БРЛИН - БЕРЛИН

Средњовековни извори бележе један број хидронима, топонима и имена изведених из словенског корена речи БРЛА, што значи слама, лишће, блато, глиб, мочвара, односно замке за рибу направљене од сламе, лишћа, прућа, грања и блата.
Brlin - Arnoldus Berlin (1243); Berlinische wende marcken (1603); Berlinichen (1618), kod Zerbsta; Brlin - Berlinchin (1463), Berlinchen (1623), kod Calaua; Brlos - Johannes Berlos (1243), kod Dessua; Brlin - de Burlin (1200), kod Wurzena; Brlin - Brlin, kod Delitzscha; Brlin - Berlein, kod Bitterfelda; Brloz - Borloz (1378), kod Dresdena.

Лужички Срби данашњи Берлин још увек називају БРЛИН, именом древног србског рибарског села на десној обали реке Спреве.

JACZA of BERLIN
​
О статусу Берлина средином XII века Ј. Херман пише:
"Кнез Јакша од Копеника, како сам себе представља на својим новчићима, владао је Берлином - Копеником око 1150. године." (The Northern Slavs, The northern World, 1980).
Цитат из књиге Ива Вукчевића - Словенска Германија.

Неки од словенских- србских топонима у источној Немачкој, који су "германизовани"
Имена градова на Немачком и србском језику.

Забрањена историја Срба и Словена
Уредио: Стефан СРБСКИ