Срби а не Бугари преовлађују у Цариграду

Follow @vraticemose

​Срби а не Бугари преовлађују у Цариграду

Текст у фокусу, стране 85, 86 :

(срб.)

Када се у Турској о Бугарима није више ништа ни говорило, сербски је живаљ доспео до тако велике важности, да је давао сам правац у спољашњој и шта више и у самој унутрашњој политици Турске Царевине.

Нарочито у XVI веку, када се савет султанских везира састојао скоро из самих Словена, ти Словени беху скоро све сами Срби, наравно потурчени. Од Бугара се помиње само велики везир Мехмед, при крају XVI века, ну велико је питање још да ли је и он био заиста бугарскога порекла.[1]Иначе скоро сви велики везири и везири беху потурчени Срби, који су увек у души својој хранили осећаје за свој род, одакле им је и порекло. Тако је био Србин велики везир Ахмед – Херцег – оглу – паша, силан и моћан у времену 1480 – 1515 године. Исто тако беху Срби и везири Мустафа – паша и Ахмед – Заде. Прва законита жена султана Сулејмана била је Сербикња. Србин је био и велики везир Али- паша (1561 год), који је имао неограниченог утицаја у Царевини. Исто тако био је Србин Мехмед Соколовић зет султанов и који је радио све да се обнови Пећка Патријаршија. Гласовити Синан – паша такође је био Србин исто као и други везири од утицаја у Цариграду. Ови су шта више давали словенофилски правац у спољној политици Турске Царевине[2]

Види се дакле да је утицај Срба у Цариграду био велики, бугарски пак никакав. То се види још и по томе што су се сербским језиком служили не само јаничарским ордијама, него се њиме, а не бугарским, служили у својим пословима и сами султани.[3]Тако је писмо султана Селима, које је он послао рускоме цару Василију Ивановићу у XV веку,[4] било написано на сербским језиком.

У години 1430. И 1442. Султан Мурат II даје Дубровчанима привилегије, повељама писаним на сербском језику.[5] "

Напомене :

[1] К.Јиречек, ,,Дејину народа булхарскехо” стр.404

[2] Чедомиљ Мијатовић, Пре триста година, Гласник Сербскога Ученог Друштва XXXVI, стр. 168, 169, 176. Истор. Јиречек, ,,Дејину“, 404.

[3] Ибидем, стр. 173.

[4] Ilie Barbulescu, ,, Cercertari istorico – filologie”, (Истраживања историјско – филолошка), стр. 49

[5] Monumenta Serbica, стр. 409.

*

Извор и назив дела :
Румуни према Србима и Бугарима нарочито са погледом на питање македонских Румуна
Издање задужбине Илије Коларца бр.129
Аутор : Др.Илија Барбулеску
Превод са румунског : Светислав Илић
Место : Београд, Нова штампарија – Давидовић – Дечанска ул. Бр. 14, Љубомир М.Давидовић
Година издања : 1908. 


Аутор: Крсто Крцун Драговић
Уредио: Стефан СРБСКИ

Долазак азијских племена (Хуна, Авара и мешанаца-Бугара) на Балкан (Хем)
​и стапање Бугара са Србима
​

КОМЕНТАР

Угарски краљ Геза II, по мајци Јелени Србин, унук рашанског великог жупана Уроша Старог (?) Тада су србски династије владале не само Србијом, него и у Мађарској, западној Румунији (Ердељ или Трансилванија), Словачкој, Славонији, Хрватској итд. Ко је био угарски палатин, бан Белош, квази премијер Угарске? Наиме, ујак Гезе II, рођени брат мајке му Јелене Урошеве. Док је старији Урошев син, Урош Млађи, наследио оца у Рашкој, млађи Белош је отишао да помаже својој сестри, угарској краљици Јелени, и сестрићу, потоњи угарски краљ Геза II. Исто једна анегдота србске историје коју Срби навелико игноришу. За разлику од Хрвата који од угарских Арпада праве Арпадовићи као да су Арпад били Хрвати ...

Па онда Јелена Котроманић, ћерка босанског бана Стефана II Котроманића, удата за пољског краља Лајоша I, три ћерке ће да имају, једна ће малена да умре. Друге две, Марија, удаје се за немачког цара Жигмунда (онај са Стефаном Лазаревићем) и постаје немачка царица и угарска краљица, а Јадвига наслеђује краљевство Пољске и постаје пољска краљица те је дан данас народни јунак Пољака. Обе, немачка царица и пољска краљица, су по мајци биле Српкиње. Имамо Србе на престолу Србије, Угарске, Немачке, Пољске, у Цариграду је последњи византијски цар Константин XI син Србкиње Јелене Драгаш.

Коментар: Драго Царски