Херман Вендел - о мизерном феудалном ​статусу Хрватске

Аустроугарски или бечки коњушари је израз којим се често означавају Хрвати или Словенци због своје покорности и слугеранства аустругарској монархији. Уједно исти израз говори и о њиховом друштвеном статусу за време монархије. Заиста, највећи успех једног Хрвата у то доба је био да постане коњушар или нешто томе слично код каквог богатог грофа или барона. Слично је било и са женама. Биле су служавке, радиле на пољима или биле праље. Веома ретко су добијале задужење да чувају децу, јер би самим тим добиле могућност да живе под истим кровом са господарима. За имућну господу је то било помало срамотно. Изношене хаљине и старе ципеле неке аустроугарске грофице су биле највеће модно искуство једне загребачке фрајле.

Ситуације се ни касније, за време другог светског рата,  није променила. Адолф Хитлер није имао ни једну лепу реч за њих:

• „То је малена, го*нарска држава…“ (Хитлер о НДХ)

• „Хрвати су врло упорни у жељи да их не сматрамо Словенима. Они тврде да су потомци Гота.“ (Знајући колико Хитлер мрзи словенске народе, усташка власт је покушавала да се додвори измишљајући некакво готско порекло)​

​

• „Привлачна ми је идеја, гледано с етничког становишта, да их треба германизовати. С политичког гледишта та идеја ипак није остварива.“
• 
  
• „Мађарима се лакше управља него Румунима. Каква штета да уместо Румуна не можемо поставити Хрвате.“ (овим је Хитлер желео да стави до знања да се Хрватима најлакше управља јер су најпокорнији и да би му такве слуге одговарале на подручју Румуније)
  

Из књиге „Hitler’s Table Talk“. У питању је збирка монолога Адолфа Хитлера, као и разговора које је водио с блиским сарадницима у раздобљу од 1941. до 1944. године. Све његове речи забележили су Хајнрих Хајм, Хенри Пикер и мартин Борман. Хитлер је говорио о религији, филозофији, политици и бројним другим темама.

Могло би се рећи да су Немци одувек презирали Хрвате... Херман Вендел нам индиректно све то потврђује говорећи о дубини нацоналног осећаја Хрвата (ако се уопште то може тако назвати), и о њиховом мизерном феудалном статусу.

***

Херман Вендел - Срби су "ad limine"

​одбили име Илира

***

*

Херман Вендел (* 8. март 1884 у Мецу; † 3. октобар 1936) био је немачки политичар, историчар, балкански истраживач, новинар и писац.

(нем.)

Hermann Wendel (* 8. März 1884 in Metz; † 3. Oktober 1936) war ein deutscher Politiker, Historiker, Balkanforscher, Journalist und Schriftsteller.

*

***

ПОВОДОМ покушаја са хрватске стране да се и Срби склоне да прихвате илирско име као ознаку народности, Херман Вендел (Hermann Wendel), познати немачки публициста и ретки познавалац прилика на Словенском Југу XIX. и XX. века писао је у својој књизи (Hermann Wendel, Der Kampf der Suedslawen um Freiheit und Einheit. 1925.) да су то Срби одбили а лимине, текст у фокусу стране 217, 218:

(серб.)

»...јер национални осећај Срба, старији и дубљег корена него код Хрвата, био се тако снажно очитовао делом... и од Карађорђа њихово име је уз стару славу тако било венчано свежом ловориком, да они нису осећали никакву вољу да га замене за научничку ознаку Илирци која је тако бескрвно пронађена...«

(нем.)

»...denn älter und verwurzelter als bei den Kroaten, hatte sich das Nationalgefühl der Serben schon so kräfting durch die Tat offenbart, da§ sie der literarischen Zeichensprache entraten konnten, und seit Karadjordje war ihr Name zum alten Ruhm so mit jungem Lorbeer gekräntz, da§ sie keinerlei Lust verspürten, ihn gegen die blutlos ausgeklügelte Gelehrtenbezeichnung Illyrer auszutauschen...«

Извор и назив дела:
Назив: Der Kampf Südslawen um Freiheit und Einheit
Аутор: Wendel, Hermann
Издавач: Frankfurt am Main 1925
Оригинал из; BSB Bayerische Steets Bibliotek, MDZ Bibliotek

Херман Вендел - о мизерном феудалном

​статусу Хрватске

​Исти аутор, Немац занимљивог презимена (Wendel) у делу Der Kampf der Südslawen um Freiheit und Einheit, пише о мизерном феудалном статусу Хрватске (срб.), текст у фокусу, стр. 20:

(серб.)

»Само обавеза данка и кулука повезивала је гомилу сељачког народа са прегршћу магната и барона, који су једини осећали на natio croatica, и који би пре прогласили свога бојног коња него своје подложне сељаке за саставни део нације.«

(нем.)

»Einzig die Zins - und Fronpflicht band die Masse des Landvolks an die Handvoll Magnaten und Barone, die sich allein als Natio Croatica fühlten und eher ihr Streitroß als ihre untertänigen Bauern für einen Bestandteil der Nation erklärt hätten.«

Извор и назив дела:
Наслов: Der Kampf der Südslawen um Freiheit und Einheit
Страна: 20
Аутор: Херман Вендел (Hermann Wendel)
Издавач: Frankfurter Societätsdruckerei g.m.b.h., 1925
Писмо: латиница, језик немачки

*

САЧУВАЈ НАС БОЖЕ КУГЕ И ХРВАТА - Практикум о Хрватима - Хрвати у својим и туђим очима - Загреб 2010.

Аутор: Крсто Крцун Драговић
Уредио: Стефан СРБСКИ
​srbski.weebly.com