После 99 година у рововима где се 7. септембра 1914. одиграла Дринска битка, наjстрашниjа у 1. светском рату.
Кота 708, гробница jунака коjи су 55 дана одолевали аустроугарскоj офанзиви, скривана jе од Србиjе.
Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србиjе. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 7. септембра 1914. године почела jе наjстрашниjа битка Великог рата, током друге аустроугарске офанзиве. Бранећи вис Еминове воде и коту 708 током 55 дана крвавих борби жртвовале су се хиљаде српских воjника.
Стари Подрињци причали су, да jе дуго после битке голи врх Гучева, спржен топовским проjектилима, блистао од аветињске фосфоресцентне зеленкасте светлости коjу су ослобађала непокопана тела. Шума jе поново израсла и делимично сакрила ране битке на измученоj земљи. Ипак, ни вековне кише, снегови и наслаге лишћа нису затрпале рупу коjа jе некад била земуница. И данас из ње провируjе нагорела греда. Нешто даље су остаци каменог зидића коjи jе штитио митраљеско гнездо. Ако се загребе земља испод дебелог слоjа лишћа, лако се пронађе чаура или шрапнел. Или део кости. Људске. Али нико не долази да запали свећу на овом страшном и свечаном месту. – Овуда пролазе само шумари, дрвосече и понеки планинар и не знаjући да jе ту гробница jунака коjи су 55 дана задржавали аустроугарску офанзиву ка унутрашњости Србиjе. Ово место jе скривано од Србиjе – каже Жарко Ћосовић, председник удружења „Мемориjална изложба Битка на Дрини“ из Бање Ковиљаче.
– Српска воjска остала jе без артиљериjске мунициjе, а неприjатељи су непрекидно засипали гранатама врх Гучева штитећи напредовање своjе пешадиjе. Зато су воjници Дринске и Комбиноване дивизиjе ноћу копали ровове што ближе неприjатељским. Бомбе су постале њихова артиљериjа, а главно оружjе баjонет. Њима су сваког дана изнова осваjали положаjе с коjих их jе потиснула ватра аустроугарских топова. Била jе то наjстрашниjа и наjдужа битка прса у прса у Великом рату – прича Ћосовић док ходамо кроз дуги ров коjи виjуга између дрвећа.
– Битка на Дрини jе представљала прву „рововску воjну“ у Првом светском рату и показала jе како ће изгледати рат пре него што се линиjа фронта стабилизовала у северноj Францускоj – каже пензионисани пуковник мр Драган Крсмановић, историчар и виши архивиста, некадашњи начелник Воjноисториjског архива. Он jе стручни вођа проjекта удружења „Мемориjална изложба Битка на Дрини“ да се уреди и обележи стаза кроз гучевско боjиште и да се оно отргне од заборава. Ожиљци битака су jош дубоки, нарочито они из лагумских боjева коjи су први пут у Великом рату вођени на Гучеву. О њима сведоче огромни кратери, пречника 16 а дубине око седам метара. Њихову таjну открио нам jе историчар-аматер Мића Томић, коjи сакупља сведочанства о Првом светском рату. – Моj ђед, минер, поднаредник Дринске дивизиjе поткопао jе аустриjске положаjе и дигао их у ваздух – каже Томић.
Упркос пресудном значаjу битке на Гучеву за слом аустроугарске офанзиве она jе готово прећутана у историjи.
– Један од разлога jе таj што се на Гучеву виде грешке српске врховне команде и владе. Други, важниjи jе што се баш на Гучеву показала упорност у борби и окрутност према цивилном становништву наше „jугословенске браће“. Већ од 1918. било jе непримерено то потенцирати – каже мр Драган Крсмановић, некадашњи начелник Воjног архива. Гучево и цела битка на Дрини били су табу у време комунизма, каже Александар Думић.
– Моj отац заслужио jе на Гучеву Карађорђеву звезду, а преко Албаниjе jе носио старог краља Петра на леђима. На Каjмакчалану jе изгубио десну руку. Породицу су му побили Аустроугари. После Другог светског рата комунисти су му узели кућу. Кад сам пошао у гимназиjу професорка ме jе извела пред разред и рекла: „Ово jе син ваjног хероjа коjи jе ратовао за ништа, за краља и његове експлоататоре.“ Тек тад сам сазнао да jе моj отац jунак. Ниjе дао да се у кући прича о балканским ратовима и светском рату, али ни то ниjе вредело. Тито ниjе опраштао гучевским jунацима коjи су га отерали из Србиjе – прича Думић док се пробиjамо кроз ровове на Еминовим водама.
Поднаредник „вражjе дивизиjе“ Јосип Броз jедну медаљу, од две коjе jе добио у Првом светском рату, зарадио jе на српском фронту, подсећа мр Крсмановић.
Аутор: Борис Субашић; 08. септембар 2013.
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ |
|