ХРВАТСКЕ ИЗМИШЉОТИНЕ
ХРВАТИ СУ ПОКУШАЛИ ХИМНУ „ХЕЈ СЛОВЕНИ“ ПРЕДСТАВИТИ КАО СВОЈЕ КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ
ХРВАТИ ИЗМИШЉАЈУ ДА ЈЕ ХИМНА „ХЕЈ СЛОВАЦИ“ (ОД 1838. ГОДИНЕ „ХЕЈ СЛОВЕНИ“) ЊИХОВА НАРОДНА ПЕСМА
Стварни аутор основе за химну „Хеј Словени“ (написана је у Прагу 2. новембра 1834. године) је Словак Sámuel-Samo Tomášik (1813-1887), а иста песма била је једно време чак и химна Словачке (1939-1945).
Ова песма је имала више верзија направљених баш од самог аутора, а једну од њих (под називом „Slovany“) објавиће касније (1838) „Nový a starý vlastenský kalendář na rok Páně 1838“ (Vol. 9, стр. 36.). Горе поменути Kalendář издавао је (1830-1853) један други познати Словак, Gašpar Fejérpataky-Belopotocký (1794-1874). Tomášik je током својих путовања посетио тзв. „Републику Краков“ (званично: Wolne, Niepodległe i Ściśle Neutralne Miasto Kraków i jego Okręg), где је чуо стару пољску песму „Jeszcze Polska nie zginęła, póki my żyjemy“, која му је дала идеју за писање његове химне (у наставку следи оригинални текст химне). Hej, Slováci
Hej, Slováci, ešte naša slovenská reč žije, Dokiaľ naše verné srdce za náš národ bije. Žije, žije, duch slovenský, bude žiť naveky, Hrom a peklo, márne vaše proti nám sú vzteky! Jazyka dar zveril nám Boh, Boh náš hromovládny, Nesmie nám ho teda vyrvať na tom svete žiadny; I nechže je koľko ľudí, toľko čertov v svete; Boh je s nami: kto proti nám, toho Parom zmetie. A nechže sa i nad nami hrozná búrka vznesie, Skala puká, dub sa láme a zem nech sa trasie; My stojíme stále pevne, ako múry hradné. Čierna zem pohltí toho, kto odstúpi zradne! Извор (назив књиге) :
„Album hrvatskih napjeva (Album National Croate) 100 hrvatskih narodnih napjeva za glasovir udesio Slavoljub Lžičar.“ Страна књиге: 001 Аутор: Чех Eduard František Lžičař (1832-1901), који на Хумском полуострву (Хелму/Балкану) користи своје новоприхваћено име – Slavoljub Lžičař Издавач: Henry Litolff´s Verlag Место штампања: Brunšwik/Braunschweig (Deutsches Kaiserreich: 1871-1918) Година издања: 1898 Гебхарди - Језик Морлака је сербски језик
Извор и назив дела :
Наслов : Geschichte der Königreiche Dalmatien, Kroatien, Szlavonien, Servien, Raszien, Bosnien, Rama, und des Freystaats Ragusa Аутор : Ludwig Albrecht Gebhardi Издавач : bey Joseph Leyrer, 1805 Оригинал из : Универзитет Колумбија Дужина : 556 страница Дум Иван Стојановић - аустријска "кроатизација" Дубровчана
„ Знамо да је Дубровник у домаћем животу имао исти језик као и сусједи му наоколо , а да се у прво доба књижевности био угодио чакавштини у Далмацији , чији су књижевници први почели писати словински по Миклошићу , што потврђује и Шафарик (,, Gesch ‘chte der slavischen Sprachen “ Prag 1869) , говорећи о Далматинцима да су у опће од племена „ СЕРБСКОГА “ . Познати повјесничар Енгел кори Златарића , што језик у Далмацији зове хрватскијем , те каже , да је то посве криво , пошто је тај језик чисто „ СЕРБСКИ “ ; а да се име хрватско спомиње само ради тога , што је Далмација била неко вријеме у политичким свезама с Хрватском ради Угарске (Geschichte des Ungarischen Reishes und seiner Nebenlünder , Halle 1801 , sv.3 str. 135 (( прим.аут. након провере наведеног дела , које иначе постоји у царској библиотеци у Бечу , у оригиналном делу стоји да је у питању наведена страница , док се у свим каснијим издањима истог дела , наведени пасус налази на страни 155 )) .Гебхарди (Allgemeine Weltgescichte , c. 56. Str.693 ) пише , да је језик наш „ mehr raschisch als croatisch [ више рашки ] него хрватски ]. Заглавимо с Гајем , препородитељом књижевности хрватске , који каже чисто и бистро „ Сав свиет знаде , да смо књижевност илирску подигли и увели ; ну нама још нити из далека није на ум пало тврдити , да је СЕРБСКИ већ илирски језик ; паче поносимо се и хвалимо Богу Великоме , што ми Хервати с братјом СЕРБЉИМА сада један књижевни језик имамо “ ( ,, Danica Horvatska , Slavonska i Dalmatinska “ 1846. g., br. 31 , str. 124 ).“
Извор и назив дела :
Наслов : Дубровачка књижевност: дала на видело Сербске дубровачка академска омладина / Иван Стојановић. Место штампе : Дубровник : Сербски дубровачка академска омладина, 1900. (Сербска дубровачка штампарија А. Пасарића). Лежан - Хрватски је сербски језик
Један од највећих етнографа прошлог века, Гијом Лежан, казао је у својој Етнографији Европске Турске, изашлој паралелно на француском и немачком језику , да , текст у фокусу страна 24:
(срб.) " ... јер вероватно нема двоје слависта који ће се сложити о етнографском опсегу тог народа: наши еминентни слависти углавном потврђују , да се хрватски дијалекат скоро сасвим губи у турској , извесне физиолошке нијансе ... " (фра.) „ ... сar il n’y a peut – étre pas deux Slavistes d’accord sur l’étende ethnographiue à donner à ce peuple : Des Slavistes éminents nous ont pourtant affirmé que , bien que le dialecte croate ait presque disparu de la Turqie , certaines nuances physiologiqes permettaient de retrouver ce ... ‘’ Извор и назив дела :
Наслов : Ethnographie de la Turquie d'Europe par G. Lejean Издање 4 књиге Ergänzungsheft ... zu Petermanns geographischen Mitteilungen Издање 4 књиге In Petermanns Mittheilungen. Gotha [1861] Ergänzungsband I, ergänzungsheft Том 4 књиге Mittheilungen aus Justus Perthes' Geographischer Anstalt über wichtige neue Erforschungen auf dem Gesammtgebiete der Geographie / Ergänzungsheft, Mittheilungen aus Justus Perthes' Geographischer Anstalt über wichtige neue Erforschungen auf dem Gesammtgebiete der Geographie Том 4 књиге Mittheilungen aus Justus Perthes' geographischer Anstalt. Ergänzungsband Издање 4 књиге : Petermanns geographische Mitteilungen. Ergänzungsheft Аутор . Guillaume Lejean Издавач : J. Perthes, 1861 Оригинал из . Баварска државна библиотека Дужина : 38 страница Рудолф Рост - Сербски језик
У једном информативном приказу словенских језика немачки филолог Рудолф Рост ( Friedrich Wilhelm Ehrenfried Rost ) писао је 1867 у часопису Глобус , текст у фокусу стр. 82:
"... 3) Сербски језик. Предео овог језика простире се преко турских и аустриских покрајина Србије, Босне, Херцеговине, Црне Горе и Далмације, преко Славоније и источног дела Хрватске." Затим говори са највећим похвалама о лепоти сербског језика, што сам пренео у једној другој књизи. Потом Рост класифицира: "Сербски језик се дели на три дијалекта: а) Херцеговачки дијалекат , који говоре Срби настањени у Херцеговини, Босни, Црној Годи, Далмацији и Хрватској, и још у Србији од Мачве до Ваљева и Карановца (Краљева); б) Ресавски дијалекат , који је својствен Србима у осталим деловима Србије, нарочито у Браничеву, Ресави, Левчу, на Горњој Морави, у Параћинском крају и у Црном Потоку до Неготина; ц) Сремски дијалекат , који је код куће у Срему и Славонији, у Бачкој, Банату и Средњој Угарској, у Србији између Саве, Дунава и Мораве." Затим писац описује: " 4) Хрватски језик. Овај влада у жупанијама загребачкој, крижевачкој и вараждинској са околним пределима, и приближује се више словеначком него сербском..." Извор и назив дела :
Наслов : Globus: Illustrierte Zeitschrift für Länder- und Völkerkunde, Том 12 Издавач : Vieweg, 1867 Оригинал из : Баварска државна библиотека А. Лескин - племенска имена на Хему су под именом СРБ
Год. 1914 обелоданио је славни славист у Хајделбергу А. Лескин "Граматику сербско-хрватског језика" у којој се налази овај одломак , текст у фокусу страна XIX :
" Разним политичким променама изтиснута су племенска имена и надомештена именом Срби, које је сада скупно име за славенске становнике Црне Горе, Јужне Далмације, Херцеговине, Босне, пријашњег турског Косовског вилајета (земљи између Црне Горе и Краљевине Србије у својим ранијим граница [до 1913] , северне крајеве Црне Горе до планине Шаре и Карадага [северно од горњег Вардара]) ... краљевине Србије, Славоније, Срема и Баната'. " (гер.) „ Die Namen der einzelnen verdrängt und durch den Namen Serben ersetzt worden der jetzt Gesamtname ist für die slavischen Bewohner Montenegros , Süddalmatiens , der Herzegovina ,Bosniens , des früheren türkischen Vilajets Kosovo ( d.h. des Landes zwischen Montenegro und dem Königreich Serbien in ihren früheren Grenzen [bis 1913]ungefähr vom Nordende Montenegros bis zu den Gebirgen Schardagh und Karadagh [nördlich vom Oberlauf des Vardar]) , des Köonigreichs Serbien in seinem Umfang bis den Fridensschlüssen von London und Bukarest (1913) Slavonien – Syrmiens , des Banats (in Südungen östlich von der Theiß ) .‘‘ Извор и назив дела :
Наслов : Grammatik der Serbo-Kroatischen Sprache, Grammatik der serbo-kroatischen sprache, August Leskien Том 4 књиге Sammlung slavischer Lehr- und Handbücher. 1. Reihe: Grammatiken. Аутор : August Leskien Издавач : C. Winter, 1914 Оригинал из : Универзитет Харвард Дужина : 588 страница Хорват - хрбатски илирски препород (крађа сербског језика)
СРБ :
*** Нико, ваљда, није боље расветлио цео проблем Илирског препорода као два најпризнатија хрватска "повјесничара" овога века, Рудолф Хорват и Фердо Шишић. Пустимо њих да говоре. Рудолф Хорват пише да Гај од 1836 издаје "Даницу Илирску" и "Илирске народне новине" (место раније "Данице хорватске, славонске и далматинске"). Текст у фокусу страна 52 : (срб.) "Све штокавским нарјечјем. То је испрвице било врло тешко многим хрватским писцима, јер су познавали само кајкавштину, у школи учили латински језик, а у обитељи говорили већином њемачки – Многи 'Илирци' почну марљиво учити штокавско нарјечје... На јавним забавама и састанцима потискиваху туђи њемачки језик, који је до онда у Хрватској управо господовао... Госпође почну учити хрватски језик и читати хрватске књиге, а пјевати илирске даворије..." Рудолф Хорват каже да је на Хрватском сабору 2 маја 1843 Иван Кукуљевић , текст у фокусу страна 77 : (срб.) "Први након толико вјекова проговори хрватском језиком" и рече: "Ми смо мало Латини , мало Нијемци , мало Мађари и мало Славени, а искрено говорећи нијесмо укупно ништа. Мртви језик римски , а живи језици : мађарски, њемачки и талијански , – то су наши тутори..." 1847 год. је у Загребу основано је ,текст у фокусу страна 92 : (срб.) " Хрватско-славонско књижевно друштво " Тек 1846 , текст у фокусу страна 91 : "дође напокон жељна и дуго очекивана дозвола да се на Загребачкој Академији оснује редовна професорска столица за хрватски језик..." текст у фокусу страна 93 : (срб.) "Почетком г. 1847 почела је у Хрватској све јаче избијати жеља, нека се хрватски језик уведе у све школе и уреде..." Хрватски сабор тек 20 октобра 1848 доноси одлуку "да се народни наш језик мјесто латинскога уздигне на част дипломатичку ". То значи, колико ја схваћам, да се као званични језик прогласи, тј. да се државна и административна акта одн. повеље (дипломатика) пишу на " народном " језику. Оно што свака друга јавноправна јединица сматра одувек природним и једино могућим. Још 1850 је био латински наставни језик у средњим школама. Хорват пише , текст у фокусу страна 158 : (срб.) " Јелачић упре све силе да из хрватских гимназија барем истисне латински језик као наставни, па да ђаци све предмете уче на хрватском језику. То бијаше веома тешко, јер није било хрватских школских књига. " Тек кад бан Јелачић повиси награду писцима уџбеника , нађоше се и они. Нови бан Јосип Шокчевић ,текст у фокусу страна 176 : (срб.) " уђе у Загреб 12 јула 1860 и донесе радосну виест да се краљевом дозволом има одмах у школе и уреде увести хрватски језик мјесто њемачкога... " Текс у фокусу страна 180 : " Краљ одређује да хрватски језик има одсад владати као службени и уредовни језик такођер код банске столице и код намјесништва , и то не само у нутарњој служби , већ и у опћењу с осталим политичким и судбеним областима. " Текст у фокусу страна 219 : " Законским чланком 58 од г. 1861 прогласио је Хрватски сабор народни језик јединим службеним језиком у Хрватској. Том приликом водила се у Сабору расправа: каквим да се именом назове народни језик..." (срб. , стр 220 ) Предлагана су имена илирски, југословенски итд. " Ипак је канцелар Мажуранић увидио да су ти називи ненаравни ", па је " израдио Краљеву потврду 58 чланка " и " онда се побринуо да народни језик у Хрватској добије и своје право име: хрватски... " * Извор и назив дела : Наслов : Најновије доба хрватске повијести Аутор : др . Рудолф Хорват Штампа : Матица Хрватска Година и место : Загреб 1906. НИКОЛА ТОМАЗЕО ТОМАШИЋ - Хервати, јесу превара...
Никола Томазео, италијански велики писац (1802-1874), родом из Шибеника, који је стално тврдио да се у Далмацији говори сербски, каже у својој књизи "Далматинско питање..." текст у фокусу страна 32 :
(срб.) "Далмација је боље сачувала сопствени језик него Хрватска сопствени устав. Некакав устав бољи него што је хрватски, Далматинци, иако тако мали, могу да га замисле. Хрвати, пак, не могу да створе од себе језик чишћи и јачи од онога који Далматинци говоре и на коме народ пева". (ита.) „ Dalmazia ha meglio conservato la lingua propria , che Croazia il proprio Statuto. Una costituzione migliore dellaCroatica , i Dalmati , per corti che siano , la possono immaginare ; i Croati , una lingva piu pura e piu forte di quella che i Dalmati parlano , e nella quale il popolo canta , da se creare non possono. “ * На страни 48 каже да се у Далмацији, поред италијанског, говори и , текст у фокусу стр.48 : (срб.) " ... словенски , веома лепо на континенту , мање чисто од острвљана... " Сад хоће да имају и " хрватски " начињен од " Хрватотвораца " (Croatificanti). (ита.) „... oltre allo slavo bellissimo di tera ferma , e all isolano men puro ,, avremmo il croato ; avremmo per soprapiu il Tedesco , datoci dall’ Austria ma da ‘ Croaficanti…” Извор и назив дела :
Наслов: La questione Dalmatica riguardata ne'suoi nuovi aspetti Аутор: Niccolò Tommaséo Издавач: Battara, 1861 Оригинал из: Баварска државна библиотека Дужина: 118 страница Брукман - Serbisch – Slowenischen ( oder Illyrischen)
Један од највећих светских лингвиста (индогерманиста), Фридрих Карл Брукман, професор у Лајпцигу (1849-1919) писао је у једној од својих многобројних књига упоредне науке о језику крајем прошлог века ,текст у фокусу стр. 19 :
(срб.) "Словенски језици растављају се на једну источно-јужну групу и једну западну групу... Прва група се састоји из руско-бугарског и српско-словеначког (или илирског)." (гер.) „ Die slavischen Sprachen zerfallen in eine östlich – südliche und eine westliche Gruppe , deren charakterischer Unterschied die verschiedene Behandlung der idg. Lautgruppen (ti ,di) (§316 Anm. 2) ist. Die erstere Gruppe besteht aus dem Russischen , dem Bulgarischen und dem Serbisch – Slowenischen ( oder Illyrischen) , die westliche aus dem Čechischen , dem Sorbischen (oder Lausitzischen oder Wendischen) und dem Lechischen. „ Текст у фокусу стр. 20 : (срб.) "Сербско - словеначка група обухвата прво сербски у ужем смислу и хрватски у другом и словеначки." (гер.) ,, Die serbisch – slowenische Grupe umfasst erslich das Serbische imengeren Sinne und das Kroatische , zweitens das Slowenische. “ Наслов :
Grundriss der vergleichenden Grammatik der indogermanischen Sprachen. Kurzgefasste Darstellung der Geschichte des altindischen, altiranischen (avestischen u. altpersischen) altarmenischen, altgriechischen, albanesischen, lateinischen, oskischumbrischen, altirischen, gotischen, althochdeutschen, litauischen und altkirchenslavischen ..., Томови 1-2 Аутори : Karl Brugmann, Berthold Delbrück Издање 2 Издавач : Trübner, 1897 Куријер - "присвајања сербског језика" од стране Илираца
Француз, слависта и филолог , Селест Куријер , он у својој Историји савремене словенске литературе (Histoire de la littérature contemporaine chez les Slaves 1879.) пише :
"Гај је хтео ујединити под истим свежњом све народе који су некад сачињавали Илирију, тј. Хрвате, Славонце и Србе.Далмација је са хладноћом примила та мамљења...","...Срби се револтираше такође, видећи да Илирци прихватају њихов језик, њихову историју и традиције, и заденуше полемику која и дан-дањи траје." (Писано око 1875). * Стр. 149 ,150 , текст у фокусу (срб) : "Анексионистичке тенденције хрватске књижевности добише смртни ударац.Хрвати нису, ипак, одрекли се стварања троједне краљевине,али, пошто политиче прилике нису биле погодне, они су се постарали да другим путевима постигну ту унију,и почеше да себи дају име Југословена. "... (Говори онда детаљно о оснивању Југословенске академије знаности и умјетности, настојањима бискупа Штросмајера сходно пароли 'Све за вјеру и за домовину' итд.). (фра.) ,, Les tendances annexionistes de litérature croate recurent un coup ,ortel : Les Croates n’ont pas toutefois renoncé à la fondation d’un royaume triunitaire , mais comme les circonstances politiques n’ étaient pas favorables , ils tachérent d’arriver à cette union par d’autres voies et continuèrent à se donner le no, Yougo-Slaves .’’ * Стр. 158 , текст у фокусу (срб.) : "Рекох већ да Хрвати нису напуштали своје амбициозне снове, и да су , прихватајући име Југословена и Илира, били чак проширили свој политички програм.Ипак је Народна странка наишла на велике потешкоће...Срби су пристајали да чине део Троједне краљевине , али као јединица равна Хрватима а не као анектирани народ.Далмација је била истог мишљења. По својим историским и литерариим традицијама она је била више у заједници идеја са Србијом. На несрећу , разлика вере и италијански утицај је отстранише од мајке-отаџбине... " (фра.) ,, J’ai dèjà dit les Croates n’avaient pas renoncè à leurs rèves ambitieux , et que’en adoptant le ,ot Yougo-Slaves au lieu de Illyrien , ils avaient ètendu leur programme politique… Les Serbes de Hongrie , par exemple , veluent vien lasser à l’Autriche le soin de rèsoudre la question d’Orient , ainsi que le de,andent les Croates , ils consentent même à faire partie de la trojedina Kralievna , mqis come unite ègale aux Croates , et non pas co,,e peuple annexè.La Dal,qtie est du ,è,e avis/Par ses traditions historiques et littèraires , elle est plus en co,union d’idèes avec la Serbie.Malheureusement la diffèrence de religion et l’influence italienne la sèparent de la ,ère-patrie.’’ * Стр. 163 . текст у фокусу : "Далмација, са Бокељима и Дубровчанима , има традиције далеко бриљантније него Хрватска , које , успркос разлике вере , вежу моћном везом са Србијом." (фра.) ,,La Dalmatie avec les Bocchèses et les Ragusiens a des traditions historiques beaucoup plus brillantes que la Croatie , et qui , malgrè la diffèrence de religin ; la rattachent par un lien puissant à la Serbie.‘’ Извор и назив дела :
Наслов: Histoire de la littérature contemporaine chez les Slaves Histoire de la littérature contemporaine dans les différents états de l'Europe Аутор: Céleste Courrière Издавач: G. Charpentier, 1879 Оригинал из: Универзитет Оксфорд Дужина: 553 страница Аутор: Крсто Крцун Драговић Уредио: Стефан СРБСКИ |
Србија 18.09.2015.
ПРЕПОРУЧЕНО ЗА ЧИТАЊЕ
"Вараждински апостол"
|