Појам „Трибали“ се често сусреће у радовима ромејских и других европских аутора Средњег века, који се искључиво односио на Србе.[1][2][3][4][5] Неки од ових аутора сасвим јасно назначавају да је “трибалски” синоним за “сербски” [6][7][8][9][10] Никита Хонијат (1155-1215) у својој историји о владавини цара Јована Комнина наводи следеће:
"... Кратко након тога, водио је поход против народа Трибала (који се такође могу назвати и Србима) ..."[11] Много касније, Димитриос Халкокондилис (1423–1511), пишући о хришћанском племићу који је примио Ислам, каже: "... Тај Махмуд, син Михајла, је Трибал, што значи Србин, по својој мајци и Грк по свом оцу."[12] И Мехмед II Освајач помиње Трибалију у својим описима пљачкања Србије.[13] 
Трибали су племе чија историја почиње у периоду прелаза из бронзаног у гвоздено доба, оријентационо око 1300. п. н. е. О њима се фрагментарно говори, а најранији историчари, пре свих Грци, на подручју данашње Србије, односно у Поморављу, Подунављу и Панонији говоре о Дачанима, Трибалима и Сингинима. То је период око VI века пре Христа.
Територија на којој су живели Трибали у V веку пре Христа, према Херодоту, налази се западно од реке Искар у Бугарској. Између осталог забележио је и ово: „Из илирске земље тече према северу река Ангро и утиче у Трибалску равницу и у реку Бронго, а Бронго се улива у Истар." Очигледно је да је реч о Јужној Морави, односно о Великој Морави која се улива у Дунав. На тај начин се Трибалска долина везује за Поморавље и Подунавље. Према истраживањима др Милорада Стојића, Трибали су насељавали област целог сербског Подунавља, комплетно Поморавље, доњу Посавину, дио Колубаре, источну Србију, северозападну Бугарску и на југу до Скопља у Македонији. За њих се могу везати и открића из кнежевских гробова са сребрним и златним налазима. Реч је о налазима, односно појасевима типа „мраморац“, па према томе континуитет Трибала на овим подручјима траје хиљаду и по година, односно од XIII века прије Христа, па све до II века хришћанске ере. Све то је потврђено и археолошком грађом, налазима са локалитета који припадају Трибалима. 
Вести о Трибалима биле су спорадичне све до њиховог упада у тадашњу Македонију, као и борбама које је водио краљ Филип II Македонски са њима. Било је то 344/3 године хе. Исократ у свом говору о Трибалима напомиње да је реч о моћном и сложном народу. Јустин је написао да су Трибали пресрели Филипа када се враћао са похода на Ските тражећи део плена. Како га нису добили, дошло је до сукоба у коме је Филип тешко рањен.
На моћне и многољудне Трибале, у прољеће 335. године, пошао је и Александар Велики. Он је хтео да осигура немирну границу са те стране како би касније спокојно кренуо у велики поход ка Индији. Десет дана је путовао Александар док није стигао на планину Хем (Балкан). Након побједе над Трачанима наставио је ка ријеци Искар гдје га је сачекао Трибалски краљ Сирм. Трибали су пружили жилав отпор, али су на крају морали да попусте пред надмоћнијом војском великог Александра Македонског. Због неочекивано снажног отпора, какав није очекивао, Александар Македонски је са поносом рекао: „Покорио сам Тракију, Илирик, са господарима Трибалима и Мезима." На Трибале подсећају и многи хидроними и топоними. Трибал, село у цриквеничком крају, Трибан, село у околини Бенковца, Трибија заселак у височком крају у Босни, Трибинал, врх на планини Мосор, Травунија (Херцеговина), дуго је у записима називана Тривалијом...
Источници:
[1]The development of the Komnenian army: 1081–1180., https://books.google.rs/books?id=p8OOoGWRC2EC&redir_esc=y [2] Stuck Whilhelm (Guilielmus Stukius Tigurinus), Comments on Arriani historici et philosophi Ponti Euxini et maris Erythraei Periplus, Lugduni, 1577, p. 51., https://archive.org/stream/bub_gb_Wy0sVhiVMikC#page/n80/mode/1up [3] John Foxe (1517–1587) Acts and Monuments, Published by R.B. Seeley & W. Burnside, London, 1837, vol. 4, p. 27., https://archive.org/stream/actsmonumentsofj04foxe#page/27/mode/1up [4] „Balkan history - Thracian tribes”., http://www.eliznik.org.uk/Bulgaria/history/thracian-tribes.htm [5] The letters of Manuel II Palaeologus., https://books.google.rs/books?id=AdbgOudLnj4C&redir_esc=y [6] „JSTOR: The English Historical Review, Vol. 53, No. 209 (Jan., 1938), pp. 129-131”., http://www.jstor.org/stable/554790?seq=1#page_scan_tab_contents [7] Mehmed II the Conqueror and the fall of the Franco-Byzantine Levant to the Ottoman Turks Page 65, 77: "Triballians = Serbs" [8] The letters of Manuel II Palaeologus, стр. 48,. https://books.google.rs/books?id=AdbgOudLnj4C&pg=PA48&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false [9] The Journal of Hellenic studies Page 48: "Byzantine historians [...] calling [...] Serbs Triballians"., https://www.jstor.org/stable/625934?seq=1#page_scan_tab_contents [10] Studies in late Byzantine history and prosopography, стр. 228., "Serbs (were) Triballians",. https://books.google.rs/books?id=XnKgAAAAMAAJ&pg=PA228&redir_esc=y [11] Historia ed J. van Dieten, Nicetae Choniatae historia ..., Berlin, DeGruyter, 1975, chapter "Reign of Lord Ioannes Komnenos", pp. 4-47 (in medieval Greek language) [12] D. Chalkocondyles (Chalkondyles) cited in C. Paparrigopoulos History of the Greek nation, Athens, 1874, vol. 5, p. 489, in Greek language. [13] History of Mehmed the Conqueror, стр. 115., https://books.google.rs/books?id=wdEYAQAAMAAJ&pg=PA115&redir_esc=y (I) Извор и назив дела: Putzger - Historischer Weltatlas - Atlas und Chronik zur Weltgeschichte [2., erweiterte Ausgabe]: Atlas mit Register Gebundene Ausgabe – September 2009 • Gebundene Ausgabe: 448 Seiten • Verlag: Cornelsen Verlag; Auflage: 2., völlig überarbeitete Auflage. (September 2009) • Sprache: Deutsch • ISBN-10: 3464639703 • ISBN-13: 978-3464639702 (II) Извор и назив дела: Review: Auctarium Chartularii Universitatis Parisiensis. Tomus iii: Liber Procuratorum Nationis Alemanniae by C. Samaran; A. A. van Moé; S. Vitte Reviewed Work: Auctarium Chartularii Universitatis Parisiensis. Tomus iii: Liber Procuratorum Nationis Alemanniae by C. Samaran, A. A. van Moé, S. Vitte Review by: G. R. Potter The English Historical Review Vol. 53, No. 209 (Jan., 1938), pp. 129-131 Published by: Oxford University Press (III) Извор и назив дела: Наслов: The Last Athenian Historian: Laonikos Chalkokondyles Аутор: William Miller The Journal of Hellenic Studies Vol. 42, Part 1 (1922), pp. 36-49 Published by: The Society for the Promotion of Hellenic Studies
Аутор: Крсто Крцун Драговић
Уредио: С.Србски |
|
RSS Feed
