Пад Јерусалима и српска патриотска опозиција

Аутор текста: Мислав Хорват, Загреб (Сербиново), Хрвацка

Била је 70 година пре нове ере, моћне римске легије под вођством Титуса водиле су у ланцима хиљаде јеврејских заробљеника. Након три године рата једино је Јерусалим и даље у рукама Јевреја, али сто хиљада римских војника стезало га је у страшној опсади, коју је тај град икада видео. Но чак и потпуно уништена и поражена Палестина, чак ни земља која је подрхтавала од корака силних легионара и топота коња, чак ни десетине хиљада Јевреја разапетих око Јерусалима нису Јеврејским браниоцима града били довољна опомена. Сво време опсаде Јерусалима, разне групе јеврејских патриота названих Зелоти, међусобно су се убијали у борби за превласт. Сујете њихових вођа су биле превелике да би се сви ујединили под исти барјак. А народ је дотле пљачкао благо из царске палате, иако их никакав новац није могао спасити од римског гнева. Људи из Јерусалима су умирали од глади, а они који су покушали да побегну кроз римски обруч или барем узети мало траве за храну изван зидина, били су хватани од римских војника и разапињани на крсту. Тек када су Римљани пробили Јерусалимски зид, Јеврејске патриоте су се ујединиле. Али тада је већ било касно.
​
Четрдесет година раније, Свети Назарећанин је са сузама пророковао судбину Јерусалима:
"Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима,
и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
И разбиће те и децу твоју у теби, и неће оставити у теби ни камен на камену."

​И заиста, неслога, лични интереси јеврејских вођа, лажне месије (попут данашњих интернет болесника), појединци незаинтересирани за судбину целог друштва… све је то узроковало да читав Јеврејски народ оде у пропаст. Тек два миленијума након тог пораза Јевреји су се опет вратили у Јерусалим. Они су извукли поуке из своји пораза и својих геноцида. Данас је држава Израел окружена са петсто милиона непријатељски расположених муслимана којима не пада напамет да је нападну, а јеврејска тајна служба МОСАД је једна од најачих на свијету. Јевреји су се национално освијестили и схватили да је опстанак сваког појединца могућ једино ако опстане јеврејски народ као целина и Израел као дом тог народа.

​Сличан је и пример Јермена. 1915. Турци су извршили геноцид и побили преко милион Јермена. Јермени, иако малобројан народ одлучни су у намери да им се никад више не понови геноцид. Наоружани су, национално свесни, поносни, у савезу са Русијом и Ираном, а границу према Турској ни до данас нису отворили, иако турски бизнисмени стално покушавају ући на Јерменско тржиште. Колико је то различито од Србије која је постала елдорадо за хрватске фирме док истовремено српске у Хрватску не могу?! Од Србије која нема свој Yад Васхем (музеј сјећања)!

Неки Срби кажу да је њима српство неважно, јер су они грађани света. Када су усташе одводиле Србе у Јасеновац није их било брига да ли се ти Срби осјећају као Срби или су умислили да су “грађани свијета”. Замислимо једану државу у којој је народ национално свестан и сложан, а поред ње државу у којој сваки појединац гледа своје интересе и не мари за судбину свог народа. Наравно да национално свестан народ увек прегази масу себичних појединаца. Онај коме су важни економски проблеми мора схватити да нема националне економије без националне политике! Нема успеха појединца без успеха целе нације! Српски народ је организам, организам функционира на начин да све ћелије раде у интересу општег добра. Свака се жртвује за колектив, а онда колектив пружа најбоље услове за сваку ћелију које она самостално не би могла постићи.

Овај свет није неко иделано место хармоније, љубави и мира, него место сталне борбе великих сила за своје интересе, које теже да мале народе прегазе и подчине. Некад је незаустављива римска сила освајала један по један народ, а данас западне силе одузимају и задње остатке суверенитета малим државама. Само онај народ који је уједињен и тога свестан може преживети. Британци и Американци су грађани света кад треба отимати туђе, али кад чувају своје онда су највећи националисти. Има ли америчког филма без да се у њему макар и на тренутак не покаже америчка застава? А на шта личи (анти)српска филмска индустрија? Јермени и Јевреји су ово схватили. Можемо ли и ми, у Србији 21. века научити нешто из примера Јевреја и Јермена? Да ли ћемо глумити анационалне космополите или самозване величине до неког новог Јасеновца?
​
Од стварања прве Југославије 1918. српство се стално растаче, а од 1945. смишљено уништава. Онај процес расрбљавања који је у од Срба католика направио Хрвате, Срба муслимана Бошњаке, од елитних Срба монтенегрине, од старо-Срба Македонце сада је у својој завршној фази, овдје у Србији. Већ готово сто година српске квази-елите нису достојне назива елита јер су најчешће биле оно најгоре у народу. Југословенске заблуде краља Александра, заблуда титоизма српских комуниста и заблуда еуро-атлантизма данашњег политичког вођства Србије довеле су до тога да српски народ помало постаје безлична маса, без националне идеје, без националног поноса, без националне свести, без државотворене мисли. Српска патриотска опозиција умјесто да такво стање измени, понаша се као оркестар на Титанику. Све тоне, а они и даље свирају своју пјесму која са актуелним тренутком нема никакве везе. О САНУ да и не говоримо.

Као што су Јерусалим стезале римске легије, тако је и Србија стегнута, демонским легијама невладиних организација, страних плаћеника са ЦИА и сорошевског свињског корита, политичарима који виде само сопствену корист, патриотама које своју снагу и вријеме троше на међусобно разрачунавање, уместо на спас Србије и српства. Зло растаче српско друштво и све његове вриједности баца у блато. Српска патриотска опозиција то може спријечити само ако се УЈЕДИНИ! Губитничка острашћеност и дух критизерства који су захватили патротске снаге ничему не придоносе. У таквом стању човјек не може објективно сагледати стварност. Старац Пајсије је једном рекао да се људи дјеле на муве и пчеле. Мува од целе ливаде пуне цвећа види само говно. Пчела чак и на сметлишту нађе неки папирић од бомбона. Вријеме је да српска патриотска опција освести дух муве, да се окупи око афирмативних вредности и престане са деструкцијом.
​
Србију чека страшно вријеме, велики потреси! Монументално стабло српства, изнутра изједено и нарушено тресе се као храст у олуји! Хоће ли се срушити? Зависи од свих нас. Ако се не ујединимо онда ће непријатељи српства из земље ишчупати то небеско стабло. Одговорност српске патриотске опозиције је голема. Лидери патриотских странака морају схватити да је судбина српства свети циљ који надилази њихове ситне страначке и личне интересе. Српска патриотска опозиција, а и читав српски народ морају се освестити или ће свето стабло српства бити заувек затрто у новом геноциду. Након небројних миленијума бивствовања на овој Земљи, српски се народ налази пред последњом капијом судбине.