ОЛУЈА И ПАМЋЕЊЕУморио сам се од читања на интернету свих могућих подсећања на "Олују". Од саучествовања у страдању несрећних сународника и тада, и пре, и после тога. Од мазохистичког бављења свим пропуштеним, погрешним, неправедним. Уморио сам се уствари од помисли колико тога треба запамтити. А морамо да запамтимо, ако уопште мислимо да као народ имамо некакву будућност. Па и кад то памћење боли.
Подмуклост оних који ће нас после још бомбардовати и узети нам и Косово и Метохију не можемо да заборавимо. Подмуклост оних коју су клали Србе кад год су имали моћне заштитнике не можемо да заборавимо. Али не можемо да заборавимо и млакост нас из тада али и сада још увек болесне матице, кад је бескрајна колона кренула из Крајине и као да се од тада није ни зауставила. Мислио сам тада, пре двадесет година, да ће без обзира на Милошевићево политичко преигравање и килавост опозиције Срби устати у своју одбрану. Јединствено, као трава. У Београду се скупило тек две-три хиљаде људи да немушто протествује, уствари да се мува около и чека да се нешто ипак деси. Неки су излазили на аутопутеве да како тако помогну и утеше несрећнике, али све су то биле само капи на сувој земљи. Остали су гледали телевизију на којој није било много тога да се види. Данас, после двадесет година, сви тумарамо по фејсбуку и интернету. Детаљно се подсећамо или упознајемо са нечим што је прошло и што тешко можемо да исправимо. Има тога и и превише, а резултат је исти - нечињење. Данас можемо заједно да се помолимо за пострадале и напаћене. Кад бисмо у молитви показали јединство и снагу покренули бисмо и све остало. Нема нас више ко да води, да нам показује пут и упућује на исправно делање, сем наших светих предака. А њих је много више него што може да стане у црквени календар. И не морамо да организујемо изборе. Њих је Бог већ изабрао, и они су изабрали Бога. Само кроз тај избор има наде да поново отворимо нашу будућност. А да ли ће то и бити - то је већ друго питање. Бог зна. И у Богу се памћење прочишћава. Остаје само оно што је за вечност. Аутор: Ђакон Ненад Илић
|
05.08.2015.
|