Загонетка најстаријег језика

По званичној историји, коју данас учимо, општеприхваћени назив најстаријег индоевропског језика, јесте, англикански назив “Sanskrit”, док се у нашој литератури XIX века, овај језик наводи као Синскрит, јер по тумачењу санскртолога Браниславе Божиновић, ауторке “Речника сродних санскртских и српских речи”, која је проучавала, говорила, писала и познавала овај "мртви", неговорени језик, називаћемо га управо онако, како га је називала и наша Бранислава Божиновић, именом “самскрит”.

У руском изговору, назив језика се чује као “Семскрит”, и Руси су на овом месту, највероватније у праву, јер, када изговоримо “Семскрит”, како су пре Вукове реформе, највероватније говорили и Срби, такво име много подсећа на име народа, којим је и Руски аутор Мороскин, означио Србе, када је у свом делу “Историческо–критеческа изследованија о Русах и Славјанах”, написао “од хималајских до хиндукушких планина, живео је србски народ, под именом Сјемскрита или Срба.”
Има мало литературе на србском језику о овоме, али наведимо још један доказ, да нам буде јаснија веза Срба и Санскрита, Синскрита, Самскрита, који је написао немачки географ Johan Daniel Ritters у свом делу “Alteste meisnische geschichte bis auf heinrich den erlauchten, aus der handschrift des verfassers, herausgegeben von johann mathias schröckh”, писаном 1780. године, и који на страни 15, дословно наводи следеће “са врха мера (брдо у Индији), пружају се његове разне гране, као Химават, Хенакуташ, Нишадес, на којима је живео сурови и одевен у одело од коже, народ Серба или Срба.” На овом месту, наведимо и то, да се на руском језику, реч “породицa”, каже “семья”, и када се правилно и логички размишља, решење колико год било скривено на дохват је руке и врло близу. Значи, првобитни језик, којем су покушали да сакрију, скрију и изобличе назив до непрепознатљивости, напокон, добија своје право значење имена, и у овом тренутку са сигурношћу можемо рећи, да је име настаријег језика, најстаријег народа Срба, у ствари, скривени језик породице, скрит језик семена из кога је цела србска раса потекла.
​
На баскијском језику, који има 30 – 40%, сличних или истих србских речи, реч “семе” се исто пише, и има исто значење. Семе на баскијском, може се још превести и као “син”, што му дође на исто, јер син је потомак, настављач семена. Важно је знати да се већина србских речи везаних за религију, као што су: бог, вишњи, црква, кандило, олтар, пост, и многе друге, налазе у семскриту, заједно са националним обележјима: јелек, антерија, опанак.

Проф. Бранислава Божиновић (Фото: YouTube)

Проф. Радмило Стојановић (Фото: YouTube)

Када смо решили ову вишевековну загонетку најстаријег језика на свету, вратимо се на овом месту, нашем сјајном проучаватељу семскрита, професору Радмилу Стојановићу, који је цео свој живот посветио проучавању језика, односа међу језицима и суштини језика. Био је највећи познавалац Семскрита код нас, а од осталих језика, посебно је добро владао старогрчким, латинским, немачким и француским језиком, и као једну од две своје велике жеље навео је, како би волео да будући познаваоци открију дубинске граматичке и синтаксичке сродности између семскрита и србског језика, и открију и разјасне најстарије, најкарактеристичније и најупорније слојеве србског бића. Србство има србски језик, а ако је биће језик, и ако је он најближи рођак Санскрту, онда се дубина србских корена мора мерити језиком. Само санскрт може бити еталон!”

Професор је на својим предавањима, волео да подсети, како је још у најстаријој граматици на свету од стране чувеног Pāṇiniа, IV век, п.н.е., из Кандахара у индији, записано да семскрит у својој основи представља завршени или савршени језик. Онај, дакле, језик коме ништа више није потребно, нити додати, нити одузети. Санскрит сложене граматике, чистих вокала и велике транспарентности предлога, готово да нема и свака реч у реченици, без обзира на број речи у њој, може да заузме место сваке друге речи, без икаквих последица по смисао израза. Својом причом о санскрту, професор Радмило Стојановић је заправо желео да укаже на чињеницу да суштина проучавања Санскрта лежи у томе да се уоче заборављени елементи језика, који су још живи у србском језику, и да се обнови оно што је изгубљено у току времена. Професор Стојановић се до краја, залагао за обнову србског језика, који је нарочито током XIX века, осакаћен Вуковом реформом, чиме је нанета неизмерна штета србском бићу.” Овези србског језика са Санскритом, писала је научни рад и унука Рабиндранат Тагореа, Алокананда Митер, и тај податак се налази и у научном раду професора Радмила Стојановића “Санскритска читанка са граматиком”.

Стицајем околности, србски језик је највише повезан са семскритом од свих индоевропских језика. Србски се најкасније одвојио од изворног језика, и најдуже задржао све особине Семскрита и нема ниједног јединог индоевропског језика, који је ближи Семскриту од србског. Аљоша Бранков Арсеновић је попут неколицине србских и страних филолога, наговестио да је чувени стари језик у индији – Санскрит, само најстарији познати облик србског језика. Највећи индијски познавалац санскрита, Професор P. D. Shastri, не наговештава, него тврди: “Санскрит је најстарији познати облик руског језика”. Индијка Alokananda Miter, унука Rambindranat Tagorea, је упоређивала санскрит, енглески и језик Бангладешана, сабрала све санскритске речи у енглеском и закључила, да се оне све налазе и у неком од словенских језика. (Успут, треба прочитати, када је настао енглески, и да то није било пре XVI века. Латински је био службени језик у Британији, док су тамо владали Римљани. а којим језиком је говорио народ Британије, поред овог окупаторског, латинског?)
​
То је толико заинтересовало да је посветила више од 30 година проучавању словенских језика, а посебно србског. Установила је да србски има највише санскритских речи (око 35%), а бенгалски 11%. У енглеском су само оне речи санскрита које се налазе у неком од словенских језика, или су те енглеске речи, преличене словенске. Након тога је написала: “као студент словенских језика на Оксфорду, раних педесетих година, приметила сам извесну сличност између Бенгали и Србског језика, а касније, кад сам преводила србску постреалистичку поезију на енглески језик, постала сам сигурна да дубока веза мора постојати између ова два језика, србског и бенгали, и да она вуче своје порекло из Санскрита”.

​После опсежних проучавања Алокананда Митер је доказала да су од живих језика, санскриту најближи србски и бенгали. О томе је у Калкути објавила и научни рад. Изнела је да је око 20% речи србског језика и Санскрита исто, а још око 10% је слично. Значи после више од три хиљаде година од раздвајања, србски језик чува трећину речи коришћених у древним ведама. Ако ништа друго, језички трагови који воде чак до најстаријег језика, показују србску древност, која се више не може порећи. Што се тиче санскрита, Алокананда Митер је рекла своје, а “Рг Веда”, циљ трагања за најдубљим србским коренима.

Много пре ових индијских филолога, Словак Шафарик је закључио да је Санскрит само стари језик Словена, или, како је он објаснио, исти им је извор, корен: “Словенски језик је самосталне природе и не потиче ни од једног другог европског језика. Толико, колико, после дугих векова и после многих промена у њему, може да се проникне у његове конструкције и у његове корене. Он изгледа као непосредни изданак истог прајезика, из којег је изишао и староиндијски Санскрит.”
​
На крају, вратимо се и на речи Браниславе Божиновић, неисцрпне вед жене у погледу Семскрита, која је још навела и то, да “истраживања показују да се сродност два језика, огледа на том најдубљем, доступном слоју. не знати то, а усуђивати се на расецање србског бића ради олаког доношења закључака, по којима он јесте оно што није, и није оно што јесте, значи нехатно се и безобзирно односити и према своме народу, и према самоме себи.”
​
Што се тиче Семскрита, јасно је, да када се говори о најстаријим коренима овог језика, треба знати, да се и Семскрит временом мењао, као што се мењао и србски језик. И не само то, него да би избрисали трагове Срба на истоку азије, и индијском потконтиненту, Британци су од XVI века, присутни на том простору. У то исто време настаје, сада већ без икакве сумње, званична историја Срба. Србски језик је сачувао везу са прошлошћу, и лагано нам помаже да путујемо до тамних и заборављених даљина, без обзира на то, што су они који данас владају светом, покушали да избришу најстарије трагове. Поред мењања језика, затирања и уништавања свих трагова, које су Срби оставили у Индији, србски језик је још увек ту, да подсећа, да је и такозвани Индоевропски језик Санскрит, настао на србским вокабуларним основама. Срби су творци писмености, и сви данашњи европски језици, потекли су од србског језика, односно, из Санскрита, на којем су написана најстарија књижевна дела света, сачувана у Индији, попут најстаријег индијског дела “Рг Веде”. Немци су у вези овога, отворили и “Serbski muzej”,односно, “Wendisches museum”, и по тврдњи неких немачких санскритолога, Срби су написали "Рг Веде", и изложили су податке о Санскриту као најстаријем србском писму.

Аутор: Ђаманго Буџингер
Уредио: Стефан СРБСКИ

СРБСКИ ЈЕЗИК - ПРАМАЈКА ЈЕЗИКА