Трибали, илирски Срби

Ромејски хроничар и бивши цар Јован Кантакузин записао је: 
„У исто време умро је и краљ, владар Трибала (тј. цар Душан) и не мали метеж се распламса међу Трибалима (тј. Србима). Наиме и Симеон (Немањић), краљев брат... тежио је за читавом влашћу над Трибалима... и краљев син Урош заратио је на стрица... И најмоћнији од великаша код њих (Срба) оне слабије уклонише са власти и сваки себи потчињавајући оближње градове, једни су у борби Краљу (Урошу) помагали... а други су помагали стрицу Симеону...”

Чињеница је да смо последњи народ у Европи који још увек није схватио да се историја претворила у политику, односно неку врсту борбе за личне интересе држава и народа. Још увек наивно верујемо да је историја непроменљива. Сведоци смо тога да се лажна историја исписује чак и вези догађаја кроз које смо релативно скоро прошли. Поразило ме је и то што сам присуствовао једном прелиставању дневних новина и нажалост чуо србску омладину како коментарише слику Караџића и текст на насловној страни речима: Е пун ми је ... и Караџића. Смарају више с'тим.'' Нисам могао да издржим и питао сам: ''С'чим? Шта је он толико лоше урадио, а посебно урадио вама да тако говорите?'' Добио сам одговор да је он злочинац, убица и сл. ''Испрани мозгови'' су наставили даље прелиставање и након пар страница нашли коначно занимљиву тему која их не смара. Избацили су неку из неке фарме или парова...баш онако јако занимљиво.

Ово на први поглед нема везе са насловом, али нисте ни свесни колико у ствари има. Нама, Србима су често други писали историју и пишу је и данас,а ми као омађијани и даље више верујемо странцима него својима. Ако неко и покуша само да изнесе неслагање, аутоматски почиње прича ''маните се историје и шта је некад било, него гледајте где смо сад. Не враћајте се стално у прошлост, гледајте своју будућност.'' На те ''паметне'' речи већ многи у старту падају. Уколико неком то није довољно почињу са изношењем својих ''аргумената'' (често најгорих фалсификата), рачунајући да сте недовољно потковани знањем и да се дате збунити. Ако се полемика настави (ту им се већ пали лампица за опасност), постоји велика вероватноћа да вас оптуже да сте ''великосрбин или четник'' или да вас прогласе будалом и на тај начин дискредитују. Тада им је омиљена она флоскула ''Срби па амебе'' уз погрдно помињање Деретића. Заиста не разумем зашто баш Јована Деретића? Вероватно зато што у свом непознавању историје и не знају за неког другог! Управо тако су им и Срби = Трибали велика сметња у прекрајању историје и прекидању континуитета Срба на овим просторима. На десетине летописа и хроника говоре о Трибалима (често не помињући уопште Србе), али убрајају све познате и непознате Србе међу њих. Објашњење званичне историографије је да антички Грци нису ништа знали о историји и да су они често називали неке народе по народу који је претходно боравио на том простору. Лаж! Можда је боље рећи да историја не познаје античке Грке. И који су то још уопште примери непознавања народа и називање истог погрешним именом?

Срби, схватите већ једном да је историја исто што и бритка сабља која сече све пред собом. Време је да ту сабљу коначно узмемо у своје руке! Маните се заглупљивања којекаквим ''фармама'' и потурене приче о будућности. Ако не знате ко сте и одакле сте, како ћете онда знати где то идете? Све што су вам историјски одузели, знајте да вам је одузето и данас у материјалном смислу. Сваки комад земље који су одузели у историјским мапама, одузет је и данас у реалности те самим тим не поседујемо историјско право на поседовање истог. Ако је прошлост тако небитна, зашто они толико инсистирају на њој кад су они у питању. Запитајте се на примеру Албанаца. Због чега, по сваку цену, покушавају себе представити као Илире? Зашто се србски споменици и гробља руше? Зашто се на простору бивше Југославије и шире бришу или преправљају трагови србства? Због чега синови ''тисућљетње повијести'' - Хрвати све Стефане кроз историју прекрштавају у Стјепане и Стипе. Због чега муслимани инсистирају на некаком ''бошњаштву'', богумилима и пирамидама...? Сад је то неком можда смешно, али они ће се због тога последњи смејати, нама. Зато сабљу у руке!
​
Стефан СРБСКИ
​

Трибали, илирски Срби

​Плиније, пишући о Дарданима, Целегрима, Мезима, Тракима и Скитима каже: „Са леве стране Дарданаца простиру се Трибали и Мезијска племена“. По Плинију, Дарданци су живели на трибалској територији. Према археолошким истраживањима М.Стојића Трибали су насељавали област целог српског Подунавља, Поморавља, Посавине, Колубаре, источне Србије, северозападне Бугарске и, на југу, Србије до Скопља. За њих се везују налази кнежевских гробова (сребрени и златни појасеви типа Мраморац). По Стојићу, боравак Трибала на овим просторима траје континуирано од XIII века пре.н.е. На основу богатог археолошког материјала, утврђена су четири периода у развоју Трибала: прототрибалски (гвоздено доба I, XIII – IX век пре н.е), ранотрибалски (гвоздено доба II, VIII – VII век п.н.е.), трибалски (гвоздено доба III, VI – IV век п.н.е.) и, посттрибалски (гвоздено доба IV, III – I век п.н.е.). Врло близак народ Трибалима било је скитско племе Сигина, како их Херодот назива, трговцима на мало; насељавали су области Бачке, Баната и Трансилваније. На ушћу Саве у Дунав, подигли су град Сингидаву, данашњи Београд. Градину Сингидаву, као велико насеље Синга, помиње схоластичар Аполон са Родоса 240.г. пре наше ере; ту су се, на ушћу Саве у Дунав, наводно, искрцали Јасонови Аргонаути. Са именом Сигина повезује се истоимени град на реци Моришу; реч синг у келтском значењу бео има праиндоевропски корен те потоње име града је његова пословењена верзија. Пословењена имена Сингидаве су Сегедин и Сегестика.

*

Први помен о Трибалима оставио је Тукидид, лоциравши их у суседству краљевине Одриза, на реци Искер (данашња Бугарска). Комедиограф Аристофан, у Птицама, на сцену изводи трибалске богове као најварварскије од свих божанстава. О ратним походима Трибала, обавештава нас неколико античких историчара. Напад Трибала на Абдеру описао је Диодор. Када се очекивао пад Абдере, Трибале је отерао римски војсковођа Хадријан. Вођа Трибала, како бележи Аристид, звао се Халес. Током времена, Трибали су развили врло јак војни и одбрамбени систем, сачињен од многобројних утврђења од земље и палисада (паланке). Све веће области долина и река, плодне котлине и обронци брда, биле су окружене многобројним утврђењима. Посебно моћан систем направљен је на планини Јухор. Уопште, доминирали су равницом јужне Србије, простором јужне и западне Мораве, западном Бугарском и доњим током Дунава.

*

Средњевековни писци Трибале називају Србима. „Трибали су Срби,“ каже Мануел II Палеолог. Наводећи Халкокондила, Адолф Бастијан каже да су Трибали илирски Срби и наставља: „ Трибали, илирски Срби, долазе од Дунава и Хрватске и из земље Прусије, са северних мора, као и из Сарматије, данашње Русије“. Мехмед Освајач, пишући о војни на Србију, користи за земљу назив Трибалија, описујући српски грб (глава вепра проводена стрелом), као инсигнију Трибала. За овога османлију Халкокондило каже: „Махмуд, син Михајла Трибала, што значи Србина по мајци а Грка по оцу“. Хонијата записује: „Брзо након овога, он зарати против народа Трибала које неки називају Србима, такође“. Никола из Дамаска је забележио како су Трибали у борбама, снаге постројавали у четири борбена реда: напред су били најслабији, потом најсилнији, онда коњаници и, на крају, жене. Оне су, грдњама и проклињањем, спречавале бекство бораца. Занимљиво је да су на шлемовима имали уцртане очи, обојене због уверљивости, па се, за трибалске ратнике, говорило да имају два пара очију што је код Грка изазивало страх, укоченост и запрепаштење. Такође, имали су мноштво чамаца и речну флоту.

*

Према Демостену, македонски краљ Филип је заратио против Трибала 344-343 г. када је водио рат против Илира. Исократ, у свом говору 342. године пре наше ере, истиче слогу и моћ овога народа док Јустин бележи Филипово рањавање у боју са Трибалима. Пре ових непријатељстава, трибалски коњаници служише као најамници у Филиповим трупама против Скита и у династичким борбама у Тесалији код Метоне 353. године пре н.е. када је Александров отац остао без ока. 335.г. Александар Македонски креће на Трибале из града Амфипоља, у Тракији. Након што је одбацио Трачане, сударио се са трибалским краљем Сирмом и потукао га. Сирмо је био принуђен да тражи мир и потпуно се повинује Македонцу који наставља свој поход на исток.

*

Мањи контигент Сирмових пешака сачињавао је део војске Александра Македонског приликом његовог даљег похода. Један од заслужних војсковођа из редова Трибала звао се Стамен(ко). После императорове смрти, на Трибале су ударали Аутаријати и Келти – Скордисци. О томе пише Апијан: „Сада пак постоји много и то врло знаменитих илирских племена, што је природно у тако великој земљи и та племена живе на пространој територији Скордиска и Трибала; они су се до те мере међусобно истребљивали у ратовима да су Трибали, уколико би преживели, пребегли преко Дунава, Гетима“.

*

109-108.г. пре наше ере, Еутропије бележи да је конзул Минуције Руф ратовао у Македонији са Скордисцима и Трибалима, пристиглим са севера. Поход Марка Краса на Мезију и Трибале, одиграо се 29- 28 г. пре н.е. После њихових похода, коначно су их покорили Римљани, а већи део је, како вели Еутропије, умакао преко Дунава, код Гета. У време цара Клаудија (41- 44.г.), помиње се префект Мезије и Трибалије. Дион Касије (150 – 235), вели да у Мезији, осим Меза, живе и друга племена „која се некада Трибалима зваше“. У трећем веку постоји област Трибала одакле је, због честих ратова, становништво одлазило, углавном пут Херцеговине и Црне Горе. Током владавине Диоклецијана и Максимијана, поред области Трибала, помиње се и град Осијек, на ушћу Искера у Дунав, где су доношени царски укази. Изузетно важан је податак Виктора Аурелија да је Максимијан Херкулије Трачанин, пре него што је постао цар и Диоклецијанов партнер у власти, био председавајући Трибалије Ово подразумева постојање посебне префектуре Трибала у провинцији Мезији. Област Трибалије се касније помиње као Тривалис или Травана, Травунија – српска средњевековна држава. Трибали, илирски Срби, долазе од Дунава и Хрватске и из земље Прусије, са северних мора, као и из Сарматије, данашње Русије.

Кликом на слику, отварате мапу у већој резолуцији

​Извор и назив мапе :

Сербско (трибалско ) царство и краљевства Рашке (Rasciae) 1311. - 1390 .
SERBISCHES (ТRIBALLISCHES) REISCH REGNUM RASCIAE 1311 - 1390

Извор и назив карте
Balkan
Title: Die Politischen Verhaeltnisse der Balkan-Halbinsel im 14. Jahrhundert. (Auszug aus Th. Menke's Karte: Laender am Aegaeischen & Schwarzen Meer 1311-1390' in Spruner-Menke Histor. Handatlas, 19. Lief. No. 88.)
Artist: Petermann, A.
Published: Gotha, Justus Perthes.
Date: 1878
Size: 33 x 25,6
Technic: Lithograph / Original color.
Description: Lithograph, original color in outline.

Аутор: Крсто Крцун Драговић
Уредио: Стефан СРБСКИ