Осликана табла пронађена у близини Коринта 540 - 530 п.н.е. (Фото: Википедија)
Хамов пород античких Меда (Сарбата) или Рашана, најстарији су народ и један од највећих на свету, духом веома образован, од кога потичу Елеусинске мистерије за стицање бесмртности душе.
Такође веле, да су и хор Муза (< Низа на рашанском) научили “Грци” обожавати од Рашана, каже Ђорђе Гемиста, најобразованији човек 15-ог века у империји Роум алијас “Византији” и целој Европи. Гемиста још каже: "Народ пак, који се клања музама није неук ни непросвећен, нити је онај народ који верује у бесмртност душе људске простачки сој" (Д. Анастасијевић, “Српкиња византијска царица”). Исократ је хвалећи атињане, којима је рашанин Еумолп пренео Елеусинске мистерије са Самотраке, рекао да је Деметра, ариј. деваматри, “богомати”, људима подарила земљорадњу која их уздиже изнад животиња, као и иницијације које доносе наду о “крају живота” и “целој вечности”. Једна химна Деметрина пева, да је сретник онај које видео њене мистерије, јер, он зна почетак и крај живота. Мистеријски текстови инсистирају на посмртном блаженству иницираних (катарза, иницијација и тајна или завет ћутања), а то је изворно тајна спасења после смрти. Зато је прослава мистерија била јавна а посвећеници тајни.
Елеусинске мистерије је нека врста фестивала или церемоније која се одржавала сваке године у част богиње Деметре и њене ћерке Персефоне. Персефона је ћерка Зевса и Деметре коју је отео бог подземља - Хад и учинио је својом супругом. Деметра се жалила Зевсу због отмице Персефоне и након много преговора Зевс је постигао компромис са Хадом да Персефона проводи део живота у подземљу, а део на земљи. Од тада Персефона долази на земљу у пролеће, а Деметра, радосна због њеног повратка, даје растињу снагу плодности како би је цела природа поздравила зеленилом и цвећем. Кад се крајем јесени Персефона враћа у царство мртвих, цела природа, а с њом и Деметра, тугује. Деметрин култ је вероватно најстарији аграрни култ, повезан са годишњим добима.
Прослава мистерије стоји у вези Младог лета (1 март) или астрономске Нове године о равнодневици која доноси обнову природе. То је рок за борбу “добра и зла”, када стара Година умире а рађа се нова. Отуда, на св. Јеремију 1 маја у Биљану недељу, отвара се капија између неба и земље, када мртве душе долазе да заједно са живима прославе обнову Природе, и коначан одлазак баба-Зиме о метеоролошкој Новој години.
Савремена наука такође сведочи, да приближно о равнодневицама Сунце “пресеца” геомагнетни екватор а Земља магнетно поље Млечног пута, што је упоредно с активношћу нашег Сунца и појачаним деловањем енергије из дубине космоса. Тада се повећава конвекциона електрична струја, која побуђује целокупни интерпланетарни простор што се може упоредити са пролећним буђењем природе на Земљи. Отуда и семантика речи мистерија, ариј. мет'ис, пребивалиште богова, (вечна) кућа, станиште. Исто веле старохелмски и јелински мит, да природа не рађа у зимском периоду, да би чудесно оживела у пролеће. Кћер богиње Плодности уграбио је бог Нава, а мајка је тражила девет дана. Када су јој остали богови саопштили, шта се догодило, она се повукла са Олимпа и отишла у Елеусину на Самотраку, где је затражила од људи да саграде храм њој посвећен, а она ће их заузврат поучити својим обредима. Затим је изазвала сушу, не допуштајући биљкама да расту све док јој богови не врате кћер. Бог Нава је морао да врати ћерку богиње Плодности, уз услов да она проводи четири (зимска) месеца са њим у току године. Пре него што се вратила на Олимп, богиња Плодности је Земљу прекрила зеленилом а људима пренела тајну мистерија.
Деметра нуди Метанири троједину пшеницу као симбол сетве, односно симбол новог циклуса. Детаљ на апуљској црвенофигуралној хидрији (Википедија)
Обнова природе у пролеће долази са јачањем Огња. Зато се у Елеусинском светилишту палила огромна ватра. То је “лила”, ариј. лила, креативна игра богова, одакле потиче обичај прескакање ватре. Поред обредне ватре користила се и бакља. У Елеусинском обреду Бог је призиван надметањем бакљоноша. У једном Аристофановом стиху, елеусински свештеник са бакљом у руци обраћа се присутнима: Позовите Бога! Учесници ускликом одговарају: Сине Семелин, Јакхо дародавче богатства (М. Елијаде).
Деметра је била богиња жита и најстарије божанство Самотраке, на којој су и Кабири имали своје мистерије, по којима су названи “самотрачки богови”. Кабири, ариј. √ кави, мудар, пророк, бард, идентификовани су са куретима, а били су стара преолимпијска божанства и прва бића на Земљи, мистеријски и фалусни духови вегетације и плодности у пратњи богиње Мајке. Диодор Сикулски каже за Кабире, да су идски Дактили(1) а међу ученицима самотрачких Дактила, посвећеник је био и песник Сорбеј, алијас Орфеј. Дактили су деца богиње Мајке рођени на критској Иди, који су знали тајну прераде гвожђа. Поистовећују их са куретима и кабирима. На рашанском је кабир у значењу свештеника, арапско-јеврејски kabir је у значењу “велики”, док је на јелинском полубожанство. Самотрака је постала острво тек после библијског потопа, за које археологија каже да је колонизовано око 1500 г. ст. ере. Старинци Самотраке су били Рашани које Ликрофон рачуна у потомке Титана. Диодор је забележио, да су Самотрачани говорили древним језиком богова као и Лемнос, а многе речи тог језика сачуване су у њиховим обредима.
(1) Дактили су деца богиње Мајке, који су знали тајну прераде гвожђа. Поистовећују их са куретима и кабирима. Рашански кабир је свештеник, арапско-јеврејски kabir је у значењу “велики”, док је код Јелина полубожанство.
Слободан М. Филиповић
srbski.weebly.com |
|