ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА, У ОБА СВЕТСКА РАТА

Присуствујемо драматичном доживљају убистава једне народне певачице, двојице српских новинара и једне наше новинарке... где се, наравно, подигла кука и мотика, са причама о страхотама оваквих злочина. И то је нормално и логично. Злочин увек изазива осећај несигурности и присуства незване (неприродне) смрти, посебно онда када медији почну да свакодневно извештавају о томе.

Али, шта ћемо са СТОТИНАМА ХИЉАДА (ВЕЋ СУ И МИЛИОНИ МРТВИХ У ПИТАЊУ) СРБА, СРПКИЊА И СРПЧАДИ, НЕМОЋНИХ И НЕНАОРУЖАНИХ ЦИВИЛА побијених у оба светска рата?


​И то не само побијених, већ и измучених, измасакрираних, силованих, окрутно малтретираних, кланих, чекићима демолираних, секирама сечених, повађених очију, одеране коже, печених на ражњу и у рерни, набијаних на бајонет и колац... ?

Шта ћемо са њима, одавно пребрисаним са свих спискова сећања и тражења правде? 
Како је могуће да се њихови јецаји, болови, муке, ужаси кроз које су прошли пред страшну смрт - никога више не тичу? Да су то с наше стране "абортирани мученици", бачени у историјску канту за ђубре и затрпани бесрамним заборавом?

Одговора на ово питање нема. И неће га бити, задуго још. Нажалост и на нашу несрећу.
Јер се онима који ОВАКО НЕШТО ЗАБОРАВЕ све то изнова и изнова догађа, све док се не позабаве несмиреном крвљу и кажњавањем злочинаца. Да се не би поновило...
А ево шта пише Ђорђе Ивковић на ову тему.

Пажљиво послушајмо и у нашим молитвама поменимо ова имена:

"Хоћете директно суочавање са истином. Па ево Извештаја Арчибалда Рајса из 1914, а сто година се исто понавља:
​
Аница Јездић, стара 32 године, очи ископане, нос и уши одсечени.
Симо Јездић, стар 14 год. одсечени су му нос и уши.
Јелка Донић, 13 година, одсечени су јој нос и уши.
Цветко Павловић, ископане му очи.
Крсман Калабић, стар 56 година, ископане му очи и одсечени нос и уши.
Смиљана Васиљевић, стара 48 год., очи ископане.
Миросаву Васиљевић, стару 21 годину: силовало је око 40 војника, потом су јој исечени генитални органи а коса гурнута у вагину. На крају су јој извадили утробу. Умрла је тек непосредно након овога.
Бр. 58, из 18. пешадијског пука из Копривнице (Хрват), тврди да је у Добрићу видео како војници из 37, мађарског пука убијају бајонетима једанаесторо или дванаесторо деце старе између 6 и 12 година. Овај масакр је извршен по наређењеу натпоручника Нађа (Нагy) и догодио се 16. или 17. августа. Сведок је био само на тридесет – четрдесет метара удаљен од војника – убица.
Лазар Петровић, стар 46 година, одсекли су му једну шаку и ископали очи.
Милица Петровић, 45 година, одсекли су јој дојке.
Добрија Петровић, 18 година, ископали су јој очи.
Станка Петровић, стара 14 год, ископали јој очи и одсекли нос.
Ана Петровић, стара 7 година, одсекли су јој уши.
Живко Павловић, стар 50 година, исечен на комаде.
Станица Павловић, стара 50 година, Исечена на комаде и ископали су јој очи.
Зорка Павловић, стара 18 година, исечена је на комаде --
Никола Томић, стар 63 године, нанет му је велики број рана бајонетом.
Живко Мађаревић, стар 70 год. ископане му очи.
Станоје Мађаревић, 40 година, одсекли су му уши.
Јоцо Миловановић, стар 90 година, исекли су му кожу на каишеве.
Милосав Обрадовић, стар 18 година, одсекли су му нос и уши и ископали очи.
Драгољуб Исић, 18 год. одсекли су му нос и уши.
Живко Пејчић, стар 70 година, ископане очи и прекривен ранама.
Светозар Томић И, стар 54 год. ископане су му очи.
Светозар Томић ИИ, стар 60 година, одсекли су му нос и уши.
Цветко Јакић, стар 23 године, ископали су му очи.
Милева Јакић, стара 17 година, силовали су је, а потом убили.
Сретен Росић, стар 26 година, исечен и сав прекривен ранама.
Миливоје Росић, стар 25 година Сава Росић, стар 50 година, Михаило Росић, стар 18 година
Стана Росић, стара 50 година - ископали очи изболи бајонетима
Љубомир Мађаревић, стар 16 година, одсекли су му нос и ископали очи.
Станица Шакић, стара 24 године, неколико пута су је силовали, а затим изболи бајонетом.
Драгомир Шакић, стар 35 година, силован неколико пута, а затим прободен бајонетом.
Стана Шакић, стара 15 година, силована и неколико пута избодена бајонетом.
Милева Гајић, стара 44 године, сва прекривена најразличитијим ранама.
У Шљивову је капетан пронашао тело једне четворомесечне бебе којој су проболи гркљан.
Александар Стевановић. инжињеријски капетан видео је лешеве двеју жена у Бастави. Жртвама су одсечене дојке и стављене у уста (жене из породице Солдатовић). У једном селу недалеко од Крупња, две девојке старе 17 и 21 год. пронађене су како леже без свести јер их је силовало више од двадесет војника.

Аустроугарска је била срце европске цивилизације!...

Хоћете ли Други светски рат?

У усташком стану у Грачацу су српску децу сјекли живу, вадили им џигерице, пекли на жару и давали мајкама да једу, а оне су јеле мислећи да је то животињско месо. Миле Бајић, земљорадник из Габрића свједочи да је кад се вратио из збијега пред усташама кући, нашао на огњишту под цријепом своје шестомјесечно дијете печено. У Дивоселу су на Илиндан 1941. године усташе пекли двоје деце на ражњу и тјерали Србе да једу месо. 
Оваквих примјера је безброј.
​
Истражујући геноцид над децом у НДХ се наилази и на невјероватну причу из Ливна када је хрватски усташа, иначе месар, објесио у свом месарском излогу располовљено новорођенче и на његовим половинама написао : “СРПСКО ОДОЈЧЕ!“

Кости деце су разасуте дуж обје обале Саве, од Крапја до Дубичких кречана, шумама Крндије, Кошутарице, по Млаки, Јабланцу, Старој Градишци и другим стратиштима. Јасеновачки крематориј-Пичилијева пећ, Граник, Скела, Сабласно језеро, Логор ИИИЦ, само су нека мјеста у централном дијелу логора где су убијана и деца.

У Доњој Градини на 117 хектара се простире највеће дечије гробље у свијету. У 125 до сада откривених гробница су пронађени дечији скелети, а у некима су само покопана деца. Просјечна старост ове деце је износила око 7 година.

Најновијим истраживањем и увидом у преко 1000 докумената, међународна комисија за истраживање геноцида под водством др Србољуба Живановића утврдила је да је само на јасеновачким стратиштима страдало преко 30.000 деце.

Драгоје Лукић, преживјело дијете са Козаре, прошао је кроз злогласни логор Јасеновац и ослобођен 26. августа 1942. заједно са другом децом из Јастребарског и Јован Кесар и још неки преживјели Козарчани утврдили су до сада да је у усташки логор Јасеновац и друге логоре депортовано 23.858 само козарачке деце. Најмлађи су били у колијевци, а најстаријима је било тек 14 година. Данас је познато такође именом и презименом и 19.432 детета са Козаре страдала само на јасеновачким стратиштима. То су само они за које се успјело утврдити идентитет. Морамо напоменути да је послије ослобађања логора Јастребарско 26. августа 1942. од стране партизана, много деце остало, наиме,партизани су повели са собом само здраву децу. Та деца су након повлачења поново сакупљена и враћена у логор.

Да ли је Павелић одговарао за злочине? Ни случајно. Нити је Тито имао занимање за њега.
Ко је за ово одговарао? Ко?..."

Аутор: Драгослав Бокан