Пеласти - Pelasgians
Текст у фокусу, стране 19, 20 :
(серб.) ‘’Доњи део Балканског полуострва насељен је народом који је Грцима био познат као Пелазги или Пеласти. Северно од Грчке, Балканско полуострво је било насељено од стране Трачана и Илира, између којих је тешко извући било какву оштру разлику. Они су били блиски сродници Пеласта (грчких абориџина - староседеоца). У питању је исто племе које је некада сматрано Трачанима, а понекад илирско, али племена на примеру Переба, обично су сматрана да су грчка (прим. прев. – нема навода извора, већ само навода да су „неки“страни антички писци, тамо негде рекли и записали. Стога ово узимамо са великом резервом. Навешћу овде да је у питању само намерно нагађање и скретање пажње читаоца). Понекад неки страни антички писци, исте су наводили као Илире док нема сумње да је Тесалија, којој су сами Дорци дали такво име, такође били илирско племе (прим.прев. – Дорци су окупирали пелашке земље, дошли су са рога Африке. Поновно нагађање, без икаквог доказа илити било којег источника). Сва ова трачка и илирска племена су била истетовирана, и дубоко су поштовали своје жене, у том погледу били су у супротности са Келтима. Илири су били насељени све до Алпа и врха Јадрана. Венети, који су напустили своје потомке, као и своје име, живели су у Венецији, били су највише западно илирско племе. На североистоку Италије, живели су такође Илири комплексног и тамног тена, у складу са абориџинима, тадашњим становницима Италије, који су били део Лигурске историје.“ 
Текст у фокусу, стране 19, 20.
(енг.)
„The lower part of the Balkan peninsula was occupied by the race which still forms the chief element in its population, the race known to the Greeks themselves as Pelasgians. North of Greece, the Balkan peninsula was occupied by the Thracians and Illyrians, between whom it is hard to draw any sharp distinction. They were close congeners of the Pelasgians (aboriginal Greeks). Not only is the same tribe sometimes regarded as Thracian, sometimes as Illyrian, but tribes (e. g. the Perrhaebi), commonly regarded as Greek, are sometimes spoken of by ancient writers as lllyrians, whilst there is no doubt that the Thessali, who gave their name to Thessaly, and the Dorians themselves, were Illyrian tribes. All these Thracian and Illyrian tribes tattooed, and had descent through women, in these respects being contrasted with the Keltoi. The Illyrians extended as far as the Alps along and round the top of the Adriatic. The Veneti, who have left their descendants, as well as their name, in Venice, were the most westerly tribe included amongst these. In north-east Italy, the Illyrians shaded off into the aboriginal dark-complexioned inhabitants of Italy, who were the Ligurians of history.” 
Ancient Greece, northern. Society for the Diffusion of Useful Knowledge (Great Britain), 1829
Детаљ мапе: PELASGIOTIS (ПЕЛАСТИ)
(I)
Извор и назив дела : Наслов : A Companion to Latin Studies Стране : 19, 20 Уредник : Sir John Edwin Sandys Издавач : University Press, 1910 Дужина : 891 страница (II) Извор и назив дела : Наслов : Athenaión politeia. Aristotle on the constitution of Athens Аутор : Aristotle; Kenyon, Frederic G. (Frederic George), Sir, 1863-1952; British Museum. Dept. of Manuscripts Издање : 1891 Издавач : [London] Sold at the Museum and by Longmans Дужина : 438 Константин и хришћанско царство 
Constantine and the Christian Empire
Чарлс Одахл : Константин и хришћанско царство
Текст у фокусу, страна 12 : "У ствари, Илирија је била домовина свих ових људи, и иако је њихова култура мало другачија, они су били довољно изложени тешкоћама у држави и војничком животу да би на крају постали најбољи људи за своју државу." (енг.) ''Illyricum was indeed the homeland of all these men, and, although they were little versed in culture, they were sufficiently imbued with the hardships of country and military life to be the best men for the state. Aurelius Victor, De Caesaribus 39. 26.'' * ''Глава Диоклецијана израђена у мрамору, са блиско-подшишаном брадом, као у илирског војника, са царском и грађанском круном (са почетка његове владавине у Никомедији).'' (енг.) ''Marble head of Diocletian with the close-cut Illyrian soldier’s beard, and the imperial civic crown (dating from early in his reign at Nicomedia).'' 
Текст у фокусу
Извор и назив дела :
Наслов : Constantine and the Christian Empire Страна : 12 Roman Imperial Biographies Аутор : Charles Odahl Издавач : Routledge, 2005 ISBN 1134686315, 9781134686315 Дужина : 424 страница Сирмиум, славна мајка свих градова 
Sirmium had 100,000 inhabitants and was one of the biggest cities of its time. Colin McEvedy, however, put the population at only 7,000, based on the size of the archaeological site. Ammianus Marcellinus called it "the glorious mother of cities".
Сирмијум је имао 100.000 становника и био је један од највећих градова свог времена. Colin McEvedy, је свео становништво на само 7.000, на основу величине археолошког локалитета. Ammianus Marcellinus је Сирмиум назвао "славна мајка градова". Срем је географски регион у Панонској низији између реке Дунав, на северу и истоку и реке Саве до ушћа у Дунав, на југу. Западна граница није јасно дефинисана. Према једном мишљењу, Срем је на западу ограничен рекама Босутом и Вуком, док према другој варијанти западну границу Срема чини западна граница данашње Вуковарско-сремске жупаније. Сирмијум је почео да се развија на ушћу Босута у Саву, на јужним обронцима Фрушке горе, у 1. веку. Претпоставља се да су га основали Илири. Захваљујући реци и речној пловидби, град се брзо развијао и растао. Седам (по другом мишљењу - десет) владара Ромејског царства рођено је у Сирмијуму или његовој околини: Trajan Decius (Caesar Gaius Messius Quintus Traianus Decius Augustus) Born circa 201 AD in Budalia near Sirmium, modern day Martinci and Sremska Mitrovica (Serbia). 
Hostilian (Gaius Valens Hostilianus Messius Quintus Augustus)
Born circa 230 in Sirmium, modern-day Sremska Mitrovica in Serbia. He was Trajan Decius’ younger son. Claudius Gothicus (Marcus Aurelius Valerius Claudius Augustus) Born in Sirmium on May 10, 210 AD. He ruled between September 268 AD and January 270 AD before succumbing to the plague. Quintillus (Marcus Aurelius Claudius Quintillus Augustus) Born in Sirmium like his brother Claudius, probably sometimes in 212 AD. He only ruled for a few short months during 270 AD. Aurelian (Lucius Domitius Aurelianus Augustus) Born in Sirmium on September 9 of 214 or 215 AD. He ruled the Empire between September 270 AD and September 275 AD. Probus (Marcus Aurelius Probus Augustus) Born in Sirmium circa August 19, 232 AD. He was the Emperor between September 276 AD. Constantius II (Flavius Julius Constantius Augustus) Second son of Constantine the Great was born in Sirmium on August 7, 317 AD. Gratian (Flavius Gratianus Augustus) Born in Sirmium, in Serbia between April 18 and May 23, 359 AD. Valentinian I (Flavius Valentinianus Augustus) Born in Cibalae, present-day Vinkovci , in 321 AD. Valens (Flavius Julius Valens Augustus) Valentinian’s brother who was also born in Cibalae. He jointly ruled with his brother over the Eastern Roman Empire from March 28, 364 AD to August 9, 378 AD. Град је у периоду од 1. до 4. века нове ере био седиште римејске провинције Панонија, Доња Панонија и Панонија Секунда, седиште Префектуре Илирик, повремена царска резиденција, епископски центар и моћни логор легионара који су бранили царство. Сирмијум је постао престоница Ромејског царства или Источно Римско Царство које је настало 285. године, кад је цар Диоклецијан административно поделио тадашње Римско царство на Источно и Западно... У 4. веку помиње се као најлепши и најбогатији град Илирика. Triballi = Szrbali (Трибали = Србљи, Срби)
Margalits, Ede : Triballi = Szrbali (Трибали = Србљи, Срби)
Текст у фокусу, страна 105 : „...Сармати, Скити, вендски Сораби (Серби), неки од њих не припадају словенској групи језика, за то постоје и језички докази, Словени су у Европи, од веома старих времена. Према речима, мађ.-Dan, слaвенски тоне, тонути = дубока вода (нем.- Wassertief); даље, Дон, Донау, Дуна, Данубиус, Данастер = Дунав (мађ.- Djester). Березина, брзина = брзина (мађ.- gyorsasag). Остер, истер, стри, стру-ја = струја (мађ.- folyam - река); поплавна струја (мађ.- aradat – речна струја). Висла, Вишња = Висла (нем.- Weichsel). Стримон, м = СТРУЈА, река Струма; Стрмен, Струмиен (пољски) = река., лат. Хаемус, серб. Хум, хем, Холм = брдо, планина, гомила., мађ.- Krobyzi, Кривићи, руска племена., мађ.- Coralli = Горали, брђани. Трибал = Србал (Србаљ, Србљи), дардански Срби.“ (мађ., нем., пољ., лат.) ‘’...hogy a szarmatak, skythak, vendek soraiban nem voltak egyes szlav csoportok; a nyelvtorteneti bizonyitekok is a mellett szolnakhogy a szlavok mar nagyon regi idoben Europaban voltak. Szerinte : Dan, szlav szo ton, tonuti = Wassertiefe; innet a Don, Donau, Duna, Danubius, Danaster = Danister, Djester. Berezina, brzina = gyorsasag. Oster, ister, stri, stru-ja, folyam; aradat. Visztula, Visnja = Weichsel. Strymon, ma Sztruma = struja folyam; Strmen, Strumien (lengyel) = folyo. Haemus, hum, hem, holm = domb, hegy, halom. Krobyzi, krivicsi orosz torzsek. Coralli = Gorali, hegylakok. Triballi = Szrbali, dardaniai szerbek.’’ 
Szerb történelmi repertorium
Извор и назив дела :
Наслов : Szerb történelmi repertorium; a Magyar Tudományos Akadémia Történelmi Bizottságának megbízásábol írja Margalits Ede Страна : 105 Аутор : Margalits, Ede, 1849 - 1940. Издање : 1918 Штампа : Budapest Magyar Tudományos Akadémia Дужина : 1006 Језик : Hungarian Битка код Велбужда 
Битка код Велбужда - приказ из манастира Високи Дечани
Битка код Велбужда у опису Јована Кантакузина
Обратите пажњу да он Србе назива Трибалима ! "Михаило цар Миза заратио је против краља Трибала због неког спора. Знајући да му је и цар Андроник III непријатељ, упутио му је посланство да и он нападне Краља како би га лакше казнили. Ромејски Цар је одговорио да би он и без позива кренуо да казни Трибале због неправде које су му нанели. Ромејски Цар је прикупио војску и преко Пелагоније упао у земљу Трибала, заузео на јуриш тврђаву Вучин, а друге добио предајом. Са друге стране Михаило крену на Трибале кроз Пеонију и улогори се на месту које доморци зову Велбужд. Стефан, краљ Трибала видевши да је са обе стране окружен непријатељском ватром, неће бити кадар да се и једном и другом цару супротстави ако подијели војску, па је изабрао да са целокупном војском удари на цара Миза, наспрам којих се и улогорио. Узајамно су размијењени гласници, али пошто до мира није дошло, одлуче да се боре сутрадан а до тад је на снази било примирје. У логору Миза почело је недостајати хране. Цар Михаило одлучи да прибави храну тог дана кад су имали примирје па посла део војске да пљачка по околним селима. Кад је краљ видио да се војска Миза растурила одлучи да је прави тренутак за напад не марећи за примирје тог дана. Наоружао је 300 тешко опремљених Немаца и заједно са свом војском удари на Михаила који на брзину наоружа војску. Пре него су Мизи формирали бојни ред, Трибали су их нагнали у бег и на јуриш побиједили. Једни су били побијени а они живи заробљени потом пуштени пошто им не приличи да се узајамно заробљавају јер су једноплемени. Цар Михаило смртно рањен, жив је ухваћен и одведен у непријатељски табор, скончао је поживевши кратко. 
Јован Кантакузин - Biblioteque Nationale de France, Paris
Романи називаше Сербе Расијанима
Евгра́ф Петро́вич Саве́льев - Романи називаше Сербе Расијанима
Текст у фокусу, страна 55 : »Романи називаше Сербе Расијанима, сами Серби себе називају Расани и Рашани. Жупан сербски носио је титулу „раскаго“.« (рус.) »Римляани называли сербовъ Рассiянами, сами же сербы себя зовутъ Рассане и Рашане. Жупанъ сербскiй носилъ титулъ „расскаго“.«) 
Казаки история
Извор и назив дела :
Наслов : „Казаки история“ Страна : 55 Аутор: Евгра́ф Петро́вич Саве́льев (1860-1930), руски историчар козаштва Место штампања: Новочерка́сск (Россійская Имперія / Росси́йская Импе́рия: 1721-1917) Година: 1915 Језик: руски Писмо: ћирилица (стара ортографија) Сербска Македонија, Бодрићи и Руси
Евграф Петрович Савељев: Сербска Македонија, Бодрићи и Руси
Текст у фокусу, страна 58 :
»После пада Македонског царства, део Македонаца се око 320. пре нове ере преселио на Балтичко море; овај народ је тамо постао познат као Бодрићи, сачувавши све до саме своје пропасти грб Александра Великог, који приказује Букефала и грифона. Бодрићи су говорили на словенском језику и под притиском Немаца преселили су се у Иљмењ и Ловат, где су основали Новгород и Псков и око 216 године пре нове ере (Птолемеј).« (рус.) »По падении Македонского царства часть македонцев около 320 г. до Р. Х. переселилась к Балтийскому морю; народ этот там стал известен под именем Бодричей, сохранивший до самого падения своего герб Александра Македонского, изображавший буцефала и грифа. Бодричи говорили на славянском языке и от натиска германцев переселились на Ильмень и Ловать, где и основали Новгород и Псков около 216 г. до Р. Х. (Птолемей).«) 
Древняя история казачества
Објашњење везано за племе Бодрића:
Облашћу Мекленбург[1] су још од раног средњег века (6. век) владала сербска племена (за ранији период не постоје писани трагови), а од 1130. године, са доласком на власт Никлота (1090-1160), чврсту контролу над овом облашћу има династија потекла из племена Бодрића[2]. Иначе, ова династија је једина сербска династија на тлу Немачке[3], која је преживела све до данашњих дана. Тачку на расправу око питања: Ко су били Бодрићи (Ободрити)?, тј. ком народу су припадали ставио је још у 19. веку велики војвода[4] Фридрих Франц II од Мекленбурга[5] (владао: 1842-1883), када је 12. маја 1864. године установио „Орден сербске круне“[6] од пет степени. Његова раскошна инсигнија са мотом „Per aspera ad astra“ (Преко трња до звезда), за Велико војводство Мекленбург-Шверин[7] (1815-1918), може и данас да се види у Сербском музеју[8] у Котбусу[9] у Немачкој, док је друга носила мото „Avito viret honore“ (Снага је у слави предака) и била је предвиђена за суседно Војводство Мекленбург-Стрелиц[10] (1815-1918). Велики војвода Фридрих је био веома поносан на сербско племе Бодрића, као и на све остале (преостале) Сербе у Немачкој, директно демантујући својом породичном традицијом, савремене приче (немачке историјске школе) да су Бодрићи неки други словенски народ, а не Серби.
Извор и назив дела :
Наслов : „Древняя история казачества“ Страна: 58 Аутор: Евгра́ф Петро́вич Саве́льев (1860-1930), руски историчар козаштва Издавач: Вече Место штампања: Москва́ (Росси́йская Федера́ция: 1991-) Година: 2010 Језик: руски Писмо: ћирилица * Референце : [1] Нем. Mecklenburg. [2] Серб. Бодрићи (Ободрити), нем. Bodrizen (Abodriten), или пољ. Obodryci (Obodrzyce). [3] Лат. Germania, а данас Савезна Република Немачка (нем. Bundesrepublik Deutschland). [4] Нем. Großherzöge von Mecklenburg. [5] Нем. Friedrich Franz II von Mecklenburg. Фридрих Франц II је кнез (21. генерације) из сербског племена Бодрића, потомак Никлота (1090-1160), кнеза Бодрића (владао: 1131-1160), и Прибислава (11??-1178), првог кнез Мекленбурга (владао: 1167-1178). [6] Луж.-серб.: Rědy Serbskeje krony wjelikowojwodow Mecklenburgskeje, односно нем. Orden der Wendischen Krone der Großherzöge von Mecklenburg. [7] Нем. Großherzogtum Mecklenburg-Schwerin. [8] Луж.-серб.: Serbski Muzej, односно нем. Wendisches Museum. [9] Луж.-серб.: Chóśebuz, односно нем. Cottbus. [10] Нем. Großherzogtum Mecklenburg-Strelitz. Распарчавање серба, дело је Германа
С. Робер – Распарчавање сербских краљевстава, дело је Германа
Текст у фокусу, страна 7 : »Немачка наука се узалуд труди да нам представи Словене (Србе) као уљезе у Европи. Словени (Срби) су европски уљези као и Грци и они су у њој били пре Гота, тих немачких предака. Може чак да се каже да је Немачка настала на распарчавању словенских (сербских) краљевстава јер још у време Карла великог, све што са оне стране Рајне није било франачко, било је словенско (сербско). Садашња Аустрија била је настањена само Словенима (Србима), а у Пруској, све до XVI. века, уљез је био Герман који је постојао само као вазал Пољацима.« (фра.) »Les Slaves come des intrus en Europe. Les Slaves sont des intrus en Europe comme les Grecs, et ils y étaient avant les Gots, ces péres des Allemand. On peut même dire que l’Allemagne ne s’est contituée que par le démembrement des royames slaves, puisqu’au temps de Charlemangne, tout ce qui, au delà du Rhin n’était pas France, était Slavie. L’Autriche actuelle ne renfermait alors que des Slaves, et en Prusse, jusq’au seizième siècle, l’intrus, c’était le Germain, qui ne subsistait que comme vassal de la Pologne.« 
Les Slaves de Turquie
Извор и назив дела :
Наслов : Les Slaves de Turquie: Serbes, Monténégrins, Bosniaques, Albanais et Bulgares ; leurs ressources, leurs tendances et leurs progrès politiques, Том 1 Страна : 7 Аутор : Cyprien Robert Издавач : L. Passard, Jules Labitte, 1844 Оригинал из Јавна библиотека града Њујорка Дужина : 416 страница Роберт Гордан Латам - Срби Славонци
Текст у фокусу
Роберт Гордан Латам ( Robert Gordan Latham ): The Natural History of the Varities of Man, у свом делу пише, текст у фокусу стране (539) :
''Словени(Срби) су живели у Макленбургу, Бранденбургу, Укерману, Алтмарку, Лунебургу, Холштајну и тд. Латам убраја у Словене: Сколоте (Ските), Гете, Дачане, Трачане, Панонце, првобитне становнике Норика и Далмације, Кробице, Јазиге, Лимигенте, Кваде, Лиге, Силинге, Бастране, Суардоне, Руге, Буре, Скире, Туркилинге, Венеде и тд.'' (Robert Gordan Latham: The Natural History of the Varities of Man, ст.538) "У његовом времену, међу Србе Латам убраја: Србију, Славонију, Трансилванију, Нова Србија на Дњестру насељена 1754 године, Босанце и Херцеговце, Далматинце, Дубровчане и Црногорце.'' 
The Natural History of the Varieties of Man
Извор и назив дела :
Наслов : The Natural History of the Varieties of Man Стране : 538, 539 Аутор : Robert Gordon Latham Издавач : S. & J. Bentley and Henry Fley, 2014 Дужина : 212 страница Аутор: Крсто Крцун Драговић Ауторски прилог: Бранислав Дражић (Битка код Велбужда), Ђорђе Брацо Вуковарац (Сирмиум, славна мајка свих градова) Уредио: Стефан Србски srbski.weebly.com |
|
RSS Feed
