Историчари који су хтели да прикажу Карла Великог као „надчовека“, говоре о њему као правнику и законодавцу. Шта је са Карлом као правником? Под овим придевком (Х.Илиг)[1] (иронично) подразумева Карла као законодавца. Да ли се активност у својој суштини, ограничава на преписивање или укључује и законодавну активност (Крешел, 74[2])? Спомињу народе које тада нисмо имали, Салиере, Саксон(ц)е, Тиринжане, Фризе, Алемане, Аквитанце… чије је законе наводно прерадио, што одаје намеру конструкције историје, која има за циљ да потврди постојање временски касније насталих народа. Карло је наредио да се салијско као и рипуаријско право, дакле оба француска права, сасвим прераде (Калкоф, 137)[3]. Осим тога и римско право Аквитанаца и Бургунда (Бајак)[4]. Али, забрињавајуће је, што за ове констатације недостаје изворни материјал (Х. Илиг)[5], па су појмови „франачко“, „салијско“, „рипуаријско“ или „римско право“ фикције, које треба елиминисати из наше историје.
Нино Белов
Први законодавац био је Нино Белов. Помен о њему имамо око 2000. године ст. ере у Асирији: Ур нино шар Сирпула (Сирбула), „Господар Нино цар Срба“ према А. Сајсу, З. Рогозину и Ј. Деретићу. У нашој изопаченој старој историји, он је индијски законодавац Ману, асирски законодавац Хамураби, мисирски (египатски) Озирис, критски Минос… Његов отац је Бел(ос), који се у асирском списку краљева са краљевањем од 55 година налази пре Нина (Syneceluis, Castrois reliquie, стр. 159). У Асирији се његово име по Сунцу „ми амун“ преводи са Бел(ос), Херакло, Пелазг по Херодоту(I, 7) и Диодору(I, 28), који је култивисао Вавилон. По Библији, он је био по једној верзији Куш (Етиопљан) а према другој Аријац Селах, син Каинов (А. Хене)[6].
Нино се родио у Медији (Србија) у племену Неброд, које се спомиње у Старом завету. Ово племе још и данас имамо у Србији, које је изворно из предела где се налази планина Нинаја, истоимена великој области на Сицилији. Х. Вирт, га у свом делу Ура Линда Хроника (Die Ura Linda Chronik) назива Мино(с) уместо Нино(с): Минос је био стари бог мора, видовњака, жедан знања…Крићанима је дао законе… Када сам на тај начин са својим људима отпутовао из Атине, стигли смо на неко острво које су моји називали Крета, због гласне вике народа приликом нашег доласка. Али када су видели да немамо намеру да ратујемо, постали су питоми. Но, пошто смо тамо боравили неко време, приметили су да немамо робове, па су били ужаснути. Али, пошто сам им испричао да имамо законе за све једнаке, народ је хтео исто такве. (Х. Вирт)[7]. Нино или Мино није био стари краљ мора, нити „краљ Крита“ (владајућа наука), већ први освајач света и законодавац, који је на Криту имао пребивалиште у старости. Подсећамо наше читаоце, да су у Лепенском Виру око 7000 г. пре н.е. и Винчи око 4000 г пре н.е. настала прва цивилизација, која процветала за време Ниновог пребивања на Криту! Та култура треба да се зове Нинојска a не Минојска! Исти Нино, наредио је да се његови закони уклешу у једну 2,5 м високу диоритску стену, коју владајућа наука назива „Законик краља Хамурабија“.
Управда (Јустинијан)
Други по величини законодавац после Нина (Мина, Мануа, Хамурабија) био је „Управда“ касније назван Јустинијан, пошто се развио латински језик. О њему се прича да је својом кодификацијом “римског права“ (530–34) стекао трајне заслуге за целокупни правни живот Европе. То је потпуно нетачно и погрешно јер је Управда уз помоћ Трибонијана довршио Константинову рекодификацију сербског права! Управда је рођен у Ведриани код Призрена од мајке Виленице и оца Истока. „Јустинианов“ придевак уопште није лично име већ титуларно, по функцији у значењу „управник“, како се код Срба још и данас употребљава у истом значењу. Пре него што је у 45. години живота дошао на власт, сигурно је у неком граду био председник града или високи судија, већ према томе како се његова активност језички изводи из „управити“ или „управдити“, обезбедити важење права (M.Д. Жунковић)[8]. Од ове (титуларне) ознаке делатности “(у)правда”, наши конструктори историје су извели латинско лично име „Јустинијан“, како се не би звао (У)правда, а лат. jus долази од ариј. јос, правда. Отуда је он (У)правда, алиас Јустиниан, што на немачком значи „судија“.
Василије Македонац
Прва слика је преузета са Википедије и намерно постављен линк да се и сами уверите у обману. Нигде не пише Хрвата (Кроатон) него КРАТОН што значи држава, те би се могло превести као делегација србских државника, односно државна посета.
Трећи велики законодавац је био Василије (не Басилиус), звани „Македонац“ и „Подрезани“ који је владао у “Византији” од 867-86. године, а био је зачетник источњачког или “грчког права“ (владајућа наука). Арапски историчар Хадин наглашава да је Србин, да се родио у Македонији, коју су скоро искључиво насељавали Срби (M.Д. Жунковић)[9]. Ова два навода захтевају исправке. Као што је већ речено, он се није звао Басилиус, већ Василије, није владао у “Византији”, већ у ромејском Цариграду и није био зачетник “грчког права”, већ сербског, јер „Грке“ никада нисмо ни имали, већ само Јелине! Сем тога, Хадин тврди да је он „Словен“ из Македоније, а у време Василија није било „Словена“ нити „Македонаца“ у етничком смислу. Ови појмови су измишљени тек после 1600. године!
Василије је постао оснивач друге словенске династије, Источног римског царства, која није била „словенска“ већ сербска и сербско-ромејског царства! Закони ова три наведена сербска законодавца, важила су у целом тадашњем свету, а у Европи бар до Хуманизма, тако да нисмо имали „франачке“, „салијске“ или „саксонске“ законе измишљених народа, нити „римско право“. Прво ћемо се изјаснити о непријатностима проузрокованим са Ришеовим Салијским законом, као што су Бајоварски, Саксонски… које је Карло „кодификовао“, а ми их морамо брисати из наше историје. За то нам је довољан само један човек: Гебарди!
Кликните на слику да би сте отворили у већој резолуцији.
Наша измишљена историја не зна за ова три законодавца, већ за римске, салијске, франачке и вендске које нам Гебарди преноси, наравно као све друге погрешно и лажно: Свештеници као и владари били су потчињени законима, али они нису били написани, већ су се памтили. Приликом једног догађаја 546. г. сећа се неки „грчки“ писац неког општег „словенског“ закона који се тицао кметова, а 849. г. неки хроничар говори о старим правима и обичајима код Чеха. Ови прастари народни закони најдуже су се задржали у Русији, док су у осталим „словенским“ земљама замењени делом „грчким“, римским или немачким законима… а делом тако измешани са овима, да се у данашњим законицима вендског народа тешко налазе трагови старих права (Гебарди, Историја Венда, Хале,1790,I, 56)[10]. Овај навод је класичан пример фалсификовања историје!
У наведеним годинама (546. и 849. г.), дакле за време Меровинга и Каролинга, нису постојале вендске државе, франачки хроничари, чешки народ, никаква Русија, нити римски, грчки или немачки закони, нити вендски народ, али је „Закон“ ипак постојао! То је сербска реч! Венди су Срби и њих смо у нашим делима подробно описали. „Грке“ и Римљане нисамо имали, а Немце имамо тек од недавно, а „Словени“ су “пронађени” тек после 1600. г. Али прави доказ фалсификовања историје имамо у Салијском закону (Lex Salica). Стари, на веома лошем латинском кодифицирани казнени законик салијских Франака, назван је Lex Salica, по неком предању које и само потиче из времена између 486–96 године, још из „паганског“ времена Франака. ,,Можда је онда латински и могао да буде језик правосуђа, али су судије ипак, као и данас, у контакту са странкама морали да говоре народним језиком. Због тога, законик садржи такозване Малбершке глосе, односно, посебне појмове за разна кривична дела које је народ употребљавао“ ( Д. Жунковић)[11]. Дакле, Lex Salica је састављен на лошем латинском као судски језик? Само што у оно време није било латинског језика! Онда, треба да потиче из „паганских“ времена? „Сматра се, да Салијски закон (Lex Salica) потиче још из „паганских“ времена, којима се приписује према некој легенди (Д. Жунковић)[12]? Тачно, од великог законодавца из старине, Нина Белова (погрешно Хамурабија)! Научници се још и данас споре, око тога ком језику припада глоса. Спомињу се немачки, франачки и још неки други, чак и келтски, а нико неће да препозна сербски језик што стварно јесте. Навешћемо један пример: У Capitolare II, тачка 5 стоји реч “de crvbeba”, која није ни немачка, ни старофраначка, што истраживачи језика још и данас имају обичај да тврде. Није било тешко утврдити стварну етимологију, да нису свесно избегавали сербски језик. (Д. Жунковић)[13]. Реч „крев” је крв, чисто сербски појам, а „бебити“, значи опсењивати, варати, утајити, такође сербски појам. У Lex Salica стоји: Ко слободног човека убије било у шуми или на неком другом месту и спали га да би то прикрио, плаћа…; ко убије жену истог ранга и спали леш, плаћа три пута више као испаштање (Д. Жунковић[14]). Дакле „de crvbeba” на сербском значи: „скривање убиства“. Салијски закон садржи бар 100 правних појмова и израза, који су Србима добро познати: „druete“, друг; „halus“, густиш; „kletis“, клет, нем.Kelle; шкода, штета; „sonis“, страх; „voronjo“, вранац… Да бисмо показали овај изузетно интересантни сербски извор права, иако доноси само глосе без сербских објашњења текстова, приказаћемо табелу прве странице Салијског закона, чији „препис рукописа потиче из 794. г. од неког Вандалгариуса, а могао би на основу облика слова да потиче из приобаља или северне Италије“ (владајућа наука). Погледајмо пример дела рукописа Салијског закона из светог Галена,уз објашњења Д. Жунковића за одељак „Закона о крађи свиња“ из расправе „Писани закони „Прасловена“, која је Жунковић превео и објаснио текст на немачком, уз истицање сских глоса у делу „О крађама свиња“: (лат.) ,, In nimini Domine nostri Jesu Christi incipiunt titulus legis salice : I.De mannire Si quis and mallum logibus dominicis mannitus fuerit, et non vennerit, se cum sunnis ne detenuerit, sol.XV. Culpabilis judicetur Illi vero, qui alio manit et ipso non venerit, se cum sunnis non detenuerit, vol XV. Et cui manuit, coponat. II. De furtis porcorum Siquis purcellum lactantem de cranne furaverit, et ei fuerit ad probatum, mal chranne chalti, rechalti, sol. III culpabilis judicetur. Si qui purcellum firaverit, qui sine matere vivere et ei fuerit adprobatum, mal himnes theca, soli. Culpabilis judicetur, excepto capitale et dilatura. Si quis bimum porcum furaverit mal in z/i/m/i/s s v i a n i, sol XV. Culpabilis judicetur exepto capitale et dilatura". Прва реченица: „Ако неко украде прасе, сисанче, и то се докаже, што се назива chranne chalti, rechalti, треба да се осуди на 15 солда. „Chranne chalti, изгледа да значи “од исхране одсећи”, јер „храна“ у „словенском“ значи (ис)храна; „калчити“ је некад морало да значи „(од)сећи“, исећи, јер се појам „калчмар“ за штројаче свиња у словеначком језику задржао до данас. Rechalti, за сада није разумљиво! Друга реченицa: осуде се за глосу „himnes theca“ за сада не може наћи озбиљно објашњење; при томе се ради о крађи већ одбијеног прасета. Трећа реченица: осуда говори о крађи двогодишње свиње. Али глоса „in zimis sviani“ никако не говори о двогодишњој свињи, већ „о свињи од једне зиме“. Тиме се на изглед ствара супротност у погледу казне. Али, то у потпуности одговара уобичајеном сеоском начину рачунања старости, јер пре више деценија се у Доњој Штајерској још увек могло чути, да сељаци старост свиња не одређују према календарским годинама, већ према протеклим зимама. У сербском се и данас каже „назиме“, за величину између прасета и свиње (Шумадија). Дакле, овде се не ради исквареном латинском, већ о исквареном сербском, јер је латински развијен из сербског. Наша измишљена стара историја говори о још једној сеоби народа које никад није било. „Словенске глосе у Lex Salica“ поништавају комбинације сеоба, јер аутоматски казују да је, бар од 400. године у доњој Француској било „словенских“ житеља, који нису само познавали кодификоване казнене законе, већ су морали да имају сасвим значајну културу, јер су имали две монете: „солде“ и „динар“ (Д. Жунковић)[15] који данас у Европи да чудо буде веће имају само Срби! Ми се радујемо овој реченици и замењујемо појам „Словени“ са Срби, јер у оно време „Словени“ нису постојали! Радује нас и то, да и Жунковић одбија измишљену сеобу народа, која је морала да се догоди, да би нов, млади, примитивни народ Словени могао да се измисли! Дакле, ми смо захваљујући сербским глосама у Lex salica обогаћени непобитним доказом о старости сербства, јер, нису сви докази о недосељавању Словена могли бити уништени или учињени непрепознатљивим” (Д. Жунковић), што је генијално препознато пре 100 година! Драги читаоци! Хоћемо ли се са Lex Allemanerum, Lex Baervarium, Lex saxsinium i Lex Frisonum изложити даљим непријатностима? Не! Довољан је Салијски закон! Хтели би смо да додамо да примерци из Св.Галена нису преписи старих оригинала, већ су настали као ,,Германиа“ и многа друга дела у, 17 веку. Са Lex Ripuaria је ситуација још гора, пре свега Солмсови и Голдманови описи, од којих бисмо поштедели наше читаоце, али уважавамо два друга мишљења: ,,Средњовековничари се још увек споре о томе колико је Карлових закона аутентично, а колико је касније и у чију корист угурано. Тако је покренут и опет повучен приговор, да су Lex Slica и Lex Ripuaria фалсификати, као и Карлов Admontio Generalis из 789. године, и Диденнхофове Kapitularie из 805. Године “(Шмиц и Илиг)[15].
Референце :
[1] Illig , Heribert , - Anwander G. ,, Bayern und Phantomzeit‘‘ , Gräfeling 1994. [2] Kroeschell , Karl ,,Deutsche Rechtsgeschichte bis 1250” , Hamburg 1572. [3] Kalkoff Andreas - ,,Karl der Große , Profile eines Herrschers “ München 1990 , (стр. 137). [4] Bayac,Dèlpierré Jacques ,, Karl der Große. Leben und Zeit.“ Wien-Berlin 1976. [5] Illig , Heribert ,, Die veraltete Vorzeit’’ , Frankfurt 1988. [6] Josef Anton Henne von Sargans , ,, Manethos, die Origines unserer Geschichte und Chronologie‘‘ , Gotha 1865. [7] Walther H. Wüst , ,, Ura Linda Chronik‘‘ 1933. [8] Martin Dominik Žunković , ’’Die slawische Vorzeit‘‘ , Maribor 1918. [9] Martin Dominik Žunković , ,,Zur Geschichte der Slawen von der Urzeit bis zur Wölkerwanderung“ , Maribor 1929. [10] Ludwig-Albrecht Gebhardi , Geschichte aller Wendisch-Slavischen Staaten: 51.52, Allgemeine Welthistorie von Siegmund-Jacob Baumgarten. Halle 1745-1814. Bd.51.52, Том 51 књиге Geschichte aller Wendisch-Slavischen Staaten, Ludwig-Albrecht Gebhardi. [11] Martin Dominik Žunković , ,,Staroslovan; Vierteljahrsschrift zur Pflege der altslavischen Sprache, Geschichte und Kultur‘‘ , Kremsier, Prag 1913. [12] Исто [13] Исто [14] Исто [15] Illig, H., Niemitz, H.-U.: Hat das dunkle Mittelalter nie existiert?, ,,Hat das dunkle Mittelalter nie existiert, und Fälschung im Namen Konstantins“, 1991. * (1) Извор и назив дела : Наслов : Staroslovan; Vierteljahrsschrift zur Pflege der altslavischen Sprache, Geschichte und Kultur Аутор : Zunkovic, Martin Година издања : 1913. Штампа : Kremsier H. Slovák * (2) Наслов : Geschichte aller Wendisch-Slavischen Staaten: 51.52 Allgemeine Welthistorie von Siegmund-Jacob Baumgarten. Halle 1745-1814. Bd.51.52 Том 51 књиге : Geschichte aller Wendisch-Slavischen Staaten, Ludwig-Albrecht Gebhardi Аутор : Ludwig-Albrecht Gebhardi Издавач : Gebauer, 1790 Оригинал из : Аустријска национална библиотека * (3) Наслов: Karl der Große. Leben u. Zeit. Аутор: Bayac,Dèlpierré Jacques Editorial: Wien-Berlin, Neff, (1976). * (4) Наслов: Karl der Große.Profile eines Herrschers. ( Piper Porträt). Штампа: Broschiert – Juli 1989 Аутор: von Andreas Kalckhoff * (5) Наслов: Ura Linda Chronik Аутор: Walther Herman Wüst Година: 1933. Место штампе: Лајпциг Аутор: Крсто Крцун Драговић Уредио: Стефан СРБСКИ |
|