1903. године, уз помоћ војске, у престоници је извршен државни удар, а кључне институције
власти пале су у руке завереника без већих потешкоћа. Приликом извршења преврата, била су примењена најсавременија убојна средства и консултована знања стручњака и техничара. Инжињеријски официри укључени у заверу користили су динамитне штапине, неопходне за разбијање масивних врата која су затварала дворске собе. Без таквих помагала, изгледи да преврат успе били би много слабији, јер је време радило против завереника.Успех завере био је добрим делом плод сурове одлучности самих учесника. О томе је најбоље сведочио брутални епилог који је наступио оног тренутка када су краљ Александар и краљица Драга коначно били пронађени. Без упозорења и у само неколико тренутака Њихова величанства била су ликвидирана, а затим и дивљачки искасапљена. Краљ Александар и краљица Драга, међутим, нису биле једине жртве те ноћи у Београду. Поред краљевског пара, појединих припадника дворске страже и неколицине министара, побијена су и краљичина браћа Никодије и Никола Луњевица. Исход крвавог оружаног окршаја у двору и смрт последњих Обреновића определили су даље догађаје. Необавештеној јавности било је најпре потребно саопштити званичну верзију догађаја. Из ње је било изостављено мноштво гнусних детаља везаних за сам чин краљеубиства. Један од таквих била је и преметачина са пљачком у стану Христине Петровић, краљичине сестре, учињена непосредно после убиства краљевског пара. Њу је, уз претњу оружјем, извео један од водећих официра завереника Војислав Танкосић. У прогласу који је привремена влада издала у службеним гласилима 29. маја 1903. годинстајало је само да су те ноћи погинули краљ и краљица. Ближих података о томе како се то догодило није било. Насилна смрт којом су уморени краљ Александар и краљица Драга, те сасвим нарочит однос према њиховим посмртним остацима, открива да су творци новог поретка решили да потпуно раскину са прошлошћу. Унакажена тела краљевских супружника, официри завереници најпре су бацили са прозора спаваће собе у дворско двориште. Прекривена белим платном и изложена погледима случајних пролазника, тела су касније изнова унета у двор, где је извршено „парање“ – званична секција лешева последњих Обреновића. Налаз лекарске комисије, препуштен намерно новинарима, доносио је скандалозне детаље о краљевој и краљичиној интими. Таквим потезима нових власти започео је процес планираних манипулација и смишљене деконструкције култа Обреновића, који ће трајати и наредних година. За оне који су се тих дана могли информисати само из дневних новина, тај догађај представљао је потпуно изненађење и изазивао неверицу. Детаљи о самом преврату били су штури и сасвим неповезани. Осим чињенице да је краљевски пар заиста убијен, мало се шта могло узети као сасвим извесно. Више података о сензационалном убиству могло се сазнати из листова у Аустроугарској. Они су нудили непречишћене и сочније верзије догађаја, какве се нису могле читати у београдским листовима.
Фото галерија: Мајски преврат
Извор фотографија: http://www.czipm.org/o.miladin.html и http://forum.krstarica.com/
Убиство краљевског пара и свргавање династије Обреновића ставило је пред „револуционарну“ владу читав низ сасвим конкретних задатака. Један од хитнијих био је укоп последњих
Обреновића. Краљевски пар сахрањен је наредне ноћи после убиства без звоњаве са београдских цркава и без погребне поворке. На колима пожарне чете, у један час после поноћи, краљев и краљичин ковчег једноставно су превезени од двора до старе цркве светог Марка. На тамошњем гробљу тела Александра и Драге Обреновић укопана су уз скраћени црквени церемонијал. Сасвим недостојно дојучерашњих владара Србије, њихова гробна места била су обележена простим дрвеним крстовима. Избор последњег коначишта покојника такође је говорио о намери нове власти да их маргинализује за сва времена, поступајући са једнаком дозом цинизма и прагматичности. Тамо су се већ налазили гробови појединих чланова династије Обреновића. Њих је револуционарна власт желела да искористи за смештај земних остатака краља Александра и краљице Драге. Најпре је био раскопан гроб болешљивог Милана II, сина кнеза Милоша Обреновића. Како се он показао као исувише тесан, отворен је и гроб Ане Јована Обреновића, у који су коначно смештени краљевски ковчези. Аутор: Душан Божучанин |
|