СЕРБСКИ КРАЉ БОДИН

Текст у фокусу, стране 485, 486 :

(серб.)

“...Крсташка војска на челу са Адемаром, епископ Пуја, и Рајмундом Тулуским „успешно Склавонију прошла (prospere per Sclavariam transit) где их је Бодин, краљ Слaвена*(СРБА) „пријатељски угостио“ (eiusque Bodinus, Sclavorum rex amicabiliter favit)...“

(лат.)

“...N’ Aimarus autm, Podiensis episcopus, cum Tolosano Raimundo, prospere per Sclavariam transit, eiusque Bodinus, Sclavorum rex amicabiliter favit...“

Извор : Orderici Vitalis Ecclesiasticae Historiae libri tredecim, III, ed. A. Le Prevost, Parisis 1845, 485–486.

Недвосмислено сведочанство о сусрету крсташке војске и Срба сачувано је у делу Gesta Francorum qui ceperunt Iherusalem Рајмунда од Агилера. Овај историчар и учесник Првог крсташког похода био је најпре у служби надбискупа Адемара Пујског, папиног изасланика који је формално стајао на челу целокупног крсташког подухвата, а потом и пратилац једног од највећих крсташких вођа, грофа Рајмунда Тулуског. У поменутом делу налази се веома детаљан опис проласка грофа Рајмунда и његове војске преко Далмације (Sclavonia) ка Цариграду и Јерусалиму. Одмах при ишчитавању првих редова посвећених овом проласку стиче се утисак колико је он за поменуту војску био тежак и напоран. Осим што је била хладна зима, Склавонија је, наводи се, „земља пуста и беспутна и планинска где ни звери ни црва за три недеље нисмо видели (крсташи)“,а њени становници „су дивљи и сирови“.[1]

Истиче се да није била могућа никаква трговина са тамошњим становништвом, већ да су, „бежећи из својих села и градова“, „слабашне жене и нејаку сирочад“ која су ишла за крсташима, „клали као стоку“.[2]

И сам гроф Рајмунд је избегао смрт када је њега и витезове који су били са њим опколила група Слaвена*.[3]

Након четрдесет дана путовања кроз Далмацију, где се магла „могла опипати и померати“, Рајмунд закључује да је „Бог желео да његова војска прође кроз Склавонију, да дивљи људи који Бога не познају, пошто спознају врлину и стрпљење његових витезова, или се из дивљаштва поврате, или се без опроштења Божјем суду приведу“.[4]

На крају, како се бележи, „после много трудова“ војска се под Скадром сусрела са краљем Слaвена*(Срба), а гроф Рајмунд је са њим „братство потврдио“ и испословао да војска може безбедно куповати и потраживати намирнице.[5] Име краља Срба који се срео са грофом Рајмундом Тулуским под Скадром у касну јесен 1096. г., капелан Рајмунд не спомиње. Потврду да се говори о сербском краљу Бодину (1081–o.1101), налазимо у делу нормандијског монаха Ордерика Витала Historia ecclesiastica насталом двадесетих година ΧΙΙ века.[6] Помало изненађује чињеница да капелан Рајмунд не бележи име сербског краља, будући да је био у личној пратњи грофа Рајмунда и да је највероватније присуствовао њиховом сусрету, посебно ако се има у виду са колико пажње и појединости он описује пролазак крсташа кроз Далмацију до Скадра. Ово неизбежно отвара питање колики је значај имао чин братимљења за крсташког вођу сјајног угледа какав је био Рајмунд Тулуски. Рајмунд од Агилера одмах по опису братимљења помиње да се војска опскрбила потребним намирницама и додаје „јер је то била једина мисао.... “, „јер нас је довољно казнило тражење мира“, уз опаску да су „Славени* навикнути по обичају да бесне“, и да су убијали крсташе, како каже, и од „ненаоружаних отимали“. Због тога своју повест о Склавонији и тескобама које су тамо претрпели завршава речима„тражили смо место за бекство, а не за освету“.[7]

На основу свега изнетог сусрет и братимљење крсташког вође и сербског краља имало је пре свега за крсташе један једини смисао – безбедан и опремљен пролазак војске кроз балканско беспуће ка Јерусалиму. За Србе и њихову историју, нема сумње, тај сусрет био је изузетан. У западним изворима посведочена је још једанпут краљевска титула сербских владара, и што је важније, сазнање да се Бодин избавио из свог другог заточеништва, у које је упао након пораза који је претрпео у борби са ромејском војском под вођством Јована Дуке.[8] Верује се да је краљ Бодин био у животу још неколико година након овог сусрета, али о томе за сада нема сведочанстава. Сусрет Срба и крсташа током Првог крсташког рата, ипак можемо оценити као мирољубив и благонаклон. Упркос томе што Рајмунд описује становништво на читавом подручју Далмације као „дивље и сирово“, између осталог с намером да истакне надмоћност својих људи, крсташка војска грофа Рајмунда Тулуског није имала велике губитке, а како на једном месту чак истиче, прошла је без њих.[9]

Ако се поглед на читав догађај усмери у овом правцу, постају мање нејасне речи нешто познијег Ордерика Витала, који је, да подсетимо, знао за име сербског краља, додуше незнано на који начин, када бележи да је крсташка војска на челу са Адемаром, епископ Пуја, и Рајмундом Тулуским „успешно Склавонију прошла (prospere per Sclavariam transit) где их је Бодин, краљ Слaвена*(СРБА) „пријатељски угостио“ (eiusque Bodinus, Sclavorum rex amicabiliter favit).[10]

Фото: Кликни на слику за увећање

Референце :

[1] „...Sclavonia etenim est tellus deserta et invia et montuosa, ubi nec feras nec volucres per treshebdomadas vidimus. Incolae regionis adeo agrestes et rudes sunt...“, Raimundi de Aguilers, canonici Podiensis Historia Francorum qui ceperunt Iherusalem, Recueil des Historiens des Croisades, Historiens Occidentaux, III, Paris 1866, 235 (= Raimundi de Aguilers Historia).Кратка белешка о упаду у Склавонију, Gesta Francorum et aliorum Hierosolymitanorum, seu, Tudebodus abbreviatus, ed. I. B. Picto, Recueil des Historiens des Croisades, Historiens Occidentaux, III, Paris 1866, 123; Фејић, Западни писци и путници, 119.

[2] Raimundi de Aguilers Historia, 235–236.

[3] Рајмунд бележи како су Слaвени* опколили грофа и његову пратњу и да је онпри брзом нападу успео да зароби њих шесторицу, што је одмах изазвало нови напад Слaвена*. Уследила је потом велика освета крсташа. Гроф је наредио да се„једнима изваде очи, а другима одсеку ноге, а трећима одрежу нос и руке“, с циљем да друге „заплаше и заокупе с познајом бола“, како би гроф избегао са својим друговима, Raimundi de Aguilers Historia, 236.

[4] Ibidem; N. Fejić, Les Balkans aux yeux des voygeurs occidentaux au Moyen age ,Actes des congrès de la Société des historiens médiévistes de lʼenseignement supérieur public. 26e congrès, Aubazine 1996, 284–285 (= Fejić, Les Balkans aux yeux des voygeurs occidentaux).

[5] „… ad regem Sclavorum apud Scodram venimus, cum eo comes fraternitatem confirmavit et multa ei tribuit ut exercitus secure emere et quaerere necessaria poset..”, Raimundi de Aguilers Historia, 236. Фејић, Западни писци и путници, 119.

[6] „...N’ Aimarus autm, Podiensis episcopus, cum Tolosano Raimundo, prospere per Sclavariam transit, eiusque Bodinus, Sclavorum rex amicabiliter favit “, Orderici Vitalis Ecclesiasticae Historiae libri tredecim, III, ed. A. Le Prevost, Parisis 1845, 485–486.

[7] „…Sed haec opinio sola fuit. Nam satis pacis petitae nos poenituit quum per ejus occasionem Sclavi solito de more furentes nostros interficiunt et quae poterant ab inermibus abripiunt. Quaesivimus locum fugae, non ulitionis..”, Raimundi de Aguilers Historia, 236.

[8] Први пут је Бодин био заробљен и одведен у Антиохију након пропасти устанка Ђорђа Војтеха, а други пут у Цариград, вероватно 1085–1090. г., Ioannes Scylitzes Continuatus, 165–166; Annae Comnenae Alexias, ed. D. R. Reinsch, A. Kambylis, Berolini– Novi Eboraci 2001, VII.8.9, 225–226; ВИИНЈ, III, 177–186 (Б. Радојчић), 383 (Б. Крекић); ИСН, Ι, 196 (С. Ћирковић). Краљевска титула сербских владара посведочена је први пут у писму папе Гргура VII Бодиновом оцу Михаилу од 9. јануара 1078. г., Gregorii VII registrum, I–II, edd. E. Caspar, MGH Epistolae selectaeII/2, Berolini 1923, 365.

[9] „…Tandem per Dei misericordiam et comitis laborem et episcopi consilium, sicexercitus transivit, ut nullum fame, nullum in aperta congressione ibi perderemus..”, Raimundi de Aguilers Historia, 236.

[10] Orderici Vitalis Ecclesiastica Historia, 485–486.

*

Извор и назив дела : 

Наслов: Orderici Vitalis ... Historiae ecclesiasticae libri tredecem; by Ordericus Vitalis, 1075-1143?; Le Prévost, Auguste, 1787-1859
Стране: 485, 486
Издање: 1838
Volume 3
Издавач: Parisiis, apud Julium Renouard et socios
Дужина: 652
Језик и писмо: Latin

*

***

Аутор: Крсто Крцун Драговић
​Уредио: Стефан СРБСКИ

Краљ Бодин и његово освајање Драча 1085. године