О значењу имена Хрват

​»О ЗНАЧЕЊУ имена Хрват има не мање теорија него о имену Србин. Има их међу њима и таквих тумачења којима се Хрвати не могу подичити. Нешто мало података је дао Шишић у својој расправи Име Србин и Хрват(1, стр. 4).

Према Томи архиђакону име Хрват долази од латинског (currentes et instabiles) што би значило, како сам Шишић преводи «хајдучке скитнице».

Неки мађарски језуит из XVIII века сматра да реч Хрват долази од бугарског бана Куврата, коме су били потчињени.

Проф. Јиречек такође наводи неколико могућих значења имена Хрват(2, I, с. 50 у аднотацији - ((У средњем веку Хрватин, сада сербски Хрват, множина Хрвати. Нема сродних словних глагола и именица. "Р" звучи као вокал, стога у црквенословенској ортографији као "ра", код странаца, изражено са "оr", "аr", "rо" и "ri". Народ Карпа и планина Карпати гл. стр. 27 у гласовима не стоје сасвим близу упореди Јаgić, Arch. slaw. Phil. 23. 612.

Име Хрватин јавља се као име лица, и то не само међу најстаријим народним племенским старешинама Хρωβατοσ, - Konst. Porph. III, 143, него и у XI-XV. в.. примери у Рјечнику; уз то и кратка форма Хрвоје.
​
А. Погодинъ, Эпиграфическiе слды cлaвянcтвa, РФ Встникъ 1901. бр. 3-4. Обраћа пажњу на име Хοροαθοσ; у два натписа са Танаиса из II-III в. п. Хр.
Latyschev, Inscriptiones antiquae orae septentrionalis Ponti Euxini 2 бр. 430, 445, код Всеволода Милера протумачено као иранско име у значењу сунчева постеља "осет. chor сунце, код Јusti Iranisches Namenbuch cтp. 172 као онај који има своје одане пријатеље".

​Према томе, име Хорват било би особно име иранскога порекла. За иранско и кавкаско порекло Хрватав. Ljudmil Hauptmаnn, Seoba Ervata Jugosl. ist. čas. III Beograd 1937, 30-61. Исти, Uloga Velikomoravske države u slavensko-njemačkoj borbi za Podunavlje Rad Jugosl. akad. 243 Zagreb 1-3-2, 241 и т. д.). Тамо се износи да је оно «иранског порекла».
​
Проф. Фазмер у свом најновијем Етимолошком руском речнику даје под речју Хрват такође многе ономатолошке претпоставке. Наводи лингвисту Рудолфа Муха из дела издатог 1920(3), по коме реч Хрват долази од германскога израза хрватна што значи: са роговима, другим речима ован. Фазмер не усваја то тумачење али га наводи(4). Такође гледиште да та реч долази од иранског хаурвата: чувар стоке, чобанин.

У староиранском речнику Христијана Бартоломеја (5, кол. 539) стоји и ово објашњење речи ксрвант: Xrvant, grauenhaft, grausig, сербски би значило: грозан, језив.

Карл Пенка у објашњењу аријског порекла(6) каже да реч Хрват означује: den Hoerigen, Sklaven (онога који другоме припада, роба). Неки писци хоће то име да доведу у везу са литавском речју, која означује љутог, манитог човека. И тако даље. Све негативна, непријатна тумачења.«

ЛИТЕРАТУРА:

1) Фердо Шишић, Име Хрват и Србин и теорије о досељењу Хрвата и Срба. Одштампано из «Годишњице Николе Чупића» књига XXXV, 1922.

2) Константин Јиречек, Историја Срба, превео Јован Радонић, I књига, Београд, 1922.

3) Rudolf Much, Deutsche Stammeskunde. III Auflage, Sammlung “Goeschen”, 20. Berlin 1920.

4) Max Vasmer, Russisches Etymologisches Woerterbuch (Indogermanische Bibliothek, II Reihe: Woerterbnecher), IV Band, Heidelberg 1953.

5) Christian Bartolomae, Altiranisches Woerterbuch, II Auflage, Berlin 1961.

​6) Karl Penka, Origines ariacae 1883.

(I)
Извор и назив дела:
Наслов: Altiranisches Wörterbuch
Страна: 540
Аутор: Christian Bartholomae
Издање: поново одштампано издање
Издавач: Walter de Gruyter, 1961
ISBN 3111471772, 9783111471778
Дужина: 1022 страница

(II)
Извор и назив дела:
Наслов: Deutsche Stammestunde
Страна: 52
Том 126 књиге Sammlung Göschen [126]
Аутор: Rudolf Much
Издање: 3
Издавач: W. de Gruyter, 1920
Оригинал из: Универзитет Принстон
Дужина: 139 страница

(III)
Извор и назив дела:
Наслов: Russisches etymologisches Wörterbuch, Том IV
Страна: 262
Том 2 књиге Indogermanische Bibliothek: Sprachwissenschaftliche Gymnasialbibliothek
Indogermanische Bibliothek: Wörterbücher
Russisches etymologisches Wörterbuch,
Аутор: Max Vasmer
Издавач: C. Winter, 1953
Оригинал из: Универзитет у Мичигену

(IV)
Извор и назив дела:
Наслов: Origines ariacae
Страна: 127, 128
Аутор: Karl Penka
Издавач: K. Prochaska, 1883
Оригинал из: Универзитет Оксфорд
Дужина: 214 страница

Аутор: Крсто Крцун Драговић
Уредио: СРБСКИ