Харалд Харман, немачки лингвиста, археолог, културни историчар и аутор преко 40 књига, као и 200 чланака и есеја на разним језицима света, које говоре о старој историји народа, језика, писма, религије, археомитологије и културе.
Његова књига „Загонетка Дунавске цивилизације – откриће најстарије цивилизације у Европи“ (2011), изазвала је бурне реакције у археолошком научном свету и опречне критике, па тако има културних мислилаца који сматрају да је ово дело храбар и важан искорак у новом разумевању светске праисторије, док скептици говоре да је реч о покушају ревизије историје света. Остала Харманова дела која су привукле посебну пажњу читалачке публике су: „Индоевропљани – порекло, језици, култура, „Универзална историја писама“, Религија и ауторитет“, „Светска историја бројева“, „Лексикон народа“, „Прича потопа – стопама раних цивилизација“. Харалд Херман је члан археолошког истраживачког тима „Research Centre on Multilingualism“, a oд 2003. године потредседник „Institute of Archeomythology“ са главним седиштем у Сабастополу (САД) и директор истог европског огранка са седиштем у Финској. За свој дугогодишњи рад добио је многобројне научне награде. Живи и ради у Финској. 
Текст у фокусу:
– Ревизија старе школске мисли, по којој је, наводно, Месапотамија колевка западне цивилизације, хитно је потребна, јер ми морамо усмерити ток историје заснован на актуелним сазнањима и „застарели“ шаблонски начин размишљања одбацити, попут опасног отпада. Ако градимо наша научна сазнања на модерним основама научног истраживања бићемо у предности да су наши планови за будућност реални и објективни. – Још око 6500 пре Христа аутохтоне групе ловаца и сакупљача из хумског(балканског) региона узели су аграрни пакет, који је донешен од стране неколико пионирских групација из Анадолије у југоисточну Европу. Анадолски сељаци настањивали су се само у Тесалији (централна Грчка), и преко контакта са локалним старо Европљанима ширила се пољопривредна поља, што је довело до тога да се стари Европљани привикну на култивисана постројења и седелачки начин живота, а напослетку помешали су анадолске краве са домаћим туром (изумрло дивље европско говедо, прим. аутора) и одгајали су сопствену стоку. Ускоро је развој у југоисточној Евопи био бржи него у Анадолији. Формативни период старе европске културе трајао је око хиљаду година. Око 5500 година старе ере основана је Винча што је убрзало културни развој. Најкасније око 5000 г. старе ере стара Европа достигла је стадијум високе културе: са металургијом, топљењем бакра од 5400 г. старе ере, са писањем слова и бројева, са почецима монументалне архитектуре, светиња Парте у Трансилванији. То значи да је пре 7000 година у Европи постојала рана цивилизација са напредним технологијама. – Како су стари Европљани изгледали, како су били обучени и како су носили своји косу, може се проучити на основу хиљаде старих фигура, које су откривене свугде на Балкану. Многи мушкарци су носили браде, жене носиле косе отворено и до рамена или у плетеницама и исплетене. Хаљине жена били се полудуге или дуге које су лежале у наборима око тела, користиле су појасеве и наките (као што су огрлице, и наруквице). Стари Европљани припадали су генетски старо медитеранском становништву, док је њихова телесна грађа била грациозна. Генетичари су идентфиковали препознатљив генски фонд, такозвани „Mediterranean outlier“, чија експанзија углавном одговара културном пејзажу древне Европе. Стари Европљани развили су и користили напредне технологије: производња житарица (употреба плуга); пећи за печење керамике и производња керамике (коришћењем грнчарије од 5. миленијума пре нове ере); пећи за обраду метала (бакра и злата); у овим пећима могла је се достићи и контролисати температура преко 1000 степени; ткање и производња текстила; конструкције (један до два спрата зграде, куће и храмови; изградња бродова за пловидбу на мору и рекама; напредна трговина са бодљикавим остригама, опсидијаном, соли, металом, керамиком, писмена технологија; апстрактна уметност. – Многи истраживачи писма су у међувремену спремни да полемишу о постојању писма у старој Европи, остали су до сада скептични. Традиционална дефиниција писма може да се без проблема покрене на примену знакова у старој Европи: систематско и намерно коришћење конвенционалних знакова; коришћење од више стотине знакова (сви древни списи оперишу са великим бројем знакова); ризница ових знакова састоји се од живописних и апстрактних знакова (ова комбинација је типична за сва стара писма); писани материјал је био од глине, а натписи су урезани у зидове посуде или фигуре; натписи су углавном били кратки (као у Индус – цивилизацији и древног кинеског писма). Социјалне функције старог европског писма биле су у служби религије. Натписи се углавном могу наћи на артефакту, који нису играли никакву улогу у економији, и то на ритуалним објектима, фигурама и минијатурним олтарима. Сличне религиозне функције писма документоване су за најстарије писане проналаске у Египту (откривење гробова пред династичког периода у Абидосу), где су верски натписи пронађени на статутним гробовима у прелиминарној фази хијероглифа. Такође, и записи на оклопима корњача у старој Кини и печатни натписи из Харапа у долини Инда сугеришу на верску намену писма. Економско коришћење писма у Месапотамији (древне сумерске глинене плоче) је заправо више изузетак у круговима раних библијских традиција. – Стари Европљани припадали су домаћем и локалном становништву, а њихов језик није био сродан са индоевропским. Индоевропљани су прво у 5. веку пре Христа дошли у контакт са старо Европљанима, и то у западној Украјини. Око 4,500 г. старе ере индоевропски степски номади преузели су власт у старом трговачком центру Варна, да би се тамо етаблирали као елита. Касније (између 3100 и 2900 г. старе ере) све је више номада из евроазијских степа емигрирало у југоисточну Европу. Потомци тих раних досељеника били су старо индоевропски народи Балкана: Трачани, Илири, Дачани итд. Па и словенски народи на Балкану су потомци емиграната који су у раном средњем веку (7. и 8.) дошли у југоисточну Европу. Забетонирало се у школским уџбеницима мишљење да су се Словени првобитно доселили у регион источне Европе (источна Пољска, западна Украјина), одакле су се затим у више сеоба преселили на исток, запад и југ. Тачно разграничење њиховог подручја порекла још увек је контроверзно, али у принципу персонално видим исправно виђење моје препоставке. Словени првобитно нису имали писмо, они су кроз миграције успоставили контакт са културама које су користиле писмо. То је био случај са јужнословенским племенима који су дошли на Балкан, где је латинско писмо Римљана и грчки писмо било у употреби. То писмо је били од споља до Словена трансферисано, и то од словенских апостола Кирила и Методија, прво у Моравицу, онда у Хрватску, Македонију, Бугарску и Србију. Манастир Охрид (којег сам прошлег лета посетио) имао је централну улогу у ширењу глаголице и ћирилице. Глагољица је углавном задржана у Хрватској, док се ћирилица раширила код већине јужно и источно европских Словена. Јужнословенски мигранти у средњем веку брзо су се населили и запосели стару цивилизацијску земљу, после чега су старе европске традиције постале живе. Што се Грка тиче они су са севера емигрирали, затим су се настанили у свом новом дому (Елада) и помешали са локалним (пре индоевропљана) становништвом. Од језика старих Европљана Грци су доста речи позајмили, које за нас звуче грчки, али које су заправо пре грчког настаљивања. Навешћу само неколико речи: керамик, метал, камин, арома, театар, психологија и многи други изрази.
(I)
Извор и назив дела: Наслов: Das Rätsel der Donauzivilisation: Die Entdeckung der ältesten Hochkultur Europas Beck'sche Reihe Аутор: Harald Haarmann Издавач: C.H.Beck, 2011 ISBN 3406622119, 9783406622113 Дужина: 286 страница Линк: https://archive.org/details/DasRtselDerDonauzivilisationDieEntdeckungDerLtestenHochkulturEuropas 
(II)
Извор и назив дела: Наслов: Weltgeschichte der Sprachen: von der Frühzeit des Menschen bis zur Gegenwart Beck'sche Reihe Аутор: Harald Haarmann Издавач: C.H.Beck, 2010 ISBN 3406608027, 9783406608025 Дужина: 397 страница 
(III)
Извор и назив дела: Наслов: Lexikon der untergegangenen Völker: Von Akkader bis Zimbern Beck'sche Reihe Аутор: Harald Haarmann Издање 2 Издавач: C.H.Beck, 2012 ISBN 3406635636, 9783406635632 Дужина: 297 страница 
(IV)
Извор и назив дела: Наслов: Die Indoeuropäer: Herkunft, Sprachen, Kulturen Том 2706 књиге Beck Reihe Том 2706 књиге Beck'sche Reihe Beck'sche Reihe: Wissen Том 2706 књиге C. H. Beck Wissen in der Beckśchen Reihe Аутор: Harald Haarmann Издавач: C.H.Beck, 2010 ISBN 3406606822, 9783406606823 Дужина: 128 страница 
(V)
Извор и назив дела: Наслов: Auf den Spuren der Indoeuropäer: von den neolithischen Steppennomaden bis zu den frühen Hochkulturen Том 6229 књиге C.H. Beck Paperback Аутор: Harald Haarmann Издавач: Beck C. H., 2016 ISBN 3406688241, 9783406688249 Дужина: 368 страница 
(VI)
Извор и назив дела: Наслов: Geschichte der Sintflut: auf den Spuren der frühen Zivilisation Beck'sche R Beck'sche Reihe Аутор: Harald Haarmann Издавач: C.H.Beck, 2003 ISBN 340649465X, 9783406494659 Дужина: 208 страница 
|
|
RSS Feed
