икаквих контрола увозе своје производе. Због диктата из Европске Уније Хрватска није смела прогласити заштићени појас на Јадрану, па тако италијански рибари наносе штету од неколико стотина милона евра годишње.
У лудачком заносу Туђман је викао "имамо Хрватску", а залуђена маса му је клицала. Данас из те његове и њихове Хрватске где је све што вреди у власништву странаца млади масовно беже. Према анкетама 67 посто младих жели напустити Хрватску. Само у задње две године 100.000 људи је отишло у Канаду, Немачку, Аустралију, САД, чак и Ирску, месечно 44 лекара напушта Хрватску. И оно мало економије што је остало, остало је из Југославије, људи живе по становима које су наследили од својих очева и дедова. Моја мајка каже да никад у 40 година колико је живела у Југославији није видела неког да копа по контејнерима, а данас је то у Хрватској свакодневан призор.
У Србији се доста често изјава угледног академика Енрика Јосифа да су Срби небески народ узима као српски митоманија, без обзира што ју је изрекао један Јеврејин, а не Србин. Хрвати су Јевреје истребили још у 2. светском рату, 1941. у Хрватској је живело више од 45 хиљада Јевреја, а данас их живи 509. Само православних Срба у Хрватској на задњем попису пред 1. светски рат било око 25 посто (без католика који су се изјаснили као Срби), а данас их је око 4 одсто. Први погроми Срба у Хрватској започели су још пре 1. светског рата, повремено и између два рата, преко Јасеновца, деловања усташке емиграције и на крају од 1990. до 1995. са "Олујом" као великим финалом. Када данас погледамо јадно стање у којем се Хрватска налази, онда нам изјава академика Јосифа не звучи као мит, него, бар на примеру Хрватске као гола истина, јер су Хрвати своје златно доба просперитета имали само кад су живели у заједничкој држави са Србима и кад им је главни град био Београд.
Аутор: Мислав Хорват
1995. године Хрватска војска је уз помоћ НАТО-а завршила етничко чишћење Срба које је започело стотињак година раније. И да ли је Хрватској након тога кренуло? Иако зарађује 8 милијарди евра сваке године од туризма, Хрватска економија је у никад јаднијем стању. 1990. у Хрватској је незапослених било око 100 хиљада, данас је незапослено три пута више, иако у Хрватској живи 600 хиљада људи мање. Дуг Хрватске која је и у Југославији била најзадуженија република износи 54 милијарде евра у само 20 година, док је цела бивша Југославија у 45 година имала око 12 милијарди евра дуга. У Југославији су изграђене фабрике, школе, болнице, студентски домови, стадиони, спортске дворане, цесте, водоводи, далеководи, станбена насеља, радничка одмаралишта ... а у Хрватској готово ништа. Само између 1965. до 1975. на Јадрану је изграђено 400 хотела, а у Хрватској у 20 година само 20, али су већином у страном власништву, као што су и све банке и телекомуникације у страном власништву.
Око 90 посто индустријске производње и фабрика из 1991. је пропало. На задарском подручју пропало је преко 50 предузећа и нестало 20 хиљада радних места. У Ријеци је нестало чак 30 хиљада радних места, Југолиније са 3 хиљаде запослених и више од 50 бродова у флоти је пропала, а задњи брод који је продат у старо гвожђе звао се »Хрватска«. У Осијеку је угашена половина предузећа и нестало је 22 хиљаде радних места. Пољопривредна производња је потпуно пропала ради увозничких лобија који плаћају корумпираним политичарима да без икаквих контрола увозе своје производе. Због диктата из Европске Уније Хрватска није смела прогласити заштићени појас на Јадрану, па тако италијански рибари наносе штету од неколико стотина милона евра годишње.
У лудачком заносу Туђман је викао "имамо Хрватску", а залуђена маса му је клицала. Данас из те његове и њихове Хрватске где је све што вреди у власништву странаца млади масовно беже. Према анкетама 67 посто младих жели напустити Хрватску. Само у задње две године 100.000 људи је отишло у Канаду, Немачку, Аустралију, САД, чак и Ирску, месечно 44 лекара напушта Хрватску. И оно мало економије што је остало, остало је из Југославије, људи живе по становима које су наследили од својих очева и дедова. Моја мајка каже да никад у 40 година колико је живела у Југославији није видела неког да копа по контејнерима, а данас је то у Хрватској свакодневан призор.
У Србији се доста често изјава угледног академика Енрика Јосифа да су Срби небески народ узима као српски митоманија, без обзира што ју је изрекао један Јеврејин, а не Србин. Хрвати су Јевреје истребили још у 2. светском рату, 1941. у Хрватској је живело више од 45 хиљада Јевреја, а данас их живи 509. Само православних Срба у Хрватској на задњем попису пред 1. светски рат било око 25 посто (без католика који су се изјаснили као Срби), а данас их је око 4 одсто. Први погроми Срба у Хрватској започели су још пре 1. светског рата, повремено и између два рата, преко Јасеновца, деловања усташке емиграције и на крају од 1990. до 1995. са "Олујом" као великим финалом. Када данас погледамо јадно стање у којем се Хрватска налази, онда нам изјава академика Јосифа не звучи као мит, него, бар на примеру Хрватске као гола истина, јер су Хрвати своје златно доба просперитета имали само кад су живели у заједничкој држави са Србима и кад им је главни град био Београд.
Аутор: Мислав Хорват
|
|
05.08.2015.
|