СРБ :
*** * Паганско наслеђе Лужичких Серба (Венда) Лужичке Сербкиње (Вендкиње): Традиционално венчање и ношња * Раније, током краткодневнице[1] (зимски солстициј) девојчице Лужичких Серба[2] (Венда[3]) су се облачиле у овакву ношњу, обилазећи село и делећи поклоне. Овај обичај северних Серба има своје дубоке паганске (предхришћанске) корене. Овде су приложене фотографије на којима се види народна ношња Серба из Лужице[4] у Немачкој[5]. Од старе сербске ношње (када су се Лужичани одвојили од Серба на Хемском полуострву[6]), овде је остало мало тога (углавном код женске одеће), јер се одвајање десило пре више хиљада година, када ношња, коју данас (на Хему) познајемо није готово ни постојала у данашњој форми. Традиционална ношња младе и деверуше[7] приликом венчања, те изглед одеће неудатих[8] и удатих[9] жена Лужичких Серба[2] (Венда[3]). Овде су приложене фотографије на којима се види народна ношња Серба из Лужице[4] у Немачкој[6]. Лужички Серби, Поморјани, Кашуби. Пољаци, Словаци и Чеси, потичу од старије гране Серба са Хема, која је отишла на исток у данашњу Украјину и Русију, а и даље у Азију, па се потом вратила на северозапад, односно населила се на северу Европе.Ова група нема директне везе са сродном групом (Гети, тј. Источни Готи), која је из некадашње Дакије (доста касније) отишла на север на простор данашње Шведске. Услед овде поментих миграција појавиле су се и генетске разлике између наших сродника на северу и матичног становништва на југу Европе. Грана на северу, одвојила се давно од ове матичне на југу: - 25% популације данашњих Мађара насељено је са Хема пре 5.000 година, - 57% Пољака пре 4.500-4.600 година, - 40% популације Чеха и Словака пре 4.200 година. Језичке разлике, о којима се данас говори, резултат су тога (протока времена), а задивљује нас чињеница да су Лужички Серби ипак (и поред германског погром) успели да сачувају своје име кроз све те векове.Иначе, по њиховом насељавању на северу данашње Немачке и Пољске, било је више контаката Серба са севера Европе и ових на Хелму, тј. било је спуштања делова племена на југ, али само до упада Мађара (Угара) средином 9. века у источну Европу (пре свега у Панонију).После доласка Мађара, ови контакти су се драстично проредили и били су сведени искљчиво на контакте владарских породице, које су се орођавале (закључно са Младеновићима-Бранковићима). Наравно, данашње Лужичке Сербе не чине само потомци племена Лужичана, већ и потомци бројних других сербских племена, као што су: Блоњани, Брежани, Глињани, Гломочани (Гломачани, Гломачи, Daleminzier, Daliminzi, Talaminzi), Голешинци (Gоlеnsizi), Дечани, Древљани (Древани), Дошани, Жаровљани (Жаровјани), Житици, Земчићи, Лучани, Љешићи, Љубушани (Лубушани), Љупљани (Лупјани), Љутићи (Вилци, Luitizen, Lutizen, Lutitzen, Veleti Wieleci, Wieleten, Wilzi, Wilzen, Wilzians, Wiltzes), Милчани (Мilzane), Морачани (Morizani), Нелетићи, Низовци, Нишани, Скудићи, Слубљани (Слубјани), Спревљани (Спревани, Пшовани), Стодорани (Стодоранци, Хавели, Хавељани, Хавеланци), Требовљани, ...итд.
Фото галерија
Референце :
[1] Дан када је накраћи дан (обданица), а најдужа ноћ (21. децембра на северној земљиној хемисфери). Краткодневница обележава прелазак из јесени у зиму. [2] Горњелуж.-серб. Serbja, или доњелуж.-серб. Serby, односно лат. Sorabi, нем. Sorben, или енг. Sorbs. [3] Лат. Venedi, нем. Wenden (раније Winden), или енг. Wends (стар. енг. Winedas). [4] Лат. Lusatia, нем. Lausitz, или енг. Lusatia. [5] Нем. Deutschland, или енг. Germany. [6] Балканско полуострво (скр. Балкан). Хем или Хелм је стари назив за Балканско полуострво (лат. Hæmonia classica или Pæninsula Hæmonia). Др Душан-Владислав Пажђерски (пољ. Duszan-Władysław Paździerski), слависта и лингвиста са Универзитета у Гдањску (пољ. Uniwersytet Gdański) у Републици Пољској (пољ. Rzeczpospolita Polska), добро је уочио да изворни назив Хемског полуострва потиче од сербске речи – Хум. Код старих Серба реч »хум« означавала је брдо (планину), док је »хумка« представљала брежуљак. Назив Захумље (лат. Zachlumia), за област у данашњој западној Херцеговини и јужној Далмацији, настало је од изворне речи – Хум, или на старом сербском језику – Хлъмъ (za + Hum: „иза Хума“), што је транскрибцијом на латински језик дало форму – Zachlumia (грч. Ζαχλούμων χώρα: земља Захумљана), односно у латинизованом облику базичне речи »Хум«: Chelmania, Chelm, Chulmorum, Chulmia и terra de Chelmo (Хумска земља). Посредно нас на исто подсећају и наводи, које су у својој књизи „Michael of Zahumlje“ (Norderstedt:Book on Demand GmbH, 2013), изнели њени аутори Џеси Расел (енг. Jesse Russell) и Роналд Кон (енг. Ronald H. Cohn), када су писали о сербском владару Михајлу Вишевићу (880/890-950), кнезу Захумља (владао: 910-950) и старој сербској области – Захумље. Грци нису имали ни раније, а немају ни данас, објашњење за њихов деформисани негрчки термин »Хем« (у смислу брда/планине), јер га користе за северне негрчке области у Тракији (грч. Θράκη, или лат. Thracia), а што нам тек штуро и магловито бележе кроз своје митове о трачком краљу Хаемосу (грч. Αἷμος), односно да би потом (касније) помињали и Хемско полуострво (грч. Χερσόνησος τοῦ Αἵμου). Израз »Балкан«, први пут помиње 1490. године, италијански писац и дипломата Филип Калимах (1437-1496), тј. лат. Philippus Chalimachus када говори о подвизима Владислава III од Варне (1424-1444), тј. пољ. Władysław III Warneńczyk, краља Пољске (владао: 1434-1444) и краља Угарске (владао: 1440-1444) у једном свом меморандуму, који је адресирао на Ватикан (лат. Status Civitatis Vaticanæ). Том приликом Филип се обраћа Ђованију Батисти (1432-1492), тј. ит. Giovanni Battista Cybo, односно тадашњем римском папи Иноћентију VIII (владао: 1484-1492), тј. лат. Innocentius VIII и у свом писму пише да људи у том крају, гору називају Балканом (quem incolæ Bolchanum vocant). Ова реч је тек почетком 15. века стигла са турским окупатором на Хемско полуострво и означавала је шумовиту планину или планински ланац, односно иста нема никакве везе са локалним (аутохтоним) становништвом. Иначе, данашњи (општеприхваћени) назив – Балкан (за Хемско полуострво), креирао је 1808. године немачки географ Јохан Цојне (1778-1853), тј. нем. Johann August Zeune у свом делу „Gea. Versuch einer wissenschaftlichen Erdbeschreibung“ (издавач: Wittich; место штампања: Berlin, Königreich Preußen: 1701-1918), употребивши назив Balkanhalbinsel (инспирисан планином Балкан, која Бугарску хоризонтално дели на два дела). Након овог догађаја, реч Балкан почиње да се користи, као име регије, тј. за Хемско полуострво. Овим чином Цојне је одбацио хиљадугодишњу традицију староседелаца, пошто је научним круговима пропагирао свој новокомпоновани израз, мада никада (до тада) становници овог дела Европе (или било ког дела Европе) нису њиме означавали ову регију. [7] Нем. Lausitzer Brautjungfer (Sorbischen Brautjungfer), или енг. Lusatian Bridesmaid (Sorbian Bridesmaid). [8] Нем. Lausitzer Mädchen (Sorbischen Mädchen), или енг. Lusatian girls (Sorbian girls). [9] Нем. Lausitzer Frauen (Sorbischen Frauen), или енг. Lusatian women (Sorbian women). * *** Крсто Крцун Драговић
Лужички Србин, писац Хандриј Зелер 1842. год. је написао ову песму
Где је Србима родни завичај? Где је Србима родни завичај? Је ли то Саксонија или Пруска можда, где Лаба тихо тече и са Шпреја се састаје? Ах не, ах не, Наш родни крај мора бити још пространији! Где је Србима родни завичај? Да није то Померанија или Литванија можда, где још живе успомене полабски и; где је потонула Винета? Ах, не, ах не, Наш родни крај мора бити још пространији! Где је Србима родни завичај? да нису то моравска или чешка земља? Ах, снага Чешке и њена слобода претворене су у прах ... Ах, не, ах не, Наш родни крај мора бити још пространији! Где је Србима родни завичај? Да није, можда, ритерска Пољска, која је слободу изгубила .исто тако и коју растржу неслоге? Ах, не, ах не, Наш родни крај мора бити још пространији! Где је Србима родни завичај? Да није у Илирији или Далмацији? Тамо где је - Рагуза * прастара краљица мора? Ах, не, ах не, Наш родни крај мора бити још пространији! Где је Србима родни завичај? Није ли то Словенија, или можда Србија, чија нам је реч блиска и где Милош краљевски престо има **? Ах, не, ах не, Наш родни крај мора бити још пространији! Где је Србима родни завичај? Да није то Русија бескрајна, трећина света, у којој сунце не залази никад? Ах, не, ах не, Наш родни крај мора бити још пространији! Реци ми онда где је тај пространи крај !? Од Лабе почиње он, па иде до Дунава, од Црног Мора чак до Камчатке, ето, то је тај пространи крај, нас Срба родни завичај ...!
Занимљиви линкови:
http://drugdrazic.com/luzicki_srbi_sudbina_naroda/ http://www.objave.com/phpBB2/ http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php? http://www.jassa.org/?cat=15 http://forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php?t=6453 Судбина Лужичких Срба као опомена свим Србима Лужички Срби (1. део) Лужички Срби (2. део) Лужички Срби (3. део) Лужички Срби (4. део) Лужички Срби (5. део) Лужички Срби (6. део) Лужички Срби (7. део)
Уредио: Стефан СРБСКИ
|
|