Wilhelm Tomaschek:
Срби Трибали са трибалске равнице
»Као најранији становници данашње Србије спомињу се у историји моћни и ратоборни Трибали - Срби (Σερβλοι - Τριβαλλοι).[1] Херодат зна у овој земљи за две реке: Ангрос, који долази из земље Илира, без сумње западна Морава са Ибром, и Бронгос Страбонов Баргос, римски Маргус, који се улива у Дунав, по свој прилици јужна и сједињена Морава. На споју обе била је »трибалска равница« - ''πεδιον το Τριβαλλικον''.[2] У време Тукидида покушао је краљ Одриза Ситалк да распростре своју моћ преко реке Оскиос(Оσκιος) - Искер (Danubius) = Дунав) према северу, али је погинуо у једној битци са Трибалима, чија се земља, по Страбону, распростире на петнаест дана хода од горње Струме до Дунава. Доцније ратују они са Македонцима, Филипом II и Александром Великим, коме се краљ Трибала, Сирмос, морао покорити 334 пр. Хр.; после тога, један одред Трибала учествовао је у Александрову походу на Персију. Њихову моћ скрхали су келтски Скордисци. После римског освојења, један крај западне Бугарске звао се Трибалија, где географ Птолемеј, на ушћу Искра, ставља Ескус (Oescus – буг. Улпия Ескус, село Гиген , општина Гуљанци, област Плевен - Бугарска)[3] као варош Трибала (Oescus Triballorum).«
Наслов: Sitzungsberichte der Philosophisch-Historischen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, Том 128
Аутор: Wilhelm Tomaschek
Sitzungsberichte der Philosophisch-Historischen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften Стр. 87. и 88.
Тражећи ово дело, као и многа пре тога, закључио сам да је скоро сваки оригинал у поседу америчких или енглеских библиотека. Неко ће можда рећи да је у питању теорија завере, али СРБСКИ се не бави тиме. Ипак занимљиво је да су често скенови неуспели баш на, за нас, битним страницама. Најчешће се може наћи ова варијанта скена у којој је страница 87. скенирана на пола. Оваквих примера је много. Комплетну књигу можете наћи на линку. (прим. уредника)
Sitzungsberichte der Philosophisch-Historischen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften Стр. 89. и 90.
Наслов: Herodotus. With an English translation by A.D. Godley
Herodotus, Стр. 249. и 251.
Наслов: Laonici Chalcocondylae Atheniensis Historiarum libri decem, Том 48
Стране 26. и 34.
*** * Лаоник Халкокондило: СРБИ – ТРИБАЛИ »Σερβλόι - Τπιδαλλοι δε εςνορ αλαιοηαηον ηε και μεγιζηον ηονεςνοων« Лаоник Халкокондило, историчар рођен у богатој атинској породици, у својој Историји, je записао: »Σερβλόι - Τπιδαλλοι δε εςνορ αλαιοηαηον ηε και μεγιζηον ηονεςνοων«[1], односно, »Срби Трибали, народ најстарији и највећи од свих народа, поуздано знам.« У одељцима Б, Ц и Д, његове опсежне књиге, у десет томова, налазе се и значајна обавештења о Србима. Између осталог, Халкокондило се осврће на разне облике имена Срб и Србин, тј. варијанте које су странци од њега направили. Овде је значајно историчарево идентификовање имена Србин од пра-облика Србљин (пре XV века чешће употребљаваног), са називом Трибал. Он употребљава множину Трибалои, Τπιδαλλοι, што одговара имену Србљи. Халкокондилов спис се, углавном, односи на историју Ромеје од 1298. до 1463.г. и историју Османлијског царства; у њему се Срби спомињу узгред; њиховој историји писац не придаје велики значај, окупиран односима између Ромеје, царевине у слабљењу и Турске империје, чија моћ непрекидно расте. Но, баш због ове чињенице, Халкокондилова напомена о Србима добија на значају. Доиста, некада велики народ је преживљавао осудне тренутке своје повести у другој половини XV века, када је Лаониково десетокњижје настајало. * Дела позноромејских историчара који су доживели пад Цариграда 1453. године битно се разликују од ранијих историјских дела пре свега својом тематиком, затим композицијом, а онда и језиком. Пошто су сви савременици и сведоци пада Цариграда, код њих се као главна тема приповедања јавља ширење и победа турске, османлијске државе. Лаоник Халкокондил био је већ и турски роб. Он је био ученик филозофа и хуманисте Гемиста Плитона. * У свом делу Прикази из историје (Ἀποδείξεις ἱστοριῶν, 10 књига) Халкокондил уводи једну новину у композицији, а то је претходни кратак преглед светске историје, од старих Асираца до постанка Османлијског царства; затим детаљно приказује епоху османлијских освајања и пропасти Ромеје; дело се завршава заузећем Лемноса 1463. године. Приказујући борбе балканских народа с Османлијама, Халкокондил, као и други историчари ове епохе, не испољава према тим народима оно охоло презрење које су према њима показивали ромејски писци претходних векова. Халкокондилова су саопштења веродостојна, па његово дело представља један од најважнијих историјских извора за последњих 150 година Ромејског царства. Писац пад Цариграда оправдано сматра догађајем са далекосежним последицама и пореди га са освајањем Троје. Међутим, као што је случај с многим другим ромејским писцима, у хронологији није поуздан. У делу се налазе и обриси обичаја и култура Енглеске, Француске и Немачке, чију су помоћ Грци настојали добити како би се одбранили од Турака. * Халкокондил се одликује литерарном вештином и несумњивим смислом за историју. Језик је у духу који је наговештен хуманистичком преокупацијом Ане Комнине: то је имитирање Херодота и Тукидида, извештачено и у основи неуспело. Ипак, језик му је углавом чист и тачан, стил једноставан и јасан. Међутим, текст нам се сачувао у веома лошем стању, па се многа места тешко могу прочитати. Забуну изазива и то што је за народе који су живели у његово доба користио архаистична имена народа који су давно сишли с историјске позорнице: Трибали (Τπιδαλλοι) Гети (Γεταί), Дачани (Δάκες), Лигури (Λίγυρες), Мисијци (Μυσοί), Пеоњани (Παίονες) итд.
Источници:
[1] Laonikos Chalkokondylēs, Laonici Chalcocondylae Atheniensis Historiarum libri decem, Том 48, уредник Immanuel Bekker, превео Konrad Clauser, Impensis Ed. Weberi 1843., стр. 26, 34; Халикокондило употребљава множину - ТРИБАЛОИ - Τριβαλλοι, што дословно - и по ауторитетима, као што су један Шафарик и Суровјецки, одговара раније уобичајеној множини СРБЉИ. Ево, како изгледа одломак Халикокондиловог дела, коме овде посвећујемо особиту пажњу: "...Σερβλοι ... Τριβαλλοι, ο δε ευνοζ παλαιοτατον τε και μεγιστον των ευνοων..." У латинском преводу - међутим - има једна нијанса више од овога - израз "totius orbis", што Лаониковом сведочанству даје печат посебне снаге, а и уверљивости: ''... Serblos Tryballos, autem gentem esse totius orbis antiquissimam et maximam, compertum habeo". [2] Тоmаsсhek, Sitzungsberichte der Philosophisch-Historischen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, Том 128, In Kommission bei C. Gerold's Sohn, 1893., Die Thraker I, 87 - 90. Вулић, Клио 9 1907., 409. М. Абрамић, Археолошка истраживања грчке колоније Иса на отоку Вису Љет. Југосл. акад. књ. 55 Загреб 1949. 9-15. [3] Константин Јиречек, ИСТОРИЈА СРБА, ПРВА КЊИГА ДО 1537. ГОДИНЕ - Политичка историја, БЕОГРАД 1952., стр. 29.
Извор и назив дела:
Наслов: Sitzungsberichte der Philosophisch-Historischen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, Том 128 Поднаслов: Die alten Thraker: eine ethnologische Untersuchung Стране: 87 – 90 Аутор: Wilhelm Tomaschek Sitzungsberichte der Philosophisch-Historischen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, Kaiserl. Akademie der Wissenschaften in Wien. Philosophisch-Historische Klasse Сарадник: Kaiserl. Akademie der Wissenschaften in Wien. Philosophisch-Historische Klasse Издавач: In Kommission bei C. Gerold's Sohn, 1893 Оригинал из: Универзитет у Мичигену |
|