О НЕМЦИМА И НАЦИСТИМА, ХРВАТИМА И УСТАШАМА

​Хајде да погледамо истини у очи. Без икаквог претеривања, у складу са чињеницама и пуном истином о дешавањима у Другом светском рату (и након њега).
Немци нису били нимало гори према Јеврејима и Циганима, него Хрвати према Србима у Другом светском рату. И зато су, с пуно разлога, осуђени од целог света - да се ПОКАЈУ (и плате своју казну, у пуном смислу речи) КАО НАРОД, а не само нацисти и појединци који су лично учествовали у масакру Јевреја - без икаквих псеудо-хуманистичких фраза да "свугде постоје добри и лоши људи", у сваком народу (па и у немачком).
​
"Свугде постоје добри и лоши људи", у сваком народу (па и у немачком).
А Немци нису, иако су били заиста немилосрдни према припадницима јеврејског народа, клали њихову малу децу и силовали их по целој земљи и где год би стигли

(по школама, шумама, на сред улица, у селима и по градовима, уз потоке и на ливадама...), већ по конц-логорима, далеко од очију огромне већине Немаца. Такодје, нису пекли јеврејску децу по рернама широм Рајха и где год би им се ћефнуло вадили очи, секли уши, носеве и језике чак и бебама, набијали их на колац и драли им кожу... као наше комшије - дословно ПО ЧИТАВОЈ ТЕРИТОРИЈИ ВАМПИРСКЕ НДХ.

У Хрватској током рата државна одлука о "коначном решењу" српског питања није скривана од већине народа (као у Немачкој), већ су АПСОЛУТНО СВИ ХРВАТИ ОД РЕДА ЗНАЛИ ЗА УЖАСНЕ ПОКОЉЕ НАД СВОЈИМ СРПСКИМ КОМШИЈАМА. И гледали их и, често, лично учествовали. Да не говоримо о крађи стоке и ствари и заузимању имања...

Тешко је говорити о злочинима и поредити их, али кад се догодила ОВОЛИКА ДИСПРОПОРЦИЈА у односу света и самих Немаца према страхотама које су преживели Јевреји током Другог светског рата и односу тог истог света и Хрвата према злочинима над српским цивилима током последњих 70-так година - онда се мора изрећи макар овакав, вербални протест и указати на сву неправду овакве разлике у ставовима по питању "истребљења читавог народа". Мора се приметити оно што изгледа као ђаволско поигравање над невиним српским жртвама. И осудити овакво стање ствари
Ова разлика мора бити изречена, поменута и осветљена - јер је истина. Разлика измедју кажњеног и некажњеног, осудјеног и неосудјеног геноцида.

А знамо колико су Немци (с правом) морали да се кају, извињавају, пролазе кроз казне и страдања, плаћају баснословну одштету, клече у бившим логорима (након што су, крајемрата, осветнички бомбардовани и масовно убијани)... да им, опет, није опроштено. 
С тим да Немци нису поновили свој геноцид, за разлику од Хрвата, током деведесетих и није им пало на памет да јавно и опуштено оправдавају свој "Сиег Хеил!" ("За дом спремни!" у комшијском случају) нити да се играју оптуживања Јевреја за "освету над немачким народом" и сличних пропагандних "игрица". 
Да не идем даље...

Треба нам ИСТИНА, јер ће нас једино она ослободити!

П. С.
А све ово пишем због демонског обрта у коме су жртве проглашене злочинцима, а џелати - наводним "жртвама", уз колатерални ефекат безвредности наших мртвих (чак и побијене српске деце, ЊИХ НА ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДА). Тако да је читав Јасеновац постао мање страшан (по оваквом гледању на ствари), од стрељања заробљених бошњачких војника од стране "Шкорпиона".
​
А ако ми неки домаћи лудак мазохистички пребаци да се жртве не смеју бројчано поредити ("јер је и један убијени - огромни злочин") нека то проба да каже Јеврејима. Па нек после тога то прича нама (ако не оде у затвор због такве изјаве). 
Овај мрачни, цинични и издајнички, квази-хуманистички став је почео да се шири одмах после 1945. године и траје све до данас, на вечну срамоту ових перверзних бездушника, али и свих нас заједно.

Аутор: Драгослав Бокан