Краљ Само

***

*

Францис Мартин Пелцл
Франц Мартин Пелцл, такође Пелзел (Frantisek Martin Pelcl, 11. новембар 1734 Рижнов над Кнежном, Чешка краљевина - 24. фебруар, 1801 у Прагу ) је чешки патриота, обновитељ, просветитељ, писац, историчар, филолог и професор универзитета.

*

***

Frantisek Martin Pelcl: Краљ Само је био Сербин

Део текста који је у фокусу(серб.), страна 23:
​
»Овај Само је био један Словен из земље Серба[1], тј. из данашњег Мајсена. Овај Сербин је оближњим Чесима[2] дао добар савет, како да нападну надмоћнијег непријатеља[3] и да га поразе.«

(нем.)
»Dieser Samo war ein Slawe, aus dem Lande der Soraben[1] oder aus dem heutigen Meißen. Dieser Sorabe gab also unfern Czechen[2] guten Rath, wie sie die Feinde mit Bortheil[3] angreifen und schlagen sollten.«

​​Само / Свевлад и потомци 492-620

Источници:
​
[1] Термин који означава Сербе (нем. Sorben или eng. Sorbs) на северу Европе, односно у данашње време тзв. Лужичке Сербе.
​
[2] Изворно се наводи да су у питању Бохеми, а не Чеси, јер о термину Чех (које аутор наводи) нема трагова све до 11. века. Иначе, термин Чех (за народ – у било каквом смислу) није уопште постојао чак ни у време Карла Великог (742-814), тј. лат. Karolus Magnus-а, краља Фруга/Франака (владао: 768-814). Први икад’ забележени помен о Чесима среће се (на кратко) у делу, које је написао Cosmas Pragensis (1045-1125) под оригиналним називом „Chronica Boemorum“ (написана је између 1120. и 1125. године), коју данас Чеси зову „Kosmova kronika česká“ (или „Kronika Čechů“), после се опет само среће латински термин – „Boemus“, све доk се није појавила „Dalimilova kronika“ (око 1314. године), коју савремени Чеси називају „Kronika boleslavská“ (односно „Kronika tak řečeného Dalimila“, или „Staročeská Kronika“), чији је творац болеславски каноник Dalimil Meziříčský, или (по некима) чешки бискуп Hynek Žák Berka z Dubé (-1333). Ова прича се потом појављује и у делу познатом под називом „Kronika Přibíka Pulkavy z Radenína“, које је написао Přibík Pulkava (13??-1380). Искрено говорећи, данас сви, па и сами Чеси сматрају измишљеним податак, који је Václav Hájek z Libočan (14??-1553) убацио у своје дело „Kronyka Česká“ (из 1541. године), да је оснивач народа, легендарни Чех (Praotec Čech), дошао на простор Бохемије 644. године, јер је исти супротан свим другим историјским (читај: неспорним) изворима. Етногеза Чеха почиње (како по страним, тако и по њиховим домаћим историчарима) тек у 10. веку.
​
[3] Bortheil – стара немачка реч која се више не користи у том изворном облику. Временом је прерасла у нови облик, који се и данас користи, а то је – „Vorteil“.Раније се говорило „Bortheil und Nachteil“, а данас се каже „Vorteil und Nachteil“. Дакле, у овом случају Само их је научио како да победе надмоћнијег непријатеља (непријатеља који је већ у предности).

Извор и назив дела:
Наслов: Geschichte der Bohmen von den altesten bis auf die neuesten Zeiten. (Erster Theil)
Поглавље: Die Czechen
Страна: 23
Аутор: Чех Frantisek Martin Pelcl (1734-1801), историчар и лингвиста
Издавач: Аустријски Немац Johann Nepomuk Ferdinand von Schönfeld (1750-1821)
Место штампања: Wien и Berlin (Imperium Romanum Sacrum: 962-1806)
Година издања: 1782
Језик: немачки
Писмо: латиница (готица)

Аутор: Крсто Крцун Драговић
Уредио: С. Србски