"Архива за словенску литературу, уметност и науку" [1], где ћемо наћи један потресан чланак о однарођавању древног сербског племена Кашуба, са обала Балтичког мора, текст који ћемо овде да цитирамо, тешка је оптужба бруталне и безобзирне германизације.
Чланак почиње речима,текст у фокусу стране 243,244,245,246,247 : (гер.) ,, Die Kaschuben - ein Zweig des grossen slavischen Volksstammes, bewohnten in den ältestcn Zeiten[2] die ganze Ebene längs der Ostsee, zwischen der Oder und Weichsel, bis an die Netze und Warthe.[3] Schon mit der Einführung des Christenthums kamen die ersten Anfänge fremder Sprache und fremder Sitte in das Land... Zuvor sind sie niemandem unterthan gewesen und haben geherrscht... nach ihrem eigenen Willen... ... aber, die deutschen Beamten aus allen Kräften darnach strebten, die alten Einwohner in der Kultur immer niehr sinken zu lassen, um dann das geistig und materiell verarmte Volk leich ter germanisieren zu können. Deshalb verfahren auch die weltlichen Behörden nicht weniger hart gegen die slavischen Seelsorger als das geistliche Oberhaupt... Die unmittelbare Folge davon ist, dass die katholische Seelsorger deutscher Zunge nicht nur bei der geistlichen, sondern auch der weltlichen Behörde allein Gunst und überall den Vorzug haben... ... in den Kreisen Lauenburg, Bütow, Stolpe, Rummelsburg und Neu-Stettin, wo wenigstens 40.000 Kaschuben wohnen, sowie im Danziger Regierungs-Department, wo die Deutschen hochstens den VIERTEN THEIL DER BEVOLKERUNG AUSMACHEN, giebt es in den Schul seminarien eben so wenig einen Lehrer für die slawische Sprache, wie an dem Klerikalseminarium in Pelplin, oder an den betreffenden Gymnasien...Wahrend nun so in der Jugend jeder Keim des Besseren ungepflegt abstirbt, während sogar jedes von selbst envachte edlere Gefühl erstickt wird, lässt man auch das ... Alter nicht unberührt von dem zersetzenden Einflusse...So also geht man noch heutigen Tages mit allen Waffen darauf los, die überreste der alten Bewohner der Kaschubei auszurotten, indem man sie, wenn auch nicht mehr körperlich, so doch wenigstens geistig tödtet. Und eine solche Erscheinung im XIX Jahrhundert! Man erwiedere nür nicht, der Zweck des Staates gebiete es mit Notwendigkeit! Welcher Zweck ist erhaben genug, um die Barbarei eines Nationalmordes zu rechtfertigen? Welcher Zweck gross genug, um ein soches Mittel zu heiligen? Aber, man glaubt ja sogar schon, das Werk vollbracht zu haben; mit Wonnegefühl rufen uns deutsche Zeitschriften und Broschüren entgegen: "Sie sind germanisiert!" Наш цитат је подугачак стога, што све, што је у њему изложено, невероватно подсећа на оно, што се догађа са сербским народом на Хему (Балкану) данас, где се у XX веку примењује до танчина потпуно исти германски систем истребљивања, који је спроведен и у односу на северне Србе. Уосталом, о томе је с толико истанчаности писао Илија М. Живанчевић, но на жалост, и његово дело, као и толико других, писаних у истом духу, на неки чудан начин је остало у мраку. Ево сада на сербском језику претходног текста, потписаног само иницијалима Ц. Ф., док је аутор у самом почетку сам себе назвао "Једним Кашубом" (von einem Kaschuben):
"Кашуби - огранак великог сербског (словенског) стабла, насељавали су у најстаријим временима целу низију дуж Балтичког мора, између Одре и Висле, све до Неце и Варте. Већ са увођењем хришћанства, појавили су се и први почеци страног језика и страних обичаја у (њиховој) земљи... Пре тога, они нису били никоме потчињени и господовали су ... по својој сопственој вољи...... али, немачки службеници настојали су свим силама, да у погледу културе старе становнике потискују све ниже, да би потом - духовно и материјално осиромашени народ могли да лакше германизују. Због тога и службене власти не поступају ни мало мање окрутно против словенских душебрижника, од верског старешине... Непосредна последица тога је била, да су католички душебрижници немачког језика имали свуда предност и имали само они наклоност, не само код верских, већ и код државних власти... У окрузима Лауенбурга, Битова, Столпа, Румелбурга и Новог Штетина, где је живело најмање 40.000 Кашуба, исто тако као и у Данцишком округу, где су Немци представљали највише четврти део становништва, у школским семинарима нема ни једног учитеља за сербски (словенски) језик, управо као ни у богословском семинару у Пелпину, или у одговарајућим гимназијама...Док се тако код омладине не негује никаква клица нечега бољег, док се угушује чак и сваки племенитији осећај настао сам од себе... дотле се ни старост не оставља недотакнута од разорних утицаја...Тако се настоји још и данас свим могућим средствима, да се истребе остаци Кашуба на такав начин, да се не убијају више физички, већ духовно. И то се врши у ХIХ веку! Који циљ је довољно велики, да би могао такво једно средство да освешта? Али, већ се верује, да је дело потпуно извршено немачки часописи и брошуре већ нам довикују с осећањем насладе: "Ви сте германизовани!"
Референце :
[1] Jahrbücher für slavische Literatur, Kunst und Wissenschaft. Hrsg. von J. P. Jordan.Том 1 књиге Jahrbücher für slavische Literatur, Kunst und Wissenschaft. Hrsg. von J. P. Jordan, Johann Ernst Schmaler, Johann-Paul Jordan, Johann Ernst Schmaler, Binder, 1843, sтранe 243,244,245,246,247 [2] Geschichte des Herzogthums Pommern, von Sell. Berlin, 1819. und Geschichte von Pommern von Kanngisser. Greifswalde, 1824. [3] Geschichte Polens, von Cromer (B. 1,1.); von Bandtkie (I, 61,62.) Извор и назив дела : Наслов : Jahrbücher für slavische Literatur, Kunst und Wissenschaft. Hrsg. von J. P. Jordan. Том 1 књиге Jahrbücher für slavische Literatur, Kunst und Wissenschaft. Hrsg. von J. P. Jordan, Johann Ernst Schmaler Аутори : Johann-Paul Jordan, Johann Ernst Schmaler Издавач : Binder, 1843 Оригинал из : Аустријска национална библиотека (1) Наслов : Allgemeine Geschichte von Polen, Том 1 Allgemeine Geschichte von Polen, Pierre-Joseph de la Pimpie ¬de Solignac Аутори : Pierre-Joseph de la Pimpie ¬de Solignac, Karl Friedrich Pauli Издавач : Francke, 1763 Оригинал из : Баварска државна библиотека (Staats- und Stadtbibliothek Augsburg) Дужина : 542 страница
Аутор : Крсто Крцун Драговић
Додатак (прикупила и објавила Сребрена)
Сматра се да су Кашуби директни потомци Поморана. Према попису становништва у Пољској из 2002. године око 5.000 људи се изјаснило да су по народности Кашуби, док се око 51.000 изјаснило да говоре кашупским језиком. Сматра се да особа које су пореклом Кашуби, али се на попису изјашњавају као Пољаци има око 300.000. 
У "Ипатијевском летопису" забележено је да је 1305.године убијен пољски краљ (Přemyslids dynasty: King Wenceslaus II https://en.wikipedia.org/) , чија је (једна од) жена била из породице србских кашубских кнезова, тачније Старограда (Гдањског).
Немачки историчар, археолог, лингвиста и етнолог Ernst Eduard Kunik (1814-1899), https://sv.wikipedia.org/wiki/Ernst_Kunik , коментарисао је тај податак у 3.поглављу своје књиге „Die Berufung der schwedischen Rodsen durch die Finnen und Slawen: eine Vorarbeit zur Entstehungsgeschichte des russischen Staates“ (Kapitel III. Die unslawische Form und der unslawische Gebrauch des Namens Rus' (Русь), Sankt-Petersburg, 1844 - ovako:
Идентично природно настајање имена држава примећујемо и код Словена. Доста дуго, пре него што су образовали заједничко име Серби, користили су појединачна локална имена као Љутићи, Древљани, ...итд.“ Поред многобројних доказа о заједничком имену Серби, које се помиње у Шафариковим делима о словенским старинама, овде се појављује још једна ставка коју овде објављујем, а која се помиње у Волинишкој хроници у издању из 1843. године (други део „Ипатиевская Лѣтописъ“, страна 227): „...Пшемислава, пољског краља, убили су пијаног сами Лехи, у месту Рогозном, бољари ладски Налец и Заремба; Бог му је дао освету, јер је он раније жену своју по имену Лукерија, удавио ради друге, која је тражила да буде једина у његовом дому; она је била родом од кнежева сербских са Кашубе, од приморја варјашког, од старог града Гдањска.“
Ст'риград
Терен Ст'риграда је насељен од неолита, а први пут му је име записано у Немањино време (Старигрод) -1198.године. "Гдањск" му је додато много касније, чисто да би се разликовао од Стариграда на западу.
Налази се 40 км јужно од Гдањска. Повезује их река Гданиа (на језику Кашуба), која извире близу староград, а спаја се са лењом реком (Ленивка) код Гдањска те заједно теку у Балтичко море, кроз луку звану Гдења (Kashubian: Gdiniô), некадашње кашубско поморско насеље, познатом по првој саграђеној цркви ... Река Гданиа данас носи назив Мотлава.
https://en.wikipedia.org/wiki/Mot
https://en.wikipedia.org/wiki/Gdynia https://pl.wikipedia.org/wiki/Starogard
Име реке Гдание (Гдање?) И слична (лука Гдење, данашњи град Гдањ + ск) необично је слично Тацитовом запису племена Годону / Готона.
Место где их је Тацит лоцирао одговара току реке "Гдање", а на мапи се види "Данзиг" - немачко име града Гдањ-ска. етимолози ће знати како би словенско њ записали несловенски Немци. 
Тацит; Висла: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D...81%D0%BB%D0%
Доктор славистике Душан Пажђерски: У свом речнику Кашуби имају фонд српског говорне традиције.
КАШУБСКИ СРБИ Баве се пољопривредом и рибарством... Вредни су, предузетни, али су гостољуби као Срби. Њихова народна ношња личи на нашу. Одликује је народни вез, који имају српске кошуље, кецеље и доламе. Кашуби немају статус народа, већ регионалне етничке заједнице. Њихов језик као оргинална баштина има статус националног. Они су сачували своје етничке особине, јер вековима живе изоловано. Основали су град Гдањск. Увек су имали везе са српским народом. Једна од престоница кашубских кнезова у средњем веку звала се Београд. Тај град, нажалост, више не постоји - открива нам др Пажђерски http://www.novosti.rs/vesti/planeta....bi-su-kao-Srbi Још увек постоји СРБСКО ЈЕЗЕРО, на 1 км удаљености од Балтичког мора и око 70 км од Гдањска, у близини природног парка Rezerwat przyrody Mierzeja Sarbska. 
На пољском језику каже се Sarbsko, на кашубском Jezoro Sôrbskò, на немачком "србско море" - Sarbsker See
https://pl.wikipedia.org/wiki/Sarbsko https://pl.wikipedia.org/wiki/Rezerw...erzeja_Sarbska У истом окружењу је и тврђава (замак, град) Сарбско (Sarbsk (deutsch Sarbske, kaschubisch Sôrbsk) https://de.wikipedia.org/wiki/Sarbsk Један од назива за Балтичко море био је у старија времена Mare Suebicum, Море Суебско (од оног племена за које Тацит пише да не изгледају као Германи и да им је земља Суеб-орум), слично данашњем немачком називу за Србско језеро = Србско море ГРАД БЕОГРАД (Белгард) налазио се јужно од Српске језера у Поморју / Померанији. Види се његов положај на мапи која показује у ком је периоду и колико источно је текла католизације кашубско- србског и пољског становништво, одн. "Германизација". Дакле померански Београд се држао до 18. века. Map below shows how Germanization progressed (green line - western border of areas with majority of population being Kashubian-speakers around year 1660; orange line - the same but around year 1750; red line - the same around year 1850; dates near parishes = years when Kashubian / Polish language was banned / abolished as language of sermons - and replaced by sermons in German language - in each parish)
Порекло племенског надимка "Кашуб" није потпуно јасно: објашњава се мочварним растињем шевар/рогожина („kaszuby”, oznaczającego wody niezbyt głębokie, porosłe wysoką trawą, szuwary.) или "длакавим "- крзненим кожусима (једнина кожух).
На 0:42 снимка, посланик прелази са пољског на стари језик Кашуба: Током 19.века преостали говорници, анкетирани како им се зове језик, одговарали су да је то slovjĩnsħï ją̃zĕk (што су Немци превели као Slowinzisch) или venst'ě , односно вендски (на немачком wendisch).
Кашубски Белград убележен је и на карти која представља период од 10-12 века.
...и на мапи (опет стање из 12 века) Gerard-а Labuda, историчара.
и на мапи Централне Европе, период 10-12 век.
На мапи из 1910.године https://upload.wikimedia.org/wikiped...anzig_1910.jpg
Још један Бели град, некадашњи главни град Беле крајине
https://en.wikipedia.org/wiki/Bia%C5%82ogard... Friederich von Dreger, Prussian Kriegs- und Domänenrat in Pomerania, wrote in 1748: “Die meisten Dörfer, sonderlich in Hinterpommern, sind von Wenden bewohnt geblieben, wie denn auch jenseits dem Stolpischen Fluss die wendische Sprache von den Bauern noch gebraucht, auch noch der Gottesdienst in selbiger gehalten wird, welche Sprache man irrig die cassubische heisst, weil Cassuben, Pommern, Pohlen zwar eine sprache gehabt, das eigentliche cassubische Land aber gewesen, wo nun Belgard, . . . Neustettin, Dramburg und Schievelbein belegen ist.” (Most villages, especially in Hinter Pomerania, remain inhabited by Wends, who also still use the Wendish tongue of the peasants on the other side of the river Stolp, and church services are held in the same, a language wrongly called Cassubian, because Cassubians, Pomeranias, Poles indeed had one language, but the actual Cassubian lands were where Belgard, . . . Neustettin, Dramburg and Schievelbein lie.) http://www.liquisearch.com/alexander...hubian_studies
Уредио: Стефан СРБСКИ
|
|
RSS Feed
