Римски цар Ликиније је био Србин поријеклом из Поповог поља

​Флавије Галерије Валерије Лицинијан Лициније (Flavius Galerius Valerius Licinianus Licinius) (рођен око 250. године, погинуо 325. године) био је римски цар од 308. до 324. године.

Зашто се сматра да је био Србин? Један од разлога лежи вјероватно у чињеници да је он потицао из племена Трибала. Византинци и Грци су Србе називали Трибалима, стално су слово С замјењивали словом Т (Србаљи, Србље, Срби). У свјетској историјској литератури има много нејасноћа око његовог поријекла. Ипак, највише извора каже да је из ових наших простора.

​Као што је познато, колико год је пута писана историја србског народа никада као могући извори сазнања нису коришћени домаћи родослови и љетописи. Такав је случај и са римским царем Ликинијем, чија се србска народност помиње у многим домаћим изворима, што је досадашња историјска наука одбацивала, с обзиром на то да је Ликиније убијен 324. године, а Бечко-берлинска школа (општеприхваћена код нас) тврди да Срба на Балкану није било прије VII вијека.

Међутим, чувени србски историчар Реља Новаковић проналази и аргументовано доказује да тврдње у србским родословима о Ликинију као Србину имају и те како основа.

​КАРЛОВАЧКИ РОДОСЛОВ:

„Глагољут истини списатељи јако Ликинију Србину бити родом, Јелину мудрованијем и сва србска идолу служаше Дагону. Од суду и Дагони и Даки именујут се Сера же Србље.“

​ВРХОБРЕЗНИЧКИ РОДОСЛОВ:

„….Имаше (мисли се на Константина Великог) бољарина некојега Србина по имену Ликиније. И дајет јему сестру своју Констанцију за жену.“

КОНСТАНТИНОВ РОДОСЛОВ:

„Овај Ликиније беше далматински господин, родом Србин и роди од Константије сина Бела Уроша.“

ПАЈСИЈЕВ РОДОСЛОВ:

„…По среде ће их царствујушћу Ликинију мучитељу северними и западними странами, јеже Србин јест.“

​ОБШТИ ЛИСТ ПАТРИЈАРХИЈЕ ПЕЋКЕ:

„Овај Ликиније имао је два сина који су са мајком после смрти Ликинијеве (324) побегли из некада славног града Сирмијума. Из тога града они су преко Босне побегли у Захумље у отечество свога оца Ликинија… Лоза која је од њих водила дала је првог благочестивог цара нашег Немању, који се у монаштву прозвао Симеон.“

РУВАРЧЕВ ЛЕТОПИС:

“Цар Константин пошаље своје војнике који Ликинију одсекоше главу. Син Ликинијев Бели Урош виде велики страх и ужас и побеже у тврду западну страну у Захумску земљу и тамо је порастао.“

​Међутим, један кључни аргумент дефинитивно потврђује србско поријекло Ликинија.

Родослов србских царева

​Борба између Константина и Ликинија је ишла у корист овог првог, па је Ликиније био принуђен да тражи помоћ од „подунавских варвара“, а и Зонара нам свједочи да је Ликиније потражио заштиту у србским планинама (Montes Serrorum) које се још називају и „шуме словенских Вана“ (Венда).

Други доказ је сигурно и то што је његова жена, послије његове смти побјегла у Захумље и ту пронашла заштиту и уточиште међу земљацима свог мужа. Његова жена Констанца била је сестра Константинова.

​По најновијим истраживањима наших историчара, Ликиније је родом од Ликина који су поријеклом из Поповог поља.

А и његово пуно име нам то потврђује Флавиус Галериус Валериус Лицинианус Лициниус.

Ликиније и Константин

​Један детаљ из овог текста је интересантан.

Откуд Зонара помиње Montes Serrorum, у преводу србске планине, када по нашим “историчарима” ми Срби тада нисмо боравили на овим просторима.

Веома важно је истаћи, да аутори овог текста, као и претходних, не покушавају да наметну апсолутне историјске истине, али наводе детаље које треба истражити ради добробити Требиња, а који до сада нису представљени у званичној историји. Такође, на стручним лицима је да наставе да утврђују и доказују своје тезе.

Ликиније

Константин (приватна колекција)

​Извор: trebinjelive