То је пасија наше најближе браће да путем братства присвајају и оно, што није њихово. Њихове књиге кипте таким жељама. Често пута човек да се насмеје, кад их чита. Заиста се може на таке књижевне производе применити оно, што нам је једном приликом рекао наш омиљени проф...
|
Они су се стално служили једно мало модификованом србском ћирилицом, која је позната под називом “босанчица”. У суштини је то србска ћирилица.Босанчица се развила из дукљанско-хумске рецензије којом су написана оба наша најстарија јеванђеља: Мирослављево и Вуканово. Њу су босански францискани називали “србским словима”.
|
Херцеговачки санџак… погубио 1662. године 67 угледних старјешина у Никшићима, Бањанима и Дробњацима, од којих су неки живи одерани, а затим набијени на колац. Некима је, опет, дао одсјећи ноге и руке, а неке је дао распорити, тјерајући их да носе у рукама своју утробу, док нису издахнули.
|
"Никола, ти велиш да смо ми Срби. Па како смо ми Срби могли родити ђецу Црногорце? Реци ми, Никола, како"?
А отац мирно одговара: "Данице, чедо моје, ми смо Срби, а родили смо слијепе послушнике. Плачимо, јаднице, плачимо"! |
Пошто је научно доказано да ћирилица нема принципијелних недостатака, онда се поставља логично питање зашто, потом, мењати писмо, одбацујући векове традиције и културно наслеђе? Аутор сматра да се ова нелогичност може описати и разумети, само ако се разматра као геополитичко питање у оквиру сукоба копна и мора, односно атлантизма и евро-азијства.
|
Поштована Господо, некада, док сам ја био мали, оно што јесте – могло је бити и друкчије, али данас, у већ разрађеном вишепартијском друштву, вреди и другачије, и другојачије, можда и друкче и друкше – само да се неко тога раније сетио...
|
Они су били наjфанатичниjи аустроугарски воjници. На позиве српских бранилаца „људи, не пуцаjте, браћа смо“ одговарали су ураганском ватром – прича Ћосовић.
Мрежа ровова jе све гушћа како се ближимо врху планине. На Еминовим водама дели их само десетак корака. |
Зашто?
Одговор је једноставан! Да заборавимо ко смо и шта смо и да постанемо оно што нисмо и никако не можемо бити. Аустроугарска монархија и НДХ су прибегавале забрани ћирилице, док „Четврти Рајх“ ради много суптилније. Покушавају нас убедити у то да је ћирилица старомодна и непрактична... |
Срби Далмације су подигли устанак против Турака 1682. године и већ 1683. су ослободили Далмацију, осим утврђења: Сињ, Книн и још једног. Тад су Турци опседали Беч с 250.000 војника, а у Далмацију, против србских устаника, послали су 100.000 војника.
|
Становништво Херцеговине износи око 300 хиљада душа и целокупно је сербско. Многе одличне сербске породице које су се бојале да ће по освајању земље од Турака изгубити своје привилегије, беху присиљене да приме ислам;...
|
Постоји мноштво видео клипова на ЈуТјубу са мапама европских земаља кроз историју. Било је и неколико покушаја да се ''мапира'' Србија. Углавном су мапе биле непрецизне или апсолутно нетачне. Ово је, уверени смо, најбоља презентација до сада.
|
Остало је записано да је у том месту пре Другог св. рата (1935.) откривена црква 11м дужине и 6м ширине, и по свему судећи се на ову цркву односе речи чувеног османлијског путописца Евлије Челебије, да је ,,преко, у планини, манастир посвећен Милошу“ да су га Срби подигли ,,у спомен имена проклетог Милоша“.
|
Једна од нарочито потресних прича великог рата која је одолела зубу времена и избегла трули задах заборава јесте прича о Макрени Спасојевић, која на нарочит начин симболизује трагичну судбине србске жене и мајке, али и целог србског народа у тим несрећним временима. Њена прича слична је причама многих мајки, који су своје мужеве и синове послале на фронтове отаџбине.
|
Можете ли да запамтите један број? Овај: 27,78.
Јако битан број. Баш. Када се погледају страдања и разарања која сваки рат, по својој чудовишној природи, доноси - онај Велики, Први светски, оставио је ужас за собом. По Србију, нарочито. |
Уврштен је у 100 најзнаменитијих Срба свих времена. Рођен је 18. маја 1711. године у српско-италијанској трговачкој породици Николе и Пауле Бошковић у Дубровнику. Он у родном Дубровнику остаје до своје петнаесте године, слушајући очеве приче о подвизима његових српских предака у бунама против Турака и о Лучин-дану, породичној слави у родном Ораховом Долу код Требиња, коју су поносни Бошковићи донели још из никада покорених Брда и Роваца.
|
Пошто се Милош Тошић, дошавши са Солунског фронта у оквиру Српске војне мисије у Америку, приликом случајног сусрета на „Тајмс скверу“ у Њујорку представио Николи Тесли као српски официр, Тесла му на то поносито одговара: „И ја сам Србин!“ Након што су, шетајући Петом авенијом, дуго причали о српским борбама на фронту и Албанској голготи Тесла је разговор завршио речима: „Знате ли да кроза ме сада иде струја, коса ми се диже на глави од радости и узбуђења.Треба да се поносимо што смо Срби!“
|