Прото Хрвати су туркијског порекла.

​СРБ:
***
*
Хрватски академик Лујо Маргетић признао је након дуго година истраживања, да су прото-Хрвати били заиста ТУРКИЈСКОГ ПОРЕКЛА, што потврђује писање Порфирогенита, који је пре више од 1000 година записао у "О управљању царством", да су се Хрвати у тзв. "Белој Хрватској" мешали са Турцима (тако су Ромејци звали Мађаре, који су још били у то време углавном косооки), те да се међу Хрватима могу препознати Авари: "Сматрамо да неки елементи из хрватске народне предаје снажно говоре у прилог ставу да су »Протохрвати« били туркијског порекла."
Текст у фокусу стр. 21.

Кликом на слику погледајте у већој резолуцији или отворите у новој табли.

>> Сматрамо да неки елементи из хрватске народне предаје снажно говоре у прилог ставу да су »Протохрвати« били туркијског [9] порекла. Према причи из 30. главе DAI Хрвати су дошли у Далмацију организовани у седам чета. На њихову су челу били петорица браће (Клукас, Ловелос, Мухло, Козенцис и Хроват) и двије сестре (Туга и Вуга). Док је у победама над Францима сигурно, а над Аварима вероватно изражена »народна« порука о изврсности и храбрости Хрвата, у именима хрватске браће и сестара та порука није тако експлицитна. Не види се прави разлог зашто би народна предаја измислила очито неславенска имена предводника чета. Чак и податак о разликовању мушких и женских имена не чини се сасвим измишљеним, и опет зато што се не види за то прави разлог. Реч је врло вероватно о разликовању повлашћених (мушка имена) и неповлаштених (женска имена) чета. Слично се и Мађари по вестима из 39. и 40. главе DAI деле на седам »правих« мађарских племена и на додатну групацију кабаре. Један од петорице браће зове се Хроват, што упућује на то да је чета »Хроватоваца« имала у хрватској заједници средишњи, најважнији положај, па је због тога њено име после прешло на целокупну хрватску заједницу - и опет слично Мађарима, код којих међу седам повлашћених, »главних« чета налазимо и чету Мегер, по којој је после целокупна заједница добила име Мађари. <<
* [9] У литератури (нпр. Немачкој) уобичајен је назив »турски«, што смо прихватили у раду из 1995. (види рад VII.). У нас је уобичајенији назив туркијски«, да би их се разликовало од каснијих Турака, па смо се том називу приклонили.
*
Извор:
(Лујо Маргетић, Долазак Хрвата, Књижевни круг Сплит, 2001, стр. 21).
*
***
Аутор: Крсто Крцун Драговић

Додатак:
Занимљиво је како Порфирогенит велича Хрвате и просто невероватно како памти имена браће и сестара док Србе назива погрдним именом, а знамо да су у то време Срби већ имали своју државу док Хрвати нису о томе ни сањали све до краја 10. века... Што наводи на помисао да су неки делови DAI накнадно убачени, а у прилог те тезе постоји и низ других нелогичности баш у вези Турака, односно Мађара. Или је Порфирогенит био видовит или су неки делови DAI накнадно дописани - фалсификовани!

Уредио: Стефан СРБСКИ