На основу статистике коју је урадио David Kilcullen, испада да је Србија далеко опаснија од терориста ИГИЛ и Ал Каиде заједно. Наиме, према званичним подацима НАТО, за 78 дана бомбардовања у акцији Operation Allied Force, Алијанса је извршила тачно 19 484 ваздушних напада на територију Србије, убивши при том између 1200 и 2500 људи (званична потврда броја жртава никада није дата).
Током бомбардовања Авганистана је званично (за нешто мање од три месеца) обављено 6500 ваздушних напада, над Либијом (током 215 дана) 9700, а током бомбардовања Ирака и Сирије заједно 2 796 напада. Укупно узевши, на ове четири арапске земље у којима се, како званично тврде, силе Алијансе боре против терориста, је извршено 18 996 авионапада, дакле тачно 488 мање него на једину европску земљу која је бомбардована након Другог светског рата.
Не заборавимо, реч је о истој оној Србији која је била на страни савезника у оба светска рата. О Србији која је слободу од немачких монструма у Великом рату платила изгубивши између 1 100 000 и 1 300 000 становника, што је чинило готово трећину укупног становништва земље, односно око 60% њене мушке популације.
И, наравно, реч је о истој оној земљи која је победу над нацистима платила животима више од 500 000 Срба.
Занимљиво је присетити се да, упркос овако масовном и дуготрајном бомбардовању, ни један једини војник Алијансе није закорачио на Косово и Метохију док се и последњи српски војник, под политичким притиском, није повукао са овог дела територије Србије.
Претпостављам да су Срби заслужили овакав третман због свог херојског историјског наслеђа. Народ је можда заборавио, али становници Беле куће тачно знају чија се застава, једина у историји Америке поред америчке, вијорила на куполи тог здања. Као што и властодршци Француске знају у част чије војске су звонила звона Notr Dam, а становници Downing Street 10 памте зарад чије победе су звона Биг бена непрекидно звонила 24 сата. Или су Срби напросто ово крваво бомбардовање заслужили због чињенице да су чак два пута у мрачном XX веку разрушили велике, злокобне царевине и прекинули немачке снове о владавини светом. На прагу изградње новог немачког царства, не могу да се не сетим старе арапске пословице која каже да се ствари које се догоде једном не морају никада више поновити, али да, када се нешто догоди два пута, мора да се догоди и трећи пут. Ја не знам да ли је та арапска пословица тачна, али мора постојати јак разлог због кога су за Европу, у поређењу са бомбашима самоубицама који немилице убијају људе по аеродромима, метроима и на улици, Срби толико застрашујућа претња. Ката Буцик за NewsFront Serbia |