Након битке код Ангоре (Анкаре) 1402. године, где је татарски емир Тамерлан нанео тежак пораз Османлијама и заробио султана Бајазита, заробљеништва је допала и Оливера.
|
Након Првог светског рата, држава је одредила ратним инвалидима посебна места у Београду где су могли да просе како би се исхранили и преживили. У исто време, хрватским официрима су дате високе функције ...
|
А како је текла ''македонизација'' и бугаризација Срба у Македонији најбоље сведочи споменик Ђорђу Цветковићу рођеном у селу Лабуништа у Дримколу код Струге.
|
Изузетни људи могу чинити изузетне ствари, али курс судбине једног народа биће увек вођен не само пролазним напорима једног или чак више изузетних људи неког доба, већ истрајном моћи традиција једног народа.
|
Ту је, под окриљем ресавске Тврђаве-Храма, одрастао и одатле у славу кренуо Карађорђев херојски војвода Синђелић. Са овог места су према густој шуми турских копаља пошли србски Спартанци, њих 300...
|
Војници су се враћали. Долазили су раскаљаним друмовима, који су их некада одвели у туђину. Промицала је група за гупом. Људи су се здравили, распитивали једне за друге, радовали се.
|
Драгутин Матић је рођен 10. јануара 1888. као најмлађе чедо оца Пеше и мајке Невене. У породици је било петоро деце. Рано је остао без оца, па га је неговао и подизао најстарији брат Ђорђе (Ђоре).
|
24. март 1999. Бомбардовање Србије од стране НАТО агресора
|
Ова три услова у себи носе све оне спасоносне врлине и теме које нас, упркос свему, и даље држе над водом и муљем надируће мочваре модерног доба и њеног слузавог, човека недостојног ”духа времена”.
|
На врху стене, наши хероји ломе сво оружје и разбијају га о камење (једини револвер који је остао скривен или заборављен у појасу је био код Мусе). Брзо су пришли један другом и изљубили се. Примакли су се, и на коленима направили круг, обгрливши се рукама - оформили су коло.
|
Племе Његуши од Косовског боја па до ослобођења у 19.веку нису плаћали харач (порез) Турцима!
Његушко племе је једно од оних из Катунске нахије — која су тврдо држала за себе да „од Косова" нису давала Турцима харач, него у свој чистоти чувала „искру србске слободе“. |
„Била је толика звека и јека да се тресло и место на којем се бој био, а толика се крв пролила да се коњима траг познавао кроз проливену крв и безброј је мртваца било... људи су запомагали, коњи су рзали, оружје је звечало, стреле су летеле сунце заклањајући... земља је хучала, ваздух је грмео... оружја су светлела и земљу обасјавала...“.
|
Постоје неки људи чија су херојства толико велика да би о њима требало учити у школама. Али, времена су (била) таква, да су се и велики заборавили. Мали често имају обичај да то ураде како би они избили у први план.
Ово је једна чудесна прича о великима. О којима нас ама баш ништа нису учили у школама. |
Деца у НДХ најсвирепије су мучена и убијана по логорима у Јасеновцу и околним местима која су била у саставу тог логора: Стара Градишка, Јабланац, Млака, Уштица, затим у Горњој Ријеци, Јастребарском, Сиску, у транспортима, по загребачким болницама и прихватилиштима, по Славонији и Мославини, у логору Старо Сајмиште код Земуна…
|
Говорио сам им да више волим своју: кокту и јупи, као и бозу, смејали су ми се! Говорио сам да није злато све што сија, гледали су ме са сажаљењем и ниподаштавањем! Говорио сам, да погледају нашу историју, нашу културу, наше законе, наше писмо, наше Манастире...
|
Ја сам уверен да је Г. Вук Караџић, кад је Писменицу своју писао, роду свом добро учинити хтео и да није мислио, да ће с преиначењем кирилице такову реформу у књижеству нашем учинити, која ће за народ србски неугодна, а може бити, и опасна следства имати.
|