​ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА ДОКУМЕНТОВАНО! или разуверавање ''неверних Тома'' (11. део)

Жозеф Артур Гобино

​У другом тому књиге Жозефа Артура Гобиноа (Joseph Arthur comte de Gobineau) "Historie des Perses" (Историја Персијанаца), издата у Паризу 1869-е године, на 359-ој страни пише о античким Македонцима:

"Македонци нису Грци. Ни по пореклу ни по обичајима ни по особинама. Њихови владари нису имали ништа Хеленског. Њихова историја је била слична Илирској,Трачкој и Пеонској, са њима су се граничили, али не и са историјом Хеленских градова - држава" !!!

---

Извод из Његошевог дела "Лажни цар Шћепан мали"

Извод из дела Петра Петровића Његоша "Лажни цар Шћепан мали" из 1851.године.
На страни 126 Руски кнез Долгоруков се обраћа Црногорцима (Србима наравно) у жељи да им подигне морал и да их убеди да ће им Русија пружати помоћ у борби против Османлија, и притом помиње Александра великог као њиховог претка !

"...Какву предци ваши задобише
Нечувену славу и јунаштво
с Александром царом Македонским..."

---

Артур Вајгал

​Артур Вајгал у свом делу "Александар Македонски" издатом у Скопљу 1992 године пише на страни 24:

"Прави Македонци су имали светлу косу,плаве очи, и имали су белији тен од просечних Грка.они су имали северну крв.Грци нису могли да разумеју Македонски језик,који није имао скоро,никаквих сличности са њиховим"

---

Демостен о Филипу

Демостен, трећа "Филипика" страна 31.

"...Филип не само што није Хелен,не само што им није близак ни Хеленски род, он није ни из варварске земље за коју може да се каже нешто лепо, он је Македонац..."

"Тај човек Филип, не само што није Хелен, он такође нема ништа заједничко са Хеленима. Када би он само био варварин из пристојне земље - али он није ни то. Он је шугави лик из Македоније - земље од које и роб вреди више."

Демсотен је био антички Хеленски (Грчки)филозоф и говорник.Шта га је направило тако познатог као што је данас - то су његове "Филипике", говори против Филипа другог Македонског и његових "варвара" Македонаца.

"Варварин"код античких Грка значи "странац", "не Грк".

---

Јохан Георг фон Хан

​
​Јохан Георг фон Хан (Johann Georg von Hahn) у свом делу "Студије о Албанцима" - "Albanesische studien" из 1854. године каже за Македонце:


"Модерни Македонци су древни староседеоци Балкана. Тамо су они постојали као засебна Словенска група, као резултат изолације од осталих Словенских група, и током дужег историјског периода сачували су најархаичније форме древних Словенских језика које су користили Пелазги, Венети, Готи, Сармати, Трачани и Трибали."

---

Људи из источног дела Дакије зову се Гети

​Из дела Џејмса Прикарда (James Cowles Prichard) -"Етнографија Европе" - "Etnography of Europe" из 1841. године. За Гете, Дачане, Трачане и Македонце, на 467 страни своје књиге, каже следеће:

"...Страбон дефинише "Људи из источног дела Дакије, који су близу мора, и планина код Дунава, зову се Гети, као и они из западног дела Дакије". Чини се да су Гети које помињу Херодот и Тукидид,уствари Трачани,који су исти народ као и Дачани.
Изгледа да су Македонци људи из Тракије. 
...Али језик Македонаца је био неразумљив за Грке!

Грчки војници у војсци Александра великог нису разумели,како сазнајемо од Квинта Курција, говор упућен Македонцима. Ниебур(Barthold Georg Niebuhr, немачки историчар) је мислио да су Македонци Пелазги."

---

Да ли су Македонци Грци?

У књизи "Античка Грчка" - "Ancient Greece" која је настала као плод заједничког труда Саре Померов (Sarah B.Pomerov), Станлева Бурстеина (Stanlev M Burstein), Валтера Донлана(Walter Donlan) и Џенифер Робертс (Jennifer Tolbert Roberts), за античке Македонце пише следеће:

"Да ли су Македонци Грци?... Премда, иако су извори јасни да Грци нису разумели језик Македонаца, ни један текст на Македонском није опстао. Лингвисти не могу да утврде да ли је Македоски језик, архаичан дијалекат Грчког или је у потпуности други језик. Ипак једна чињеница је неоспорна, у антици, ни Македонци ни Грци нису сматрали Македонце за Грке. Грци су на Македонце гледали као на варваре као и на њихове Трачке и Илирске рођаке... Македонска и Грчка култура имају мало тога заједничког..."

---

Саксонци су пореклом Македонци

У књизи "The History of the Works of the Learned, Or, An Impartial Account of books" на страни 83 налазимо један врло занимљив податак везан за Саксонију.

​
​"Овде он инсистира у великој мери, у својој трећој књизи, и мисли да је то много вероватније због јер се прича о Саксу, оснивачу Саксонског народа слаже са њим. Он каже, сви аутори се слажу, сем Кранциуса, да су Саксонци неки остаци Македонске армије,и пре него што су дошли у Немачку, они су се звали Македонци, зато он наводи Немачку хронику штампану у Менцу 1482, Фризландске анале и друго".


"This he insists upon at large, in his Third Book,and thinks it more probable because the Story of Saxo the Founder of Nation agrees with it. He fays all Authors,Crantzius excepted, agree тhat the Saxons were some Remains of the Macedonian Army and that before they came into Germany called Macedonians, for this he quotes the German Chronicle printed at Mentz in 1482 the Annals of Freezland and others".

---

Бодрићи и грб Александра Великог

У књизи Евграфа Петровича Савелева (Евграф Петрович Савельев) "Древняя история Казачества", "Древна историја Козака" из 1913. године на стр. 58 налазимо следеће податке:

"Древна Мезија и Македонија биле су насељене Словенима. Пелашко-Тракијска племена су била Словенска. По паду Македонског царства (Александра великог) део Македонаца се око 320. г.пре Христа преселио код Балтичког мора. Тај народ је тамо познат као "Бодрићи",они су до свог пада сачували грб Александра великог са Букефалом. Говорили су Словенским језиком и због напада Германа су се преселили на Илмен и Ловат где су основали Новгород и Псков око 216.г.(Птолемеј)".

---

Бугарски магазин "Читалиште"

Бугарски магазин "Читалиште", штампан у Цариграду од 1870. до 1875. године.
​
На слици се налази 6-а страница овог часописа, који је изашао првог октобра 1871. године, где је било речи о Словенима на Балкану.

"Да сада пређемо на Македонце и Илире које хелени називају варварима јер нису Хелени. Стари Македонци (Нису ли исти са Илирима?), ако их прихватимо за Словене, постаје извесно да се појављују у 4.веку пре Христовог рођења, са политичком независношћу под влашћу царева Филиповог порекла (колена) или Македонске империје Александра великог.

Чини нам се, по овом питању,да су Македонци били Грци или Словени; то (питање) је јасно решио Полибије који је живео у другом веку после Христа и зато заслужује да му верујемо када каже да су много пре њега на овим местима самостално (организовано) живели Словени.

У састав Македонске империје су ушле све познате земље јужне Европе, половина Азије и северо-источна Африка.Александар велики је био господар целог Средоземног мора(Медитерана).

По смрти Александра великог, Македонски племићи су владали малим царствима у Европи, Азији и Африци. Период после смрти Александра захвата Македонско-Грчка епоха, док се касније јавља Словенско-Византијски период са Словенским царевима(Јустинијан, Василије Македонски, Комнен итд).

Словени,цареви на Словенско-Византијском престолу, су важни за нас само у погледу закона и религије. У Словенско-Византијском периоду, Словенске општине у том царству, су живеле у савршенству и независности,чак и када су биле римске покрајине, нису биле спречене да самостално управљају својим пословима.

До Јустинијановог времена и после њега, Словени су насељавали Тракију, Илирију, брегове на Јадранској обали, Егејско и Црно море и Македонију(одакле је Јустинијан,Василије Македонски и други), насељавали су и два Дунавска брега, Срем и Панонију...

Бугари наравно навијају воду на своју воденицу, форсирајући израз Словени (а не Срби), ипак несвесно потврђују чињеницу да су Илири, односно Македонци - Срби. Кад би тако рекли, где би онда они били у тој причи, јер ипак су они само мешанци, што и њихово национални име потврђује. (прим. уредника)

---

Бартолд Георг Неибур

Бартолд Георг Неибур (Barthold Georg Niebuhr) немачки историчар, дело "Ancient History","Древна историја", издање из 1852.године,страна 307:

"Филип други је запамћен по томе што је направио своју државу, спајајући два потпуно различита народа, Македонце и Грке".

---

Фрањо Баришић

Фрањо Баришић, хрвацки историчар,у свом делу "Порекло Словена" каже

"Антички Македонци, Трачани и Мижани су причали истим Словенским језиком, којим данас говоре људи у Македонији".

---

Бугарин Георги С. Раковски

​Бугарин Георги С. Раковски,који је поред осталог био и историчар, нам даје податке о походу Александра великог у свом делу "Бугарска Старина" које је издато у Букурешту 1865-е године.

Према његовим подацима,Александар је кренуо у Азију са 36.000 војника од којих су:

Пешадија:
-13.000 Македонаца
-7.000 савезника којима се не зна име
-5.000 страних плаћеника
-5.000 Удрича,Трибала и Илира
-1.000 Агријанских стрелаца

Коњица:
-1.800 Македонаца
-1.800 Тесалаца
-600 Хелена
-900 Трачана и Пеонаца
Укупно 36.100 људи

Потом Раковски каже да су потчињени Хелени у војсци отказали послушност Александру и отишли да се боре на страни Персијанаца.

У књизи Георгија Раковскиога "Българска старина" међу осталом пише:

"Александар Македонски родио је се 356. године пре Христа у главном граду тадашњег Македонског царства, град којег су Елински писци на њиховом језику звали Пела, а Македонци на свом језику су га звали Бела."

"Суседни су народи око Македонаца су били сви један Тракшијски(Трачански) род под разним именима, а то су били следћи: Тракијци око града Једрена (у антици Адријанопоље), Трбели (Трибали) у сопственој Бугарској, Гети и Даки (Дачани) у Влахо-Богданском, Пајонци и Агријани у горњој Македонији (Битола са околином), Илири и Тауланти у Албанији, Дубровнику, Рагузи и Далмацији. "

"По тим местима су живели, а то сви стари грчки писци једногласно кажу, независни Трачани, народ који није Елински."

---

Римски историчар Тит Ливије

Римски историчар из 1.века пре нове ере,Тит Ливије,поред осталог,пише у својој књизи "Ab Urbe Condita" :

-"…Macedones Thracesque et Illyrii erant, ferocissimae omnes gentes, hic Syri et Asiatici Graeci sunt, uilissima genera hominum et seruituti nata…"

Што би у преводу било

-"...Македонци,Трачани и Илири су јаки и ратоборни народи,док су Сиријци и Азијски Грци најнижа људска раса,способни само да служе..."

​http://www.thelatinlibrary.com/livy/liv.36.shtml#17

---

СЕРБИЈА / SORABIA / ZYRBIA

Текст у фокусу стр. 48:

(гер.)
,,Sorabia ober auf Zyrbia..."

(срб.)
​,,Сорабија је исто што и Зирбија (Сербија)..."

Извор (назив дела ): 

„Beschreibung einer Berlinischen Medaillen-Sammlung, die vorzüglich aus Gedächtnis-Münzen berühmter Aerzte bestehet: In welcher verschiedene Abhandlungen zur Erklärung der alten und neuen Münzwissenschaft, imgleichen zur Geschichte der Arzneigelahrtheit und der Litteratur eingerücket sind “ (Zweiter Theil)

Аутор: Немац Johann Carl Wilhelm Moehsen (1722-1795) 
Страна књиге: 48
Издавач: Georg Jacob Decker der Ältere (1732-1799)
Место штампања: Berlin и Leipzig (Königreich Preußen: 1701-1918 и Kurfürstentum Sachsen: 1356-1806 / Imperium Romanum Sacrum: 962-1806)
Година издања: 1781
Језик: немачки 
Писмо: латиница (готица)

---

Успенски: Име Руси се први пут помиње 839. године

Фјодор Иванович Успенски

Део текста који је у фокусу :
(стране 314-315)
​
»Након што је проборавио у Венецији[1], око годину дана, патрикија[2] Теодосиоса[3] је 17. јуна 839. године примио немачки император у Ингелхајму[4], где су вођени преговори о диверзији против муслимана: планирано је да се у Африку упути флота са циљем да поцепа Мутасимове[5] снаге и тако му на афричком ратишту приреди неочекиване тешкоће. Иако ни ово изасланство није довело до стварања чврсте коалиције против муслимана, једну епизоду у вези с њим треба споменути, ако ни због чег другог, а оно зато што се у њој помиње реч „Рус“. Наиме, у Ингелхајму су се појавили људи, који су се називали „Русима“ и за које се код Лудвига[6] заузимао цар Теофилос[7], молећи их да им олакша повратак у њихову отаџбину, јер су пут којим су дошли у 

Константинополис[8] заузели варварски народи. Касније ћемо имати прилике да се поново вратимо овој вести, која је преузета из латинске хронике[9] и има изванредан значај за руску историју, вести која је изазвала различита тумачења, али је за сада довољно да је поменемо у њеном реалном историјском окружењу и констатујемо да се овде први пут у историји срећемо с руским племеном.«

Оригинални текст (рус.): 
(стране 314-315)

»Пробывъ въ Венецiи около года, патрикiй Ѳеодосiй 17 iюня 839 года былъ принятъ германскимъ императоромъ въ Ингельгеймеѣ, при чемъ велъ переговоры о диверсiи противъ мусульманъ направленiемъ флота въ Африку съ цѣлью раздробить силы Мутасима и занять его неожиданными для него затрудненiями на африканскомъ театрѣ. Хотя и это посольство не сопровождалось никакими послѣдствiями въ смыслѣ создаiия коалицiи противъ мусульманъ, но въ связи съ появленiемъ въ Германiи византiйскихъ пословъ находится одинъ эпизодъ, о которомъ нельзя не упомянуть уже по одному тому, что онъ имѣетъ отношенiе къ имени Русь. Именно въ Ингельгеймъ явились люди, называющiе себя именемъ Русь, за которыхъ ходатайствовалъ предъ Людовикомъ царь Ѳеофилъ, прося облегчить имъ путь на ихъ родину, такъ какъ та дорога, какою они пришли въ Константинополь, оказалась занята варварскими народами. Ниже намъ придется снова возвратиться къ этому извѣстiю, почерпаемому изъ латинской хроники[10], имѣющему особенное значенiе въ русской исторiи и возбудившему разнообразные объясненiя, теперь же достаточно упомянуть объ немъ въ его реальной обстановкѣ и обозначить, что здѣсь въ первый разъ мы встрѣчаемся в исторiи съ русскимъ племенемъ.«

Извор (назив дела/књиге): „История Византийской империи“, Том второй, первая половина
Страна књиге: 314-315
Аутор: Фјодор Иванович Успенски[11] (1845-1928), руски историчар и академик
Издавач: Фјодор Иванович Успенски
Место штампања: Лењинград[12]/Санкт Петербург[13] (Савез Совјетских Социјалистичких Република[14]: 1922-1991)
Година издања: 1927
Језик: руски
Писмо: ћирилица (стара руска ортографија)

[1] Лат. Respublica Veneta, млет. Serenìsima Repùblica Vèneta, или ит. Serenissima Repubblica di Venezia. Млетачка република (697-1797).

[2] Грч. πατρικιος. Изузетно високо рангирана титула у хијерархији романског царства.

[3] Грч. Θεοδόσιος Βαβούτζικος. Теодосиос Вавуцикос (7??-842) је био романски аристоркрата и дипломата у време владавине Аморијске (или Фригијске) династије (период: 820-867).

[4] Нем. Ingelheim am Rhein. 

[5] Араб. أبو إسحاق عباس المعتصم بن هارون (серб. Абу Исак Абас ал-Мутасим ибн Харун). Ал-Мутасим (796-842) је био калиф арабљанског Абасидског калифата (владао: 833-842).

[6] Лат. Ludovicus Pius, или нем. Ludwig I. der Fromme. Лудвиг I Побожни (778-840) је био краљ Фруга/Франака (владао: 814-840), краљ Аквитаније (владао: 781-814) и цар Светог романског царства (владао: 813-840).

[7] Грч. Θεόφιλος, или лат. Theophilus. Теофилос (813-842) је био цар Романског царства (владао: 829-842). (владао: 829-842). 

[8] Лат. Constantinopolis, грч. Κωνσταντινούπολις, или осман. тур. قسطنطينيه, односно савремени Истанбул (тур. İstanbul), кога су Серби још називали и – Цариград.

[9] Лат. Annales Bertiniani. Бертински анали представљају званичну историографију Фрушког/Франачког царства (период: 830-882).

[10] „Annal.“ Prudentii, „Monum. Germaniae Scriptores“, I p., 434.

[11] Рус. Фёдор Ива́нович Успе́нский.

[12] Рус. Ленингра́д. 

[13] Рус. Санкт-Петербу́рг.

[14] Рус. Союз Советских Социалистических Республик.

---

Hormayr - Зеруиани (Срби)

Joseph von Hormayr

​Словени, дакле, у језичком погледу представљају јединственост, тј., међусобно се разумеју, без обзира ком словенском наречју припадају, што у неку руку - индиректно - објашњава баварски географ IX века: Јосиф Хормајер .

Текст у фокусу стране 282 ,283 :

(лат.)

"Zeruiani, quod tantum est regnum, ut ex eo cunctae gentes Slavorum exortae sint et originem sicut affirmant ducant."

(срб.)

"Зеруиани (Срби), чије је царство толико, да су од њих произишли сви словенски народи и, како тврде, од њих воде порекло."

Извор и назив дела:
Наслов: Archiv für Geschichte, Statistik, Literatur und Kunst, Том 18
Archiv für Geschichte, Statistik, Literatur und Kunst
Аутор: Joseph von Hormayr
Издавач Ludwig, 1827
München, Hormayrs Archiv, XVIII, p. 282-283.

---

Lefévre, André Paul Émile - "Les races et les langues"

Андре Лефевр (Andre Lefevre) у свом делу "Les races et les langues", стр. 170. пише , текст у фокусу :

(фра.)

"... la culture, relativement moderne des Slaves ne les empeche 
pas de remonter aux plus antiques epoques du parler indo-europeen;
leur grammaire est empreinte d'un caractere tout-a-fait archaique, 
surtout dans la declinaison. Le groupe est tres uni..."

(срб.)

"... релативно нова култура Словена ( Серба) не спречава их, да се нађу у најудаљениjим временским периодима индо - европског говора; њихова граматика носи печат апсолутне архаичности, особито у деклинацијама. Група представља велико (језичко) јединство ..."

Извор и назив дела :
Les races et les langues
Том 76 књиге Bibliothèque scientifique internationale, ISSN 1762-5793
Том 76 књиге Bibliothèque scientifique internationale, pub. sous la direction de Ém. Alglave
Аутор : André Lefèvre
Издавач : Ancienne Librairie Germer Baillière et Ca., 1893
Дужина : 301 страница
Писмо : галика 
Језик : француски

Аутори: Забрањена историја Срба и Словена
                 Крсто Крцун Драговић
Уредио: Стефан СРБСКИ