ЖЕНЕ СУ ВЕШТИЦЕ, ЗАР НЕ?

​Означити некога као вештицу је било изузетно једноставно у средњем веку. А сада, многима изгледају идиотске оптужбе за вештичарење, због којих су жене слате на ломачу. Деловањем вештица су описиване све природне катастрофе и пропусти у раду. И чини се да је идеја да што се више вештице уништи, више среће прилази свим другим људима. Средњовековни лов на вештице коштао је живота 100.000 европских жена. У почетку их је прогонила црква. Затим сама држава. И на крају је дошло до неконтролисане "народне иницијативе."
​
Света Инквизиција или, фигуративно говорећи, католички суд, је основана 1215. од стране папе Иноћентија III. за борбу против јереси. И више од једног века инквизиција, као што је било прописано у "основним документима" борила се са Албигојима, Катарима, Манихејцима, Валденжанима и другим слободним мислиоцима, који су покушавали да потресу католичку доктрину.

Фото галерија

​"Одвратне криминалне групе дегенерика, убеђују своје жртве да оно што им краду - уопште не постоји у природи. И кад год неки човек или група људи, барем мало, ни не знајући, уђе на забрањену територију, ови људи - вукодлаци одмах уништавају дрзнике, и када околности дозвољавају, спаљују их на ломачама, док се као незасите пијавице, хране распламсалом животном силом горећих живих људи, у страшној агонији невиних људи, чија је једина кривица била што су само погледали на за њих забрањену територију. Када је спаљивање или убијање таквих људи постало немогуће због једног или другог разлога, стојећи у сенци, тамни владари цивилизације Мидгард-Земље су почели да обављају своје мрачне тајне у психијатријским болницама, проглашавајући се научницима, стварали псеудо науку, и организовали веома реалан прогон људи, и није био у стању свако да то издржи и да не буде сломљен. Поред тога, луткари намерно продају исте заблуде и "учења", што очигледно доводи до ћорсокака, и често преокрене "клијенте" да на њих гледају са подозрењем, али још увек ништа не разумевајући, људе претварају у био-роботе или изворе животне силе за себе ..."
​
Н.Левашов

​Међутим, почетком 14. века инквизиција се заинтересовала за вештице. А тај интерес је стално растао и растао. То је достигло такве размере да се лов на вештице може сматрати "женским холокаустом." Социолози говоре о неколико механизама пребацивања пажње са јеретика на вештице. Али, вероватно да је главни разлог целибат - у целибату нису само католички монаси већ и свештеници. Наравно, многи овај завет нису поштовали, живели су у греху. Али велика већина католичког свештенства храбро је кротила тело. И за такве, сасвим је природна идеја да жена изазива муку духу и да су оне - вештице и да вештице преовлађују мађу женама. У сваком случају, како се обично веровало у средњовековној Европи - жена је извор греха. Узгред, постоји још један разлог да се пренесе пажња Инквизиција са јеретика на вештице. Чињеница је да су противјеретичке судове често доживљавали као политички суд, као насиље над неистомишљеницима. А то је понекад изазивало избијање антиинквизиционих побуна, веома моћних и крвавих.

Појавили су се "професионални ловци" на вештице, који нису имали никакву власт. Најпознатији од њих је енглез Метју Хопкинс. 1645, он је осетио да има непогрешив дар за вештице. И био је нека врста плаћеника, проглашавајући себе "генералом борбе са вештицама." Заједно са својим партнером Џон Стерном, он је ступио у борбу против ђавољег потомства у Есексу. Онда је почео да гостује у другим земљама. Врло брзо слава Хопкинса је порасла до општенационалних размера, и позиван је да чисти прљавштину из села и малих градова.
Хопкинс је у ходу препознавао вештице, вођен једним вештичјим предзнаком, подвргавао их је мучењу и читао одређене реченице. На пример, ако је у просторији, у којој је била закључана испитаница, продре инсект, то се сматрало гласником ђавола.

Ослобађајућих пресуда код Хопкинса није било. За смртну казну била је довољна изјава комшија да му је неко умро од вештичарењна или зато што су кокошке или деца оболели од дијареје. Хопкинс је, наравно, био фанатик. При томе није заборављао своју корист. Његов рад су великодушно плаћали становници руралних заједница. Упркос чињеници да нико ничим није санкционисао активности Хопкинса, изазвао је иритацију католичког свештенства само у тој мери да га нису дирали, већ само опрезно критиковали. Нису имали жељу да отворено говоре против "националног хероја".
​
Хопкинс, симболизује тријумф безакоња и није био сам. Ловци на вештице су се појављивали у европској историји довољно често.
Супротно популарном веровању, према којима је већина вештица спаљивана на ломачи од стране шпанске инквизиције, та штафета припада севернијим земљама - Немачкој, Швајцарској, Француској, Ирској и Шкотској.
Један од првих процеса одржан је 1324.год. у Ирској. Раније те године, бискуп Ричард де Ледреде је против лејди Алис Кајтелер започео процес њеног избацивања из католичке цркве; због покушаја да сазна будућност кроз демоне; да је у вези са " једним демоном из ниже класе пакла" и да му жртвује живе петлове; производи магични прах и масти, са којима је наводно убила три његова човека и требало је да учини исто са четвртим. Вероватно је, на тај начин бискуп намеравао да се ослободи дотичне даме, али о детаљима њиховог односа историја ћути.
​
Оптужена, Кајтелер Алиса, коју није било лако везати голим рукама, у почетку се бранила од напада, али се касније преселила у Енглеску. За њом је морала да оде њена несрећна слушкиња Петронила де Митс. Упркос чињеници, што је јадна девојка признала под тортуром мучења, што је и очекивао да чује бискуп, да је учествовала са својом господарицом у ноћним оргијама, и повезивала је са ђаволом, није јој било спаса. 3. новембра 1324.год. собарица је спаљена на ломачи.
Посебна страст прогона вештица је одликовала Вирзбуршког бискупа Филипа Адолфа вон Еренберга. У једном једином дану у Вурзбургу, он је организовао 42 ломаче на којима је спаљено 209 људи, укључујући 25 деце, узраста између четири и четрнаест година. Међу онима који су убијени су били најлепша девојка, најугледнија жена, један веома дебео човек, слепа девојка и студент који је говорио многе језике. Свако различитост од осталих је бискупу била директни доказ односа са ђаволом.

Да се оптужи неко да има везе са ђаволом био је довољан било какав разлог.
1586. год. у Рајнској области хладноћа се задржала до јуна. Бискуп је то образложио на тај начин, да без лукавства ђавола тога не би било, и изложио мучењу гомилу људи. 118 жена је признало да су изазвале хладноћу, и оне су биле послате да се "угреју" у ватри.
​
1583. језуити су мучењем изгонили демоне из 16-годишње девојчице, која је претрпела конвулзије. Они су истерали из ње ни мање ни више него 12.655 демона, а девојка је наставила да се повремено грчи. Онда су свети оци разумно одлучили да морају да се боре са узроком, а не са последицама. Онда су мучили и њену 70-годишњу болесну баку - Елизабету Пленахерин. И опет - пун погодак! Бака је признала да је већ много година у вези са ђаволом, да није пропуштала ниједну суботу да се састаје са вештицама од искуства. Старицу Пленахерин су конопцем везали за реп коња, одвукли до места извршења и живу спалили. Да ли је то помогло да се излечи њена унука, остало је непознато.
​
У књизи Николаја Бесонова "Суђења вештицама" нуде се бројни примери за какве глупости су жене у средњем веку биле подвргнуте нељудским мучењима, а затим брутално погубљене:
"Понекад су инквизитори започињали истрагу групе жена које су биле у завади са другим људима и које су им претиле. Ако је човек коме је нека жена претила, имао ноћну мору, то је било је довољно да неку жену прогласе вештицом!
У војводству Клевски на путевима су се често превртала кола. На крају се испоставило да је крива за то Динскопс Сибила, која је спаљена 1535. године.

У Шкотској је код једног сељака прокисло пиво. Почео је да се присећа дневних догађаја и сетио се да је једна жена прошла поред његове куће; да је застала и помиловала мачку, која је седела на отвореном прозору. "Кривца" су спалили.
Ротердамски рибари једном су бацили у воду мреже. Један је извадио пуно рибе, а у осталим мрежама је било камење (које је очигледно захваћено са дна). Али једноставно објашњења није тражено. Тражиле су се вештице. Рибари су се вратили у своје село, ухватили неку жену и пресудили јој. Била је приморана да призна, да лети кроз прозор кроз једну рупу у стаклу, да је претворила у пужа рака, итд. Из те позиције, она је заменила рибу камењем. Вештица је спаљена.

Јакобети Вебе су судили за трауме које је један сељак преживео (жртва је живела са "вештицом" под истим кровом). Уплашени људи су вештице видели свуда, и сељак је све време био на опрезу. На крају, када је био у шуми, он је пао на колено и у његову ногу се забио трн - толики да је јадник био болестан три месеца. А сујеверан човек се тада заклео судији да је у колену био трн демона. Сама Јакобета је на испитивању признала да је сарађивала са демоном.
​
Још један пример. Неколико људи се изгубило у шуми. Они су кружили већ дуже време међу дрвећем, и на крају стигли до својих кућа. Онда су хтели да сазнају зашто су залутали. Сумња је пала на Јакобету Ечин, коју су видели како је ушла у шуму. На суђењу, одржаном у октобру 1585, је објављено: вештица је бацила чини на путнике и позвала свог демона, па их је он водио у круговима ".
Разобличен је огроман број вештица у многим земљама у чему је помогао тада усвојен метод испитивања. Врло ефикасно су признавале осумњичене своје везе са ђаволом.

Осумњиченима за вештичарење су везивали палчеве руку и ноге заједно због чега су изгледали као да седе са савијеним ногама. У том положају, бацали су их у дубоку воду. Ако се удаве, све оптужбе против њих се одбацују постхумно, а ако неким чудом преживе, чудо је сматрано махинацијом ђавола, а осумњичени је крив.
Након тога је било - или ломача или вешала.

Масовне егзекуције вештица сада се приписују неуким и лудим људима, а захватиле су хришћански свет од 15.-17. века.

1590. године у немачком граду Фрајзинг, чије становништво није прелазило 5.000 људи, десила су се страшна олуја и град. Једна грађанка је приметила да се може очекивати и горе време. Она је одмах ухапшена под сумњом да је вештица и под тортуром се изјаснила кривом за вештичарење којим је изазвала катастрофу, Оклеветала је још 11 жена. Затим је ухваћено још четрдесет "вештица".
Чини се да је Инквизиција једноставно "спроводила план" да ослободи друштво прљавштине ђавола. На пример, 1589.год. у саксонском граду Кедлинбургу са 10 хиљада становника,за један дан је спаљено 133 жена.

А у земљама у којима су постојали трагови Ведске културе, као што су Србија, Русија и околне земље, "вештице" су биле поштеђене. Паметни људи су давали доста објашњења, и психичких и политичких и чак теолошких. Ево простог објашњења: православни свештеници су живели у радости са својим женама, рађали су и подизали децу. Становништво тих култура није сматрало женом извором греха и поред религијског настојања.

Пренео: Душан Митровић