СРБИ НА ПУТУ КРСТАША (III)
Јерусалим је у рукама неверника и патња хришћана на Истоку је неизмерна и жуде за помоћу коју им Франци уз Божју вољу могупружити без страха да ће их шта спречити у томе. Верује се да су ово биле главне поруке којима је папа Урбан II охрабривао своје вернике на сабору у Клермону 1095. г. како би узели учешће у свeтом рату који је за циљ имао ослобађање Јерусалима од неверника.[1] Неизмеран број крсташа и ходочасника кренуо је од тог времена пут Истока, у Свету Земљу, са некада и недовољно јасним циљем, а епоха крсташких ратова која је њиме отпочела, трајала је наредна два века. Није потребно посебно наглашавати какве су политичке, верске, културне и друштвене промене изазване овом вишевековном епопејом на тлу три континента.[2] Ипак, посматрајућ и подручје Балканског полуострва у оквиру тих дешавања неумитно сенамеће питање какву су улогу имали Срби у тим, у то време може се рећи светским збивањима, али и какве су трагове оставили крсташки ратови по сербску државу, друштво, црквени и културни живот.
Поморавља,[5] на оном подручју које ће крсташке војске прелазити током 1096. г., а које ће два столећа након тог догађаја постати саставни и нераскидиви део српске државе. У западним изворима Поморавље се средином XI века описује како бугарска пустиња (deserta Bulgariae), област у којој се при сваком кораку осећа страх од Печенега.[6] Утисак небезбедности у Поморављу имао је 1064. г., према речима летописца, и архиепископ Мајнца, а епископу Бамберга Гинтеру приписује се и следећи суд о народима на путу дo Цариграда и ка Јерусалиму: „Угри без преваре услужни, Бугари потајно краду, од Уза бежасмо јер отворено бесне, Цариграђане спазисмо грчки и царски охоле...“.[7]
Утисак небезбедности у Поморављу имао је 1064. г., према речима летописца, и архиепископ Мајнца, а епископу Бамберга Гинтеру приписује се и следећи суд о народима на путу дo Цариграда и ка Јерусалиму:
Текст у фокусу страна 815 : (серб.) „Угри без преваре услужни, Бугари потајно краду, од Уза бежасмо јер отворено бесне, Цариграђане спазисмо грчки и царски охоле...“.[7] (лат.) „...experti enim sumus Ungros sine fraude famulantes, Vulgarios occulte rapientes, fugimus Uzos aperte debachantes, Constantinopolitanos vidimus graece impeliariter arrogantes…“
Референце :
[1] Будући да постоји неколико извора у којима су забележене различите верзије говора папе Урбана II у Клермону, Д. Манро покушала је да њиховом анализом оквирно реконструише папин говор, D. Munro, The Speech of Pope Urban II at Clermont 1095 , American Historical Review 11 (1906) 231–242; Religion and Violence. An Encyclopedia of Faith and Conflict from Antiquity to the Present , ed. J.I. Ross, Armonk, NY 2011, 570–575 (D. Haynes). [2] На свети рат позивале су се и раније папе Александар II и Гргур VII. O карактеру крсташких ратова, в. A history of the Crusades, I, ed. K. M. Setton, Madison – Milwaukee – London 1969, 3–40 (S. Painter, B. Wheeler, H. Krueger); Р. Грусе, Крсташка епопеја, Сремски Карловци – Нови Сад 2004, 7–22. Обимна литература посвећена је различитим аспектима крсташких ратова: L. Bréhier, Les Croisades, Paris 1928., 5 ; E. Barker, The Crusades, London 1939., 2 ; S. Runciman, History of the Crusades, I –III, Cambridge 1951 –1952, 1954; A history of the Crusades, I–II, ed. K. M. Setton, Madison – Milwaukee – London 1969; H. E. Mayer, The Crusades, Oxford 1990., 2 ; R. H. Lilie, Byzantium and the crusader states 1096–1204, Oxford 1993; The Oxford history of the Crusades, ed. J. Riley – Smith, New York 1999; The Crusades from the perspective of Byzantium and the Muslim world, edd. A. Lаiou, R. P. Mottahedeh, Washington D. C. 2001; J. Riley-Smith, The First Crusade and idea of crusading, London – New York 2003., 4 , 13–134. [3] Г. Острогорски, Историја Ромеје, Београд 1959, 294–300; Љ. Максимовић, Организација ромејске власти у новоосвојеним областима после 1018. године, ЗРВИ 36 (1997) 31–43; C. Holmes, Basil II and the governance of Empire 976 –1025, Oxford 2005, 416–429; Б. Крсмановић, О односу управне и црквене организације на подручју Охридсκе архиепископије, Ромејски свет на Балкану I, ур. Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић, Београд 2012, 17–39. [4] П. Коматина, Србија и Дукља у делу Јована Скилице, ЗРВИ 49 (2012) 159–186. [5] У питању су напади из 1027, 1036, и 1046. г., о томе детаљно, М. Антоновић, Етничка кретања у Поморављу у XI и XII веку, Моравска Србија, ур. С. Мишић, Крушевац 2007, 74–76 (= Антоновић, Етничка кретања). [6] Ови подаци налазе се у Житију епископа Камбреа Литберта, који је пролазио долином Мораве на путу за Јерусалим 1054. г. Да се под „дивљим Скитима“ у спису подразумевају Печенези, претпоставио је P. Matković, Putovanja po balkanskom poluotoku za srednjega vijeka, Rad JAZU 42 (1878) 69–71 (= Matković, Putovanja po balkanskom poluotoku). Детаљно о Печенезима на поморавском тлу, Антоновић, Етничка кретања, 77–78. А. Узелац, „Чувај се Белијалових синова и отровних стрела!“– Поморавље у другој половини ΧΙΙ века, Стефан Немања и Топлица, ур. Д. Бојовић, Ниш 2011, 97–98 (= Узелац, „Чувај се Белијалових синова и отровних стрела!“). [7] „...experti enim sumus Ungros sine fraude famulantes, Vulgarios occulte rapientes, fugimus Uzos aperte debachantes, Constantinopolitanos vidimus graece impeliariter arrogantes…“, Annales Altahenses maiores, edd. W. de Giesebrecht, E. ab Oefele, Monumenta Germaniae Historica (= MGH), Scriptores XX, Hannoverae 1868, 815; Matković, Putovanja po balkanskom poluotoku, 72–73; Антоновић, Етничка кретања, 77–78; * (I) Извор и назив дела : Наслов : A History of the Crusades: The first hundred years, edited by M. W. Baldwin Стране : 3 - 40 Том 1 књиге A History of the Crusades, Kenneth Meyer Setton Том 1 књиге A History of the Crusades: The First Hundred Years, Robert Lee Wolff Аутор : Kenneth Meyer Setton Уредник : Kenneth Meyer Setton Издање : илустровано Издавач : Univ of Wisconsin Press, 1969 ISBN 0299048349, 9780299048341 Дужина : 740 страница Стране : 2-29 Стране : 31 - 78
(II)
Извор и назив дела : Наслов : Annales altahenses maiores, Том 15 Страна : 815 Annales altahenses maiores, Wolfherius (canon in Hildeshelm) Том 4 књиге Monumenta Germaniae Historica / 1 / 7 Monumenta Germaniae Historica: Scriptores /7, Monumenta Germaniae Historica München Том 4 књиге Monumenta Germaniae historica: Scriptores rerum Germanicarum in usum scholarum separatim editi Том 4 књиге Scriptores rerum Germanicarum in usum scholarum ex Monumentis Germaniae historicis recusi Том 4 књиге Scriptores rerum Germanicarum in usum scholarum separatim editi Том 4 књиге Scriptores rerum germanicarum in usum scholarum Уредници : Wilhelm von Giesebrecht, Edmund Freiherr von Oefele Сарадник : Wolfherius (canon in Hildeshelm) Издање : 2 Издавач : impensis bibliopolii Hahniani, 1891 Оригинал из : Универзитет у Мичигену Дужина : 105 страница
Аутор: Др. Ивана Коматина
|
|