ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА-ДОКУМЕНТОВАНО!
|
Назив атласа: „Theatrum Orbis Terrarum: opus nunc demud ab ipso auctore recognitum, multiquie locis castigatum, & quamplurimis nouis tabulis atque commetarijs actum“
Едиција: Antuerpiæ auctoris aere & cura impressum, absolutumque apud Christophorum Plantinum Аутори : Abraham Ortelius[1] (1527-1598) & Humphrey Llwyd/Lhuyd[2] (1527-1568) Место штампања: Antverpia/Antwerpen (Reino de España: 1515-) Издавач : Christophe Plantin[3] (1520-1589) Година издања : 1579 Језик : латински Писмо : латиница Локација (место чувања) атласа: Biblioteca Nacional de España (Madrid, Reino de España: 1515-) |
[1] Хол. Abraham Ortels (Abraham Hortels). Фламански (читај: холандски) картограф и географ.
[2] Велшки картограф.
[3] Хол. Christoffel Plantijn. Француски сликар и издавач.
[2] Велшки картограф.
[3] Хол. Christoffel Plantijn. Француски сликар и издавач.
Опис : Сербска Кашубија [1] у Поморју [2]
Назив мапе : Germania Извор (назив атласа): „Theatrum Orbis Terrarum: opus nunc demud ab ipso auctore recognitum, multiquie locis castigatum, & quamplurimis nouis tabulis atque commetarijs actum“ Аутори : Abraham Ortelius[3] (1527-1598) & Humphrey Llwyd/Lhuyd[4] (1527-1568) Година издања : 1579 Локација (место чувања) атласа: Biblioteca Nacional de España (Madrid, Reino de España: 1515-) * [1] Лат. Cassubia (Cassubiæ), кашуб. Kaszëbi, пољ. Kaszubi, или нем. Kaschuben. [2] Лат. Pomerania (Pomeraniæ), или нем. Pommern. [3] Хол. Abraham Ortels (Abraham Hortels). Фламански (читај: холандски) картограф и географ. [4] Велшки картограф. [5] Хол. Christoffel Plantijn. Француски сликар и издавач. |
Опис : Сербска Кашубија [1] у Поморју [2]
Назив мапе: Назив мапе: Pomeraniae, Wandalicæ regionis typ. Извор (назив атласа): „Theatrum Orbis Terrarum: opus nunc demud ab ipso auctore recognitum, multiquie locis castigatum, & quamplurimis nouis tabulis atque commetarijs actum“ Аутори : Abraham Ortelius[3] (1527-1598) & Humphrey Llwyd/Lhuyd[4] (1527-1568) Година издања : 1579 Локација (место чувања) атласа: Biblioteca Nacional de España (Madrid, Reino de España: 1515-) * [1] Лат. Cassubia (Cassubiæ), кашуб. Kaszëbi, пољ. Kaszubi, или нем. Kaschuben. [2] Лат. Pomerania (Pomeraniæ), или нем. Pommern. [3] Хол. Abraham Ortels (Abraham Hortels). Фламански (читај: холандски) картограф и географ. [4] Велшки картограф. [5] Хол. Christoffel Plantijn. Француски сликар и издавач. |
Опис : Сербска Кашубија [1] у Поморју [2]
Назив мапе : Назив мапе: Pomeraniae, Wandalicæ regionis typ.
Извор (назив атласа): „Theatrum Orbis Terrarum: opus nunc demud ab ipso auctore recognitum, multiquie locis castigatum, & quamplurimis nouis tabulis atque commetarijs actum“
Аутори : Abraham Ortelius[3] (1527-1598) & Humphrey Llwyd/Lhuyd[4] (1527-1568)
Место штампања : Antverpia/Antwerpen (Reino de España: 1515-)
Издавач : Christophe Plantin[5] (1520-1589)
Година издања: 1579
Језик : латински; Писмо : латиница
Локација (место чувања) атласа: Biblioteca Nacional de España (Madrid, Reino de España: 1515-)
Идентификациона ознака (инв. бр./сигнатура): R/30340
*
[1] Лат. Cassubia (Cassubiæ), кашуб. Kaszëbi, пољ. Kaszubi, или нем. Kaschuben.
[2] Лат. Pomerania (Pomeraniæ), или нем. Pommern.
[3] Хол. Abraham Ortels (Abraham Hortels). Фламански (читај: холандски) картограф и географ.
[4] Велшки картограф.
[5] Хол. Christoffel Plantijn. Француски сликар и издавач.
Назив мапе : Назив мапе: Pomeraniae, Wandalicæ regionis typ.
Извор (назив атласа): „Theatrum Orbis Terrarum: opus nunc demud ab ipso auctore recognitum, multiquie locis castigatum, & quamplurimis nouis tabulis atque commetarijs actum“
Аутори : Abraham Ortelius[3] (1527-1598) & Humphrey Llwyd/Lhuyd[4] (1527-1568)
Место штампања : Antverpia/Antwerpen (Reino de España: 1515-)
Издавач : Christophe Plantin[5] (1520-1589)
Година издања: 1579
Језик : латински; Писмо : латиница
Локација (место чувања) атласа: Biblioteca Nacional de España (Madrid, Reino de España: 1515-)
Идентификациона ознака (инв. бр./сигнатура): R/30340
*
[1] Лат. Cassubia (Cassubiæ), кашуб. Kaszëbi, пољ. Kaszubi, или нем. Kaschuben.
[2] Лат. Pomerania (Pomeraniæ), или нем. Pommern.
[3] Хол. Abraham Ortels (Abraham Hortels). Фламански (читај: холандски) картограф и географ.
[4] Велшки картограф.
[5] Хол. Christoffel Plantijn. Француски сликар и издавач.
Пољска хроника (из прве половине 16. века)
Опис: Marcin Bielski[1] (1495-1575).
Аутор слике/гравуре: Józef Tadeusz Polkowski[2] (1820-1895) Време настанка слике/гравуре: пре 1861. године. 1] Пољ. Marcin Wolski. Пољски историчар. [2] Пољски сликар, графичар и илустратор. Део текста који је у фокусу (серб.): (страна 204) "Та Лукерија[1] је била од кнежева сербских[2] од Саске[3] (Саксоније – прим. преводиоца) или Кашубе[4]." Оригинални текст (пољ.): (страна 204) " Byłá tá Lukierdá z Książąt Serbskich / z Sásv / ábo Kászubká." |
Извор (назив дела) :
„Kronika polska Marcina Bielskiego. Nowo przez Joachima Bielskiego Syná iego wydána“
Стране : 203-204
Аутори : Marcin Bielski[5] (1495-1575) и Joachim Bielski[6] (око 1540-1599)
Издавач : Jákob Siebeneycher (15??-16??)
Место штампања : Krakowie/Kraków (Rzeczpospolita Obojga Narodów[7]: 1569-1795)
Година издања : 1597
Језик : старопољски
Писмо : латиница
„Kronika polska Marcina Bielskiego. Nowo przez Joachima Bielskiego Syná iego wydána“
Стране : 203-204
Аутори : Marcin Bielski[5] (1495-1575) и Joachim Bielski[6] (око 1540-1599)
Издавач : Jákob Siebeneycher (15??-16??)
Место штампања : Krakowie/Kraków (Rzeczpospolita Obojga Narodów[7]: 1569-1795)
Година издања : 1597
Језик : старопољски
Писмо : латиница
[1] Пољ. Ludgarda meklemburska (1261-1283). Ова сербска књегиња убијена је 12. децембра 1283. године. У немачкој историографској грађи је називају – Luitgard von Mecklenburg. Лукерија је по мајци била пореклом из Кашубије, а по оцу из Мекленбурга (лат. Megapolis/Megalopolis, или нем. Mecklenburg), одакле је и стигла у Пољску. У Кашубији и Мекленбургу су тада владале старе сербске племићке породице, пошто је у то време већ и Борусија (лат. Borussiа), односно Присија/Пруска (лат. Prutheniа, или нем. Preußen) пала у руке Германа (лат. Germani, или нем. Germanen).
[2] Грч. Σέρβοι, лат. Serbi / Servi, или горњелуж.-серб. Serbja, или доњелуж.-серб. Serby, односно лат. Sorabi / Serbi (Servi), нем. Sorben / Serben, или енг. Sorbs / Serbs.
[3] Стари пољски и чешки хроничари су земљу источно од Лабе (лат. Albis, доњелуж-серб./горњелуж-серб.. Łobjo, чеш. Labe, нем. Elbe, или пољ. Łaba), тј. данашњу Саксонију (лат. Saxonia, или нем. Sachsen) сматрали (изворно) сербском земљом (иста је окупирана од стране Германа од 9. до 12. века).
[4] Лат. Cassubia, кашуб. Kaszëbë, пољ. Kaszuby, или нем. Kaschubei/Kaschubien.
[5] Пољ.Marcin Wolski. Пољски историчар.
[6] Лат. Joachim Volscius Bilscius. Пољски историчар.
[7] Лат. Serenissima Respublica Poloniæ.
[2] Грч. Σέρβοι, лат. Serbi / Servi, или горњелуж.-серб. Serbja, или доњелуж.-серб. Serby, односно лат. Sorabi / Serbi (Servi), нем. Sorben / Serben, или енг. Sorbs / Serbs.
[3] Стари пољски и чешки хроничари су земљу источно од Лабе (лат. Albis, доњелуж-серб./горњелуж-серб.. Łobjo, чеш. Labe, нем. Elbe, или пољ. Łaba), тј. данашњу Саксонију (лат. Saxonia, или нем. Sachsen) сматрали (изворно) сербском земљом (иста је окупирана од стране Германа од 9. до 12. века).
[4] Лат. Cassubia, кашуб. Kaszëbë, пољ. Kaszuby, или нем. Kaschubei/Kaschubien.
[5] Пољ.Marcin Wolski. Пољски историчар.
[6] Лат. Joachim Volscius Bilscius. Пољски историчар.
[7] Лат. Serenissima Respublica Poloniæ.
Део текста који је у фокусу (серб.):
(страна 350) " Та Лукерија[1] је била од кнежева сербских[2] од Саске[3] (Саксоније – прим. преводиоца) или Кашубе[4]." Оригинални текст (пољ.): (страна 350) "Była ta Lukierda z książąt serbskich, z Sasv, abo Kaszubka." * Извор (назив дела) : „Kronika Polska“ Стране : 349-350 Аутор : Marcin Bielski[5] (1495-1575) Уредник : Kazimierz Józef Turowski[6] (1813-1874) Издавач : Nakład i druk Karola Pollaka Место штампања : Sanok (Królestwo Polskie / Królestwo Kongresowe: 1815-1918) Година издања : 1856 Језик : пољски Писмо : латиница |
Део текста који је у фокусу (серб.):
(страна 353) " Та Лукерија[1] је била од кнежева сербских[2] од Саске[3] (Саксоније – прим. преводиоца) или Кашубе[4]. *) Сербија, називао се давно крај, који се налази између Одре[5] и Лабе[6], а у односу на Пољску[7], западно лежи." Оригинални текст (пољ.): (страна 353) "Była to Lukierda z książąt Serbskich, z Sasi *), albo kaszubka. *) Syrbia nazywał się dawno kraj, między Odrą i Elbą połožony, względem Polski na zachód leżący." * Извор (назив дела) : „Dzieła Franciszka Karpińskiego: Wydanie zupełne Kazimierza Józefa Turowskiego“, Tomik 1. Страна : 353 Аутор : Franciszek Karpiński (1741-1825) Издавач : Nakładem drukarni „Czasu“ Место штампања : Krakowie/Kraków (Królestwo Polskie / Królestwo Kongresowe: 1815-1918) Година издања : 1862 Језик : пољски Писмо : латиница |
Кантели: Мапа Краљевине Сербије
Опис: Мапа Краљевине Сербије[1] (490-1345) која се иначе назива Рашка[2] ...на Хемском полуострву[3], како су је видели Италијани, ...344 године од њеног прерастања у Сербско царство[4] (1345-1371).
Назив мапе : „Il regno della Servia detta altrimenti Rascia“
Техника израде : гравура
Димензије : 48,5 x 61,5 cm
Аутор : Giacomo Cantelli da Vignola[5] (1643-1695)
Издавач : Giovanni Giacomo de' Rossi[6] (1627-1691)
Место штампања : Roma (Dicio Pontificia[7]: 756-1870)
Година издања : 1689
Језик: италијански
Писмо латиница
Локација (место чувања) мапе :
Département Cartes et plans – Bibliotheque Nationale de France (Paris, République française: 1945-)
Идентификациона ознака (инв. бр.): CPL GE DD-2987 (5901)
*
[1] Лат. Regnum Serviæ (Regnum Serviliæ).
[2] Лат. Regnum Rasciæ
[3] Балканско полуострво (скр. Балкан). Хем или Хелм је стари назив за Балканско полуострво (лат. Hæmonia classica или Pæninsula Hæmonia). Др Душан-Владислав Пажђерски (пољ. Duszan-Władysław Paździerski), слависта и лингвиста са Универзитета у Гдањску (пољ. Uniwersytet Gdański) у Републици Пољској (пољ. Rzeczpospolita Polska), добро је уочио да изворни назив Хемског полуострва потиче од сербске речи – Хум. Код старих Серба реч »хум« означавала је брдо (планину), док је »хумка« представљала брежуљак. Назив Захумље (лат. Zachlumia), за област у данашњој западној Херцеговини и јужној Далмацији, настало је од изворне речи – Хум, или на старом сербском језику – Хлъмъ (za + Hum: „иза Хума“), што је транскрибцијом на латински језик дало форму – Zachlumia (грч. Ζαχλούμων χώρα: земља Захумљана), односно у латинизованом облику базичне речи »Хум«: Chelmania, Chelm, Chulmorum, Chulmia и terra de Chelmo (Хумска земља). Посредно нас на исто подсећају и наводи, које су у својој књизи „Michael of Zahumlje“ (Norderstedt:Book on Demand GmbH, 2013), изнели њени аутори Џеси Расел (енг. Jesse Russell) и Роналд Кон (енг. Ronald H. Cohn), када су писали о сербском владару Михајлу Вишевићу (880/890-950), кнезу Захумља (владао: 910-950) и старој сербској области – Захумље. Грци нису имали ни раније, а немају ни данас, објашњење за њихов деформисани негрчки термин »Хем« (у смислу брда/планине), јер га користе за северне негрчке области у Тракији (грч. Θράκη, или лат. Thracia), а што нам тек штуро и магловито бележе кроз своје митове о трачком краљу Хаемосу (грч. Αἷμος), односно да би потом (касније) помињали и Хемско полуострво (грч. Χερσόνησος τοῦ Αἵμου). Израз »Балкан«, први пут помиње 1490. године, италијански писац и дипломата Филип Калимах (1437-1496), тј. лат. Philippus Chalimachus када говори о подвизима Владислава III од Варне (1424-1444), тј. пољ. Władysław III Warneńczyk, краља Пољске (владао: 1434-1444) и краља Угарске (владао: 1440-1444) у једном свом меморандуму, који је адресирао на Ватикан (лат. Status Civitatis Vaticanæ). Том приликом Филип се обраћа Ђованију Батисти (1432-1492), тј. ит. Giovanni Battista Cybo, односно тадашњем римском папи Иноћентију VIII (владао: 1484-1492), тј. лат. Innocentius VIII и у свом писму пише да људи у том крају, гору називају Балканом (quem incolæ Bolchanum vocant). Ова реч је тек почетком 15. века стигла са турским окупатором на Хемско полуострво и означавала је шумовиту планину или планински ланац, односно иста нема никакве везе са локалним (аутохтоним) становништвом. Иначе, данашњи (општеприхваћени) назив – Балкан (за Хемско полуострво), креирао је 1808. године немачки географ Јохан Цојне (1778-1853), тј. нем. Johann August Zeune у свом делу „Gea. Versuch einer wissenschaftlichen Erdbeschreibung“ (издавач: Wittich; место штампања: Berlin, Königreich Preußen: 1701-1918), употребивши назив Balkanhalbinsel (инспирисан планином Балкан, која Бугарску хоризонтално дели на два дела). Након овог догађаја, реч Балкан почиње да се користи, као име регије, тј. за Хемско полуострво. Овим чином Цојне је одбацио хиљадугодишњу традицију староседелаца, пошто је научним круговима пропагирао свој новокомпоновани израз, мада никада (до тада) становници овог дела Европе (или било ког дела Европе) нису њиме означавали ову регију.
[4] Лат. Imperium Serviæ.
[5] Италијански картограф и гравер, који је радио у Војводству Модени (ит. Ducato di Modena e Reggio: 1452-1796).
[6] Италијански издавач, штампар и гравер, који је водио најдуговечннију барокону штампарију смештену у цркви „Свете Марије“ (ит. Chiesa di Santa Maria della Pace) у Роми (ит. Roma).
[7] Папска држава.
Назив мапе : „Il regno della Servia detta altrimenti Rascia“
Техника израде : гравура
Димензије : 48,5 x 61,5 cm
Аутор : Giacomo Cantelli da Vignola[5] (1643-1695)
Издавач : Giovanni Giacomo de' Rossi[6] (1627-1691)
Место штампања : Roma (Dicio Pontificia[7]: 756-1870)
Година издања : 1689
Језик: италијански
Писмо латиница
Локација (место чувања) мапе :
Département Cartes et plans – Bibliotheque Nationale de France (Paris, République française: 1945-)
Идентификациона ознака (инв. бр.): CPL GE DD-2987 (5901)
*
[1] Лат. Regnum Serviæ (Regnum Serviliæ).
[2] Лат. Regnum Rasciæ
[3] Балканско полуострво (скр. Балкан). Хем или Хелм је стари назив за Балканско полуострво (лат. Hæmonia classica или Pæninsula Hæmonia). Др Душан-Владислав Пажђерски (пољ. Duszan-Władysław Paździerski), слависта и лингвиста са Универзитета у Гдањску (пољ. Uniwersytet Gdański) у Републици Пољској (пољ. Rzeczpospolita Polska), добро је уочио да изворни назив Хемског полуострва потиче од сербске речи – Хум. Код старих Серба реч »хум« означавала је брдо (планину), док је »хумка« представљала брежуљак. Назив Захумље (лат. Zachlumia), за област у данашњој западној Херцеговини и јужној Далмацији, настало је од изворне речи – Хум, или на старом сербском језику – Хлъмъ (za + Hum: „иза Хума“), што је транскрибцијом на латински језик дало форму – Zachlumia (грч. Ζαχλούμων χώρα: земља Захумљана), односно у латинизованом облику базичне речи »Хум«: Chelmania, Chelm, Chulmorum, Chulmia и terra de Chelmo (Хумска земља). Посредно нас на исто подсећају и наводи, које су у својој књизи „Michael of Zahumlje“ (Norderstedt:Book on Demand GmbH, 2013), изнели њени аутори Џеси Расел (енг. Jesse Russell) и Роналд Кон (енг. Ronald H. Cohn), када су писали о сербском владару Михајлу Вишевићу (880/890-950), кнезу Захумља (владао: 910-950) и старој сербској области – Захумље. Грци нису имали ни раније, а немају ни данас, објашњење за њихов деформисани негрчки термин »Хем« (у смислу брда/планине), јер га користе за северне негрчке области у Тракији (грч. Θράκη, или лат. Thracia), а што нам тек штуро и магловито бележе кроз своје митове о трачком краљу Хаемосу (грч. Αἷμος), односно да би потом (касније) помињали и Хемско полуострво (грч. Χερσόνησος τοῦ Αἵμου). Израз »Балкан«, први пут помиње 1490. године, италијански писац и дипломата Филип Калимах (1437-1496), тј. лат. Philippus Chalimachus када говори о подвизима Владислава III од Варне (1424-1444), тј. пољ. Władysław III Warneńczyk, краља Пољске (владао: 1434-1444) и краља Угарске (владао: 1440-1444) у једном свом меморандуму, који је адресирао на Ватикан (лат. Status Civitatis Vaticanæ). Том приликом Филип се обраћа Ђованију Батисти (1432-1492), тј. ит. Giovanni Battista Cybo, односно тадашњем римском папи Иноћентију VIII (владао: 1484-1492), тј. лат. Innocentius VIII и у свом писму пише да људи у том крају, гору називају Балканом (quem incolæ Bolchanum vocant). Ова реч је тек почетком 15. века стигла са турским окупатором на Хемско полуострво и означавала је шумовиту планину или планински ланац, односно иста нема никакве везе са локалним (аутохтоним) становништвом. Иначе, данашњи (општеприхваћени) назив – Балкан (за Хемско полуострво), креирао је 1808. године немачки географ Јохан Цојне (1778-1853), тј. нем. Johann August Zeune у свом делу „Gea. Versuch einer wissenschaftlichen Erdbeschreibung“ (издавач: Wittich; место штампања: Berlin, Königreich Preußen: 1701-1918), употребивши назив Balkanhalbinsel (инспирисан планином Балкан, која Бугарску хоризонтално дели на два дела). Након овог догађаја, реч Балкан почиње да се користи, као име регије, тј. за Хемско полуострво. Овим чином Цојне је одбацио хиљадугодишњу традицију староседелаца, пошто је научним круговима пропагирао свој новокомпоновани израз, мада никада (до тада) становници овог дела Европе (или било ког дела Европе) нису њиме означавали ову регију.
[4] Лат. Imperium Serviæ.
[5] Италијански картограф и гравер, који је радио у Војводству Модени (ит. Ducato di Modena e Reggio: 1452-1796).
[6] Италијански издавач, штампар и гравер, који је водио најдуговечннију барокону штампарију смештену у цркви „Свете Марије“ (ит. Chiesa di Santa Maria della Pace) у Роми (ит. Roma).
[7] Папска држава.
Фоскарини - "Sono questi popoli christiani di fede serviana"
FOSCARINI, Giacomo
Извор и назив дела :
Грга Новак, "Морлаци(Власи) гледани с млетачке стране, Зборник за народни живот и обичаје, Књига 45, ЈАЗУ, Загреб, 1971. Аутор:Бабић, Љубо - Чулиновић, Фердо (ур.) |
"Sono questi popoli christiani di fede serviana"
|
Назив дела :
Schau-Platz der Natur, oder: Unterredungen von der Beschaffenheit und den Absichten der Natürlichen Dinge, wodurch die Jugend zu weiterm Nachforschen aufgemuntert, und auf richtige Begriffe von der Allmacht und Weißheit Gottes geführet wird |
Фоскарини - "Sono questi popoli christiani di fede serviana" - "Ови су људи , тај народ је сербске вере."
Текст у фокусу стр. 594 :
" У својој релацији поднесеној млетачком колегију год. 1572. генерални провидур Далмације и Албаније Фоскарини описује суседне турске крајеве. Дакле у доба док рат између Венеције и Турске још увек траје.
На том територију види он само две врсте становништва - Турке у мањини и хришћане у већини. Хришћане он назива без разлике Морлаци, и додаје ови су људи , тај народ је сербске вере."
70. ("Sono questi popoli christiani di fede serviana ")
(оригин.)
"U svojoj relaciji podnesenoj mletackom kolegiju god. 1572. generalni providur Dalmacije i Albanije Foscarini opisuje susjedne turske krajeve. Dakle u doba dok rat izmedju Venecije i Turske jos uvijek traje.
Na tom teritoriju vidi on samo dvije vrste stanovnistva - Turke u manjini i krscane u vecini. Krscane on naziva bez razlike Morlaci, i dodaje ovi su narodi srpske vjere.
70. ("Sono questi popoli christiani di fede serviana")
Текст у фокусу стр. 594 :
" У својој релацији поднесеној млетачком колегију год. 1572. генерални провидур Далмације и Албаније Фоскарини описује суседне турске крајеве. Дакле у доба док рат између Венеције и Турске још увек траје.
На том територију види он само две врсте становништва - Турке у мањини и хришћане у већини. Хришћане он назива без разлике Морлаци, и додаје ови су људи , тај народ је сербске вере."
70. ("Sono questi popoli christiani di fede serviana ")
(оригин.)
"U svojoj relaciji podnesenoj mletackom kolegiju god. 1572. generalni providur Dalmacije i Albanije Foscarini opisuje susjedne turske krajeve. Dakle u doba dok rat izmedju Venecije i Turske jos uvijek traje.
Na tom teritoriju vidi on samo dvije vrste stanovnistva - Turke u manjini i krscane u vecini. Krscane on naziva bez razlike Morlaci, i dodaje ovi su narodi srpske vjere.
70. ("Sono questi popoli christiani di fede serviana")
Извор и назив дела :
Грга Новак, "Морлаци(Власи) гледани с млетачке стране, Зборник за народни живот и обичаје, Књига 45, ЈАЗУ, Загреб, 1971.
Аутор:Бабић, Љубо - Чулиновић, Фердо (ур.)
Категорија:Антропологија и етнологија
Група:Етнологија, етнографија и фолклор - периодика
Накладник:ЈАЗУ
Мјесто издања:Загреб
Година издања:1971
Формат:17,5×24,5
Увез:тврди с омотом
Број страница:745
Језик: хрватски, мађарски, пољски, руски, сербски, сербски (ћирилица)
Забиљешке:Садржај: Мирко Барјактаровић: Јањево; Винко Форетић: Неколико напомена о становништву и насељима отока Корчуле; Свен Кулушић: Становништво Задра и Задарске регије; Мирко Малез: Насељавање источне јадранске обале у палеолиту; Мирко Марковић: Сточарска кретања на Динарским планинама; Грга Новак: Морлаци (Власи) гледани с млетачке стране; Стјепан Павичић: Развитак становништва на подручју старе жупе Грђева у Словјеснкој земљи итд.
Грга Новак, "Морлаци(Власи) гледани с млетачке стране, Зборник за народни живот и обичаје, Књига 45, ЈАЗУ, Загреб, 1971.
Аутор:Бабић, Љубо - Чулиновић, Фердо (ур.)
Категорија:Антропологија и етнологија
Група:Етнологија, етнографија и фолклор - периодика
Накладник:ЈАЗУ
Мјесто издања:Загреб
Година издања:1971
Формат:17,5×24,5
Увез:тврди с омотом
Број страница:745
Језик: хрватски, мађарски, пољски, руски, сербски, сербски (ћирилица)
Забиљешке:Садржај: Мирко Барјактаровић: Јањево; Винко Форетић: Неколико напомена о становништву и насељима отока Корчуле; Свен Кулушић: Становништво Задра и Задарске регије; Мирко Малез: Насељавање источне јадранске обале у палеолиту; Мирко Марковић: Сточарска кретања на Динарским планинама; Грга Новак: Морлаци (Власи) гледани с млетачке стране; Стјепан Павичић: Развитак становништва на подручју старе жупе Грђева у Словјеснкој земљи итд.
Лужанска/Лужичка/Лужка жупанија
Лужанска/Лужичка/Лужка жупанија (лат. Lusca juppania, касније је позната под именом – „Зета“)
Текст у фокусу страна 481 :
"Лужани . О њима је пуно успомена у брдским племенима црногорским а нарочито у Пјешивцима , у Бјелопавлићима и у Пиперима , мање у Братоножићима и у Кучима . За њих се свуда каже , да су били стари народ , који су затекли Срби , кад су добегли овамо после косовске пропасти . Још се у попа Дукљанина помиње Лушка Жупа (Lusca) и Подлужје (Podlugiae)."
Текст у фокусу страна 481 :
"Лужани . О њима је пуно успомена у брдским племенима црногорским а нарочито у Пјешивцима , у Бјелопавлићима и у Пиперима , мање у Братоножићима и у Кучима . За њих се свуда каже , да су били стари народ , који су затекли Срби , кад су добегли овамо после косовске пропасти . Још се у попа Дукљанина помиње Лушка Жупа (Lusca) и Подлужје (Podlugiae)."
страна 482 :
" Да треба за поменуте везати имена Лушке Жупе и Подлужја , утврђује нас још боље поменути уговор зетских племена о Млецима од 1455.године у коме се Luxeni помињу пре Подгорице а Luxane пред Бјелопавлићима , те се бар једно од ова два имена , Luxeni или Luxane , односи на Лужане .
Очигледно је дакле , да се је именом Лужани називало неко старије становништво око доње Зете , можда становништво обе жупе : Лушке и Подлужја . Оно је без сумње било сербско...
Лужани су дакле по свој прилици били јако сербско племе , које се намножило и после раширило и по околним планинским пределима...
Тако се једино и може објаснити , што је у свима поменутим брдским племенима очувана успомена о томе , да су у њиховим областима становали Лужани , и што је главно ..."
" Да треба за поменуте везати имена Лушке Жупе и Подлужја , утврђује нас још боље поменути уговор зетских племена о Млецима од 1455.године у коме се Luxeni помињу пре Подгорице а Luxane пред Бјелопавлићима , те се бар једно од ова два имена , Luxeni или Luxane , односи на Лужане .
Очигледно је дакле , да се је именом Лужани називало неко старије становништво око доње Зете , можда становништво обе жупе : Лушке и Подлужја . Оно је без сумње било сербско...
Лужани су дакле по свој прилици били јако сербско племе , које се намножило и после раширило и по околним планинским пределима...
Тако се једино и може објаснити , што је у свима поменутим брдским племенима очувана успомена о томе , да су у њиховим областима становали Лужани , и што је главно ..."
Извор (назив дела) :
„Кучи, Братоножићи, Пипери“, Српски етнографски зборник Књига 8, Насеља српских земаља Књига 4
Стране : 481-482
Аутор : Јован Ердељановић (1874-1944), сербски етнолог
Издавач (репринт издања): Слово љубве
Штампа (репринт издања): ГРО „Култура“
Место штампања (репринт издања): Београд (Социјалистичка Федеративна Република Југославија: 1963-1992)
Година (репринт издања) : 1981
Језик : сербски
Писмо : ћирилица
Издавач (првог издања) :
Сербска краљевска академија (скр. СКА)
Штампа (првог издања): Државна штампарија Краљевине Србије
Место штампања (првог издања): Београд (Краљевина Србија: 1882-1918)
Година (првог издања) : 1907
„Кучи, Братоножићи, Пипери“, Српски етнографски зборник Књига 8, Насеља српских земаља Књига 4
Стране : 481-482
Аутор : Јован Ердељановић (1874-1944), сербски етнолог
Издавач (репринт издања): Слово љубве
Штампа (репринт издања): ГРО „Култура“
Место штампања (репринт издања): Београд (Социјалистичка Федеративна Република Југославија: 1963-1992)
Година (репринт издања) : 1981
Језик : сербски
Писмо : ћирилица
Издавач (првог издања) :
Сербска краљевска академија (скр. СКА)
Штампа (првог издања): Државна штампарија Краљевине Србије
Место штампања (првог издања): Београд (Краљевина Србија: 1882-1918)
Година (првог издања) : 1907
Крузиус-Скопље,велики и веома насељени град у
Сербској краљевини
Сербској краљевини
Портрет Мартина Крусиуса (копија слике) насликао је Антон Рамслер у години 1590., портрет се налази ( галерија професора Крусиуса ) на универзитету у Тибингену.
Мартин Крузиус (Martin Crusius (eigentlich Martin Kraus bzw. Krauß) * 19. септембра 1526. у Валкерсбруну (сада део Графенберга ); † 25. фебруара , 7 марта 1607 , Грег у Тибингену ) је немачки научник , класичар и историчар који је посебно радио за Швабе (Schwaben ). Од 1559. до 14. фебруара 1607. је био професор на Универзитету у Тибингену. |
(I)
Мартин Крузиус у својој књизи спомиње „...Скопље, велики и веома насељени град у Турској у краљевини Сербији”.(„Vscopia, or Scopia, a great and populous City of Turkey in the K. of Servia”).
на страни 342 , текст у фокусу :
(лат.)
" Triballi , alijs Bulgari putantur : fed Nicephoro Gregore Servij funt : quia libro eius 9.cap.15 Michael Bulgariae Rex , a Crale (Rege) Serviorum, ..." ... , у фус ноти стоји "TRIBALLI SERVI"
(срб.)
"Трибали, неки су мислили на Вулгаре , али Нићифор Григора тврди да су то уствари Серби: Бугарска, књига 9.чаптер (део).15 Михајло (Rege) краљ сербских земаља..." ... , у фус ноти стоји "TRIBALLI SERVI"
*
Извор и назив дела :
Turcogreacia libri 8
Аутор : Crusius , Martin
Место и година штампе : Basilea 1584
Мартин Крузиус у својој књизи спомиње „...Скопље, велики и веома насељени град у Турској у краљевини Сербији”.(„Vscopia, or Scopia, a great and populous City of Turkey in the K. of Servia”).
на страни 342 , текст у фокусу :
(лат.)
" Triballi , alijs Bulgari putantur : fed Nicephoro Gregore Servij funt : quia libro eius 9.cap.15 Michael Bulgariae Rex , a Crale (Rege) Serviorum, ..." ... , у фус ноти стоји "TRIBALLI SERVI"
(срб.)
"Трибали, неки су мислили на Вулгаре , али Нићифор Григора тврди да су то уствари Серби: Бугарска, књига 9.чаптер (део).15 Михајло (Rege) краљ сербских земаља..." ... , у фус ноти стоји "TRIBALLI SERVI"
*
Извор и назив дела :
Turcogreacia libri 8
Аутор : Crusius , Martin
Место и година штампе : Basilea 1584
Фото галерија 1.
(II)
1584-те Католички Клерик Александар Комуловић спомиње да је у Србији („Servia”), Скопље главни град („Scopia principale citta”) и да се налази у средини провинције (nel mezzo della provincia).
Fermendzhin, E. „Acta Bosniae” „Monum. Slav. Mer. XXIII 1892 str.39
*
Извор и назив дела :
Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium : Acta Bosnae potissimum ecclesiastica cum insertis editorum documentorum regestis : ab anno 925 usque ad annum 1752
Аутор : Fermendžin, Euzebije
Impresum Zagreb : Academia scientiarum et artium Slavorum meridionalium , 1892
Поднаслов : ab anno 925 usque ad annum 1752
Серија : Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium
Материјални опис . VI, 613 str.
Свезак : 23
1584-те Католички Клерик Александар Комуловић спомиње да је у Србији („Servia”), Скопље главни град („Scopia principale citta”) и да се налази у средини провинције (nel mezzo della provincia).
Fermendzhin, E. „Acta Bosniae” „Monum. Slav. Mer. XXIII 1892 str.39
*
Извор и назив дела :
Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium : Acta Bosnae potissimum ecclesiastica cum insertis editorum documentorum regestis : ab anno 925 usque ad annum 1752
Аутор : Fermendžin, Euzebije
Impresum Zagreb : Academia scientiarum et artium Slavorum meridionalium , 1892
Поднаслов : ab anno 925 usque ad annum 1752
Серија : Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium
Материјални опис . VI, 613 str.
Свезак : 23
Фото галерија 2.
Питер Хејлин - Скопље, од Птолемеја звано Скупи је у Србији
Питер Хејлин , енглески географ под одредницом „Србија” написао је , текст у фокусу страна 173 :
(срб.)
" ... Главни градови тамо су 1.Ниш 2. Видин (од Турака зван Киратов) 3. Кратово ... 9.Скопље, од Птолемеја звано Скупи ... ”
(енг.)
" ... Principal towns hereof : 1.Nissa 2.Vidina (by the Turks called Kiratow) 3.Cratova ... 9.Scopi, by Ptolemy called Scupi ... ”
(срб.)
" ... Главни градови тамо су 1.Ниш 2. Видин (од Турака зван Киратов) 3. Кратово ... 9.Скопље, од Птолемеја звано Скупи ... ”
(енг.)
" ... Principal towns hereof : 1.Nissa 2.Vidina (by the Turks called Kiratow) 3.Cratova ... 9.Scopi, by Ptolemy called Scupi ... ”
Мапа Европе из 1663.године , рад Питера Хејлија, део је дела,
које је наведено у доњем изворнику.
које је наведено у доњем изворнику.
Извор и назив дела :
(енг.)
Cosmography in four books. Containing the chorography and history of the whole world: and all the principal kingdoms, provinces, seas and the isles thereof
(срб.)
Космографија у четири књиге.Садрже хорографију и историју целог света: и све главна царства, покрајине, мора и њихова острва
Аутор : Хејлин, Питер ( Heylyn, Peter) , 1600-1662
Издавач : London : Printed for P.C.T. Passenger
Година / формат (Year/Format) : 1682.
Језик : енглески
Писмо : латиница
(енг.)
Cosmography in four books. Containing the chorography and history of the whole world: and all the principal kingdoms, provinces, seas and the isles thereof
(срб.)
Космографија у четири књиге.Садрже хорографију и историју целог света: и све главна царства, покрајине, мора и њихова острва
Аутор : Хејлин, Питер ( Heylyn, Peter) , 1600-1662
Издавач : London : Printed for P.C.T. Passenger
Година / формат (Year/Format) : 1682.
Језик : енглески
Писмо : латиница
Георг Кругер - Disputationem historicam de Serbis
Извор и назив дела :
ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА О СРБИМА, НАЦИЈИ ВЕНЕДСКОЈ ИСКВАРЕНО НАЗВАНИМ ВЕНДИ
Universitäts - und Landesbibliothek Sachsen- Anhalt Sammlung Ponickau
Disputationem Historicam De Serbis ; Venedorum Natione vulgo dictis die Wenden ...
Praeses M.Georgius Krüger / ...
Krüger , Georg
Jetze , Lorenz
Wittenbergae , 1675
*
Disputationem historicam de Serbis
„Историјска расправа о Србима“ нам даје одговоре на питања о пореклу Срба у светлу чињеница утврђених од стране историчара и писаца, што античких што средњевековних, стилом једног поштовања достојног научног дела.
Георг Кругер,чешки Јиржи Кругер (6.11.1608. Праг–9.3.1671.Литомерице) је чешки барокни историчар Балбинова округа, педагог и језуита.У Брну 1625.приступа језуитском реду. Студирао је филозофију и теологију у Оломуцу и Вроцлаву. Радио је сукцесивно у различитим језуитским домовима, више пута премештан у току службе.Од 1645.је у Литомерицу.У периоду од 1659. 1662.био је ректор универзитета Ухерске Храдиште. Такође је радио у Јицину а крајем 1665. године је пребачен Храдец Кралове. Барем од 40. године свог живота сарађивао је са Бохуславом Балбином и Томасом Пешиновим у Чехороду, који су високо ценили Кругерову ерудицију.
Најзначајнија дела:
Хагиографска-„Svatý prach“, „Diva Montis Sancti“, коаутор је „Acta sanctorum“,
Sacerrimae Memoriae Inclyti regni Bohemiae Coronae, et nobilium eiusdem pertinentiarum Moraviae et Silesiae: quas e dabilibus monumentis, & documentis, antiquitatis romanorum pontificum bullis, caesarum, regumq; maiestalibus, itemq; abbatialium, collegiatarum, cathedralium, ac metropolitanarum ecclesiarum erectivis, ac fundatoriis literis, copiariis, ac adversariis, e ruderibus, bustis, parietinis, sepulchris, arcium, monasteriorum, oppidorum, & templorum“ издавано почев од 1667. године,
„Regni Bohemiae peculiaris patronu, pragensium Primus Episcopus“, издато 1669. године,
„Flori Austro – Bohemici“, сачувано у рукопису, издавано од 1520. – 1526. године.
*
ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА О СРБИМА, НАЦИЈИ ВЕНЕДСКОЈ ИСКВАРЕНО НАЗВАНИМ ВЕНДИ
Disputationem historicam de Serbis 4
Текст у фокусу (срб) страна бр.4 :
" Задовољства и конструктивности ради понављамо и реконструишемо стару причу: то је тешко и ризично. Јер речи нису сумњиве само због промена, већ и због различитих мишљења писаца који нас стога доводе у заблуду. Зато их о нацији Венедској, Српској, није довољно само приказати већ и повезати, грубо речено, под надзором Минерве заштитнице историографије, ми ћемо их поновити. Па Богу на истину.
ТАЧКА ПРВА
ОПИС СРБА
" 1.Срби (a) су Венедски народ , настањен у Мајсену између река Елбе и Сале (b) , затим у оближњој Бојемији (c) а такође и у Лужици (d) (искварено названи Венди). (a) Према ранијим историчарима називамо их Сирби, Сораби и Сорабес (b) Авентинус , Бојемски анали, ст. 191,Међу Венедским народима , они које Србима називамо , настањени су између Елбе и Сале , понекад Мезима именовани , продиру у пограничне делове Саске и Тирингије. Од свих Венедских народа најнеустрашивији (и најбројнији) су Сораби Бојеми, као и Абодрити, по којима се Мајсен називао Сирбија или Сорабија а пре тога Бојемија. (М. Рајнхард, О пореклу Мајсенаца, ст. 88). Исти аутор на страни 97 каже : Према старим рукописима ти Венди у Мајсену су граничари, њихова се територија простире од Мајсена до Горње Лужице, односно од Елбе до Сале ..."
*
Текст у фокусу (срб) страна бр.5 :
" ... Хелмолдова „Словенска хроника“, књ. 1 , гл. 2 , (c) Микраел. У „Померанији“ књ. 2, ст. 18 - Отворише се врата (Вандалском сеобом, бранича Германа) Словенима и Вендима из Сарматске нације, најпре Вилцима и Љутићима из Поморја, Сорбима од Сирфа Мајсенских и Бојима – Ободрити у Мекленбургу. Трид. Абб. Спанх. Голдаст, књ. 2, гл. 2 – Славе Сорабе, сада зване Боеми, краљ Дагоберт порази на крају и учини их франачким вазалима (из „Историје Меровинга“). (d) Дубрав. Бојемски историк, књ. 1 – Сирби Словенски народ, Горњу и Доњу Лужицу населише и Лужичанима се назваше. Д. Хитр. „Саска хроника“ књ. 1, о Вандалији пише: Ових дана на белим обалама и у старој Лужици само се Енети или Словени могу наћи. Они се међу собом зову СЕРБИ а свој језик Сербски збор.
2.Зато Серби нису, нити се с правом каже Вандали, и многи чије грешке откривамо и исправљамо , (e) убеђени су што спознајом речника, (f) што сукцесијом Венеда у стаништима Вандалским и људима великог ауторитета. (h,i)Међу тим мноштвом грешака рођене су и историјске заблуде, Вандали су представљени као Германи и по пореклу и по говору.
(e) Они који желе да се подробније упознају са овом темом, треба да читају следеће ауторе – Хајнриха Бенгерта, Мелкиора Голдаста, Франциска Ирениуса, Јакоб Аугустус Блондела, Гропиуса и Мартина Кромера ... "
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 6. :
"... (f) Ово признаје Китреус у Вандалији Хроника Саксонум, рекавши: Блиска су имена Венда и Вандала. (g) Вандалима називамо Венеде који су узели земљу Вандала након њихове сеобе у Галију, Шпанију и Африку, као што ништа не променише Чеси који узеше Бојемију након одласка Бојоара у Баварску. Хелмолд у Словенској хроници, између осталог, каже: Пољском завршава велика Словенска провинција, које старином Вандали, а сада Винди или Виндили називамо.И засигурно ценим, као најјачи аргумент, наводи се прецизност историчар.Што је најгоре, онимам који нису умно довољно сазрели, Вандали су најпре Немци , а тек на другом месту Вандали или Венеди. (h) Ипак највећи халуцинатор је Георг Николаус у Силоге историји (са предговором Јохана Дресера , издата у Лајпцигу) : Негде око 245. Вендски (требао је рећи Вандалски) краљ Готарус владаше Поморјем.Такође у истом делу каже да су 161. године Венди узели Мерсебург , Римску испоставу. Разумно је упитати се да ли су у питању Венеди : чисто сумњам. (i) Према Плинију : Народ Германски Винделици (Вандали) делом Бургунди, Варини Карини, Готони : Ингевони и Истевони и Хермиони и Пеусини.Плиније их у овом случају изједначава. По Тациту , тачном и прецизном , су Марси, Гамбрини, Свеви и Вандали најстарији народи Германије. Њихови су језици исти као неки Германски, сведочи Прокопије.
3.Не мешајмо Сербе са Поморјанима и Маркићима ,нарочито са онима који називамо Венди, у Мекелбургу , чији се кнезови Мекелбуршки називају Господарима Венда , титулом којом се диче и непобедиви краљеви Шведске и Данске и пресветли изборник Бранденбурга, који такође не влада Сорабима или Лужичанима... "
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 7. :
" ... (k) Разговарајући са обичниим људима, и судећи по ученима. Али не треба да забуне различите врсте Венеда у Германији , чији преглед даје Хелмолд у Словенској хроници.Поморјани , Сирсипани , Љутући , Вилци (Венди) , Кисини (од којих из предграђа Бесковјанских израз Кизер потиче, по мом суду без грешке) Редари (Венди) Шћећинци , Бодрићи (Мекелбуржани) Вагри (Лубеци- Венди) Руги (не мешати их са Рунима јер рунска слова нису Словенска , Руни беху Готи или Германи, чијим се словима бавио Ола Вурмио). Сораби или Зорбер – Венди и остале не треба мешати. Разлог је следећи : Многи приписују Вендске натписе Србима – Венедима Лужичанима, кардинално грешећи захваљујући свом историјском незнању. Руги, Маркићи, Мекелбуржани се држе народне исконске вере због које су поражени најдаље до 12. века и покрштени: од Серба су најдуже одолели Лужичани. Они су били најбунтовнији, стално дижући буне. Ово наводим упоређујући времена Хенрика и Отона. Обрађујући ову материју Хелмолд у гл 12. каже: Дуго су Саксоци покушавали наметнути свето Хришћанство у Славији, не кријући своју похлепу.(i) О овој теми још код Дитмара, Микраела Поморјана, Голдаста (m) Адама Бременског и Микраела Поморјананаводи Хелмолд у „Словенској хроници : Међу свим нацијама Венедског порекла настањених у земљи Вандалској, још су само Бодрићи и Вагри предвођени својим кнежевима, названим Господари Венда.
4.Нико на свету не може порећи да се Лужичани не зову и Сораби, и да потичу из нације Сораба или Венеда. Ако су заиста Германи древни становници поменутих крајева ( који попут Вандала у Поморју (n) и Бојара у Бојемији који свој језик никоме не оставише, већ у наредном веку надоградише ) Лужице (о) и околине, ко би их безразложно могао прецизно разликовати и подвојити (сви су Лужичани Германске нације) , и да је то могуће, обзиром на њихово мешање..."
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 8. :
" ... (n) Листајући Микраелову „Померанију“, између осталог, налазимо: Тако из Вендског говора овде у Померанији/ никад није проистекао Немачки.И да сам желео, нигде на мору не нађох Вандалски град без Словенског или Вендског, а где је Немачки у употреби као други језик. (о) Лужичане памти Саксонски писац Видикунд, савременик Отона у Саксонским Аналима. Код Голдаста и Хајменсфелда у „de rebus Bohemicus“: Исто као и Маркомани, и Квади, су Семнони (на обалама Одре у Старој географији у Марки и Лужици смештени). Сораби и Лужичани Сарматски или протераше или покорише Семноне (што је врло слично), заузевши љихове земље. Дубравиус каже Сирбос. Микраел Мјеста, краљ Лужичана, упаде у земљу са много коњаника, и опустоши је потпуно.
ТАЧКА ДРУГА
О ПОРЕКЛУ СЕРБСКОМ
1. Пошто смо описали Лужичане, следи и да кажемо нешто о њиховом пореклу. Као што је врло тешко и готово немогуће открити тачно право порекло било ког народа, чак ни сакупљајући бројне народне приче, као што писци Чешке историје учинише, са сумњивим исходом (р) : тако је и са Сербском нацијом достојном своје историје, тако да ћемо овде укратко поновити прикупљено.(р) Аенеас „Историја Бојемије“, гл. 2., 3. и 4. С' овим се слаже и Дубравиус, „Историја Бојемије“, књ. 1...."
Коментар преводиоца: НА КОЈИМ ИНАЧЕ ОСНОВАМА НАСТАДОШЕ ИСТОРИЈЕ ОСТАЛИХ ЕВРОПСКИХ НАЦИЈА???
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 9. :
"... 2.И поред свих контроверзи , (q) Сербска нација није нова, већ је настала са свим осталим Венедским или Словенским нацијама , старином од Сармата, произишла је дакле давно са старим Словенима из Сармата. (q) Плиније као и Птоломеј Географ први поменуше неке СЕРБОРУМ у Сарматији. Волеше да их прикажу међу Меоћанима, књ 6, гл. 7 и књ. 4 гл. 13. Ту их смештају између Серавнијских планина и реке Ра, књ. 3, гл 5. Да ли њих наши Срби потичу и именом и крвљу, примећује
храбро и упрошћено , Леунклавије ( у делу „Турска историја“, гл. 37, жури : Србе око Меотије Плиније описује: неки од њих пођоше ка Дунаву и Горњој Мезији, део скрену ка Сарматији и Пољској видешви широке равнице у близини Германије и Пољске (сада назване Лужица) запосевши их и настанивши се између река Албе и Сале) ја бих потврдио; из разлога вероватноће повезивања, не да бих одбранио Птоломеја и Плинија. Немам разлога да не подржим колеге, делом због имена, делом због величине Венедске нације, која је толика, види се из историје Гота Прокопија (књ. 1 гл. 28 и књ. 4 гл. 8) и Јорнанда (ст. 85) а и колега Нојгебауер у „Историји Пољске“, књ. 1, потврђује да се Словенска нација и простире и даље од реке Ра. И подржавам изврсну сентенцу нашег еминентног ауторитета Шурцфлејша, из „de rebus Slavicis“, да се Словенска нација и даље шири у Азији. Колеге су у праву да је било сеоба из Сарматских заједница. Ако су се Хуни, Бугари и Анти (које код Плинија видех назване Антакас и смештене код Серавнијских планина) селили, зашто не би и СЕРБИ?
3.Оно што се чини најизвеснијим је да наши Срби потичу од Босанских Срба, од којих име потиче и од којих се издвојише, што је потврђено (r). Много мање је вероватније Јоакиму Куреу (s), да су Сораби колони Чеха, војводе Бoјемије, који их је у ову земљу довео..."
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 10. :
2 ... (r) Хајнрих, Голдаст књ. 1, гл. 8; М. Реинек. Штајн. „von Meissner herkommen“, ст. 97 Говорећи о Босанским Србима, он каже да су пореклом Зирби, Сирби, Сорбс
такорећи, збуњујући нас: све нас буни блискост Далматинаца са нашим Дaламинцима. (s) Све ово се дешава и због миграција, и ауторитета и без разума.Укратко речено, аутори се не слажу у односу на порекло имена Срба. За неке је од Сирба Азијатских , по Леунклавиусу , а за друге од Срба Гета Маркелин књ. 17 и 19.. Лимиганти именом , које је Констанције покорио, и преселио , воде нас до њих.Авентин , „Annales Bojorum“. Али од кога да потиче , било од Сирба Азије, било од Срба Гета , дође на исто.Довољно је кад смо сви били Китреј не доводи у сумњу, да име Серби потиче од Сармата. Мање приметно је да , П. Лонгиус у Хроници градова, за Сорбе из Росвита каже да су Германског порекла.Ово се показало потпуно нетачним (и сам је признао).Није много мислио о етимологији имена. (s) Из Шлеских анала: Чех доведе нове насељенике, који се између Албе и Сале зову Сораби , чије је порекло Сарматско, а друге које посла до Балтичког мора , Винди.Слично прича Нојгебар у „Историји Пољске“, књ. 1 , о сеоби Хрватских Чеха.
ТАЧКА ТРЕЋА
О ЈЕЗИКУ СЕРБСКОМ
1.Обично у Беседама о нацијима није превише истакнуто, али за нас је врло важно.То није нови језик, или (како је устаљено)
Или мешавина различитих језика. Мешањем народа Лужице, Чешке и Баварске (t) није дошло до мешања језика (u).
(t)Силванус у Германији, гл 47. А ту је и неколико Чеха, (који мушком линијом потичу из Лужица) , ниже племство, који не знају који језик изабрати : у израњаваној земљи , окруженој
Тевтонским витезовима. Авентин , „Чешки анали“, књ. 3, До
Драве и Саве , и даље је у употреби језик Венеда : у употреби је и у градовима и дворцима(u).Ова су два примера важна за нас, друге сличне и неке злонамерне нећемо овде спомињати... "
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 11 :
" ... 2 Као и Пољски и Чешки, Сорбски је језик доста раширен, и заједно са сличнима (х) потиче од заједничког претка Сарматског; разликује се од њих као Пољски од Чешког (y). Сорбски такође садржи различите дијалекте (z).
(х) И источни језици као Јеврејски, Халдејски, Арапски и други, као и северни Германски, Шведски, Енглески, од западних Шпански, Галски, Италијански; међу собом се не разликују много, а у садрже различите дијалекте. Тако и Сарматски, Руски, Пољски, Вендски или Сорбски, лажно Вандалски назван, сведоче исто (у). Недостатак страних речи и мноштво спојених консонаната, сведоче о његовом Словенском пореклу. Колико је близак Германском по граматици, толико је и далек, као што Пољски подражава Латински. И у њему постоји члан у имперфекту као у Чешком и Пољском. Пауцис: Упоређујући Сербски са Пољским , мислећи на стари Теутонски Микраел данас, каже : Закључујем да и уколико су у почетку слични са Немачким, стално су се истовремено развијали. Мислим да су се/ између осталог/ у старини формирали упоредо са Готским и речи, али не и заменице Ich/Du/Er и остале. Без сумње, можемо приметити да су граматике Чеха, Пољака и Срба, верзије једна друге. Добрано се допуњују. (z) Заједничко је и Лубинском, и Губенском, и Котбуском да су у СВЕТОЈ употреби и други као и Горњолужички.
3.С друге стране, данас је употреба тог језика готово нестала (осим у Сербским , Сарматским или Славонским (аа) крајевима где се проширила).Са великим достојанством , признајемо сличност (посебно са Сербским) , кога многи презиру. Између осталог, нама је то велика част (bb) !!!... "
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 12 :
" ... (аа) Микраел у Померанији , књ. 2, гл. 4. Знамо да су Сармати свима моћно владали.И то не само у Малој и Великој Русији. Све до Бургундије.До оних што живе под Пољском. И даље , Власима, Бугарима , Србима , Подолцима , Литванцима , Хрватима , Далмацијом , Моравском , Чешком , Шлезијом.
И сви од Виндске Марке до Илирика говораху својим језиком. И то нико не пориче.Тако је настао и Вендски.Отоманска се Порта у преписци љиме користила(bb). Некада је било достојанствено говорити својим језиком, што данас није тако.Говорећи о предностима сопственог писма , његов се значај огледа при читању Светог писма, али у свим остали приликама.
(cc)Како је лако одавна у Цркви и Републици усађен иочува ,
треба рећи без претеривања, лако експлодирао, тако треба рећи без претеривања, нарочито законодавцима , лако ће и нестати. (dd)Међу њима издвајам верзије на Словенским : Чешки , са Немачким писменима : Виндијски , на Латинском писму : Сербски , на Глагољици или Ћирилици Хришћана
у Турској , које се налазе у нашој Академској библиотеци.Конкретно , у верзијама Илирских преписа , која Вадиан, у epit.de tribus terrae part. И остали приписују Светом Јерониму ; према Голдасту , правилније је приписати, Кирилу и Методију , сматра Моравски епископ. О Московској и Пољској верзији мук ... "
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 13 :
ТАЧКА ЧЕТВРТА
ОБИЧАЈИ У СРБА
" ... Најстарији Сербски обичаји непознаница су за нас.Међу ономе што видех у Германији , могу уопштено и одговорно рећи , и подробно описати њихове обичаје , и патњу и многе мукотрпне радове , слободољубиви (ее) , верни и скромни (ff) , савесни су и гостољубиви (gg) али и крадљивци.
(ee)Витикунд Саксонски Анали, књ.2.Иако им ј војска поражена и измрцварена, они и даље ратују , спремни да поднесу све муке овога света слободе ради.
Такве тежачке и радне људе, споре на гнев док им не дираш у част, како Словени воле да кажу. Многе су славне дане Царству даровали : службом се борећи за слободу на различите начине. (ff) Нема сумње у њихову окрутност према непријатељима али, ипак, за то што учинише Балтичким хришћанима, није особено за Србе.О њиховој јединственој скромности и верности Микраел ,Померанији.књ.2.Потврђено са Хелмолдом, књ. 1, гл.83.да је тешко чути псовку у Серба. (gg) Види Хелмолда , књ.1 гл.12.где између осталог,уопштено
говорећи: Не постоји народ искренији и гостопримљивији од Серба.Ненадмашни су у ратарству и лову , сва добра чувају најјачи међу њима , спремни да крваре, који кажњавају пљачке и крађу међу њима.Међу свим манама треба издвојити гостопримство.Серби имају законе по којима деле госте сутра увече, или их краду , ево очевица.Зато не видим зашто је Крамер изузима, када у књ.1His.Eccles. de Pomer.он потврђује да се ради о крађи, и према томе, како је то грех код хришћана , како може бити изузета или одобрена ? О Аксијаци древних Скита сведочи Мела књ.2.али од свих Словена, понајмање о народу Помераније ,без даљњег..."
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 14 :
" ... 2.Већина данашњих обичаја су пореклом Германски, без сумње (hh).Већина народа је весело и насмејано , гостољубиво , пријатељски искрено , (ii) истичу се као верни пријатељи , радни , једноставни (kk) религиозни (ll)
(hh)Задовољава их једноставна храна и одећа , дакле, гиздав и горд међу љима изазива одбојност.Закључимо, као и остали Германи који говоре Словенски , (и они писмени и они ретки радознали) ,не желе више да знају за такав начин живота ,
беже од њега , макар иза решетака или да студирају , Xenodochia (Пољaк Нојгебар књ.1.hist. Polon.пише) , стално славе Свеце, у погодном тренутку свете химне , и дела Светих апостола : млади певају и играју, веселе се , није лудо рећи и целе ноћи , и уживају у плодовима свог рада.Ако странац зна њихов језик и причљив је , нигде неће бити срдачније угошћен.На рукама стрпљиво носе трагове тежачког рада и беде , ретко одмарају и ноћу. (kk)Издали су своју древну једноставност , а врло мало о култури научили (и пороке још на виши ниво подигли , прича нам о старим земљацима Москима Клув.Geogr.гл.26 : У школи су учили да читају и пишу сви паори , на универзитет из колеџа широм Царства Московског) називаше скромно паметним , оног ко је знао да чита и да пише ; оне који су баратали добро народним језиком , проповедник , веома учен човек ..."
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 15 :
" ...Остали чуде, они су опседнути претеривањем, или лоше схваћени. (ll) Tеолози или проповедници највиши су међу њима , и све ствари које зависе од самог народа , њиховим речима (имају их доста) као реч Божју преносе страсно.
Својом једноставношћу одишу све књиге имају за реч Божију ; све беседе у проповедима, као да је све друго небитно , односе се на здравље и напредак.Поред тога , народни обичаји су Германима непремостив бедем (да се тако изразим варварски) ка деци , иако родитељи данас једноставно више
Употребљавају Германски у свакодневном животу.
ТАЧКА ПЕТА
О РЕЛИГИЈИ СРБА
Скренимо пажњу на разлику између религије Срба пагана и хришћана.Родноверни и остали прави пагани различито гледају на Бога. Постоји само један Бог, и да само је он Господар овога света (како Прокопије каже , (mm) али поштују и Виле , а према Микраелиусу такође и шумске демоне (nn).На крају , ипак, покрштени су са Саксонцима у Х веку. Августинска Конфесија их разликује и одвојено помиње.
(mm)Прокопије књ. 3, гл. 14. .......................................демона називају Царне Бог (црниБог) , добри Бели Бог (бели Бог) Микраел. Књ 2. Помер.цт. 76.У стварности постоје и неки посебни идоли које поштују Ругијани на пример, чији је
Световид : Вагри , чији је Провц : Пољани чији је Шива : Редари , чији је Радогост , о којима код Хелм.Хрон.Слов.,гл. 52. и 53. , међутим Микраел.Пом.књ. 2.цт. 76.их не помиње.Код Бојема Дубр.књ., 1.Истор.Бојем.п.7.обожавају Вида , као и Венди чији је Витеи, весник љубави..."
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 16 :
ТАЧКА ШЕСТА
О РЕПУБЛИЦИ СРБА
" ... 1.И сви Срби , иако тежачки , стрпљиви су радници : а сви Словени гласе за (оо) нестрпљиве слуге.У сваком случају раде прво за себе па онда за Монархију под чијим су суверенитетом ; супротно правилима (pp) живе у демократији , која би се могла одржати , чак и у облику (qq) сачуваном у Германији
(oo)Насупрот својој природи Словенској , и у стању да стално крваре , образовују се , да служе слободни , да служе туђој власти.Она је била главни узрок што су моћни цареви наметнули веру у нашега Бога , и укинули народну, и њихови потомци ће бити неки од значајнијих неверника који су ,
задивили људе.Вид.Микраел.Пом.књ.2.цт. 5.11. и 100.
Хелмолд , књ. 1.гл.2.и Бангер.у белешкама (pp) Просп.књ. 3.
гл.14. ........................................
2.Коначно С.Римско царство допаде Саксонцима и од цара Хајнриха Хватача и Ота Великог наши Сораби бејаше сломљени , укључени у Римску Империју и додељени Германском градовима (rr).Они под Римо-Германском Империјом који добише грађанска права (ss) поштовани су као и Германи старином.Авент.књ. 4.Хелм.Хрон.Слав.књ. 1.књ.8.конф.Витик.књ. 2.Дитмар књ.2.Голдаст.књ. 2.гл.3 каже :Преносе нам стихове старог непоузданог Германског Поете приписане Хајнриху у чије име је особа владала.
Венд , Дан , Сорб, Бомен , Маркоман , Делманц су моји поданици... "
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 17 :
" ... (ss)Они су истакли да , супротно жељамаоних који спроводе
Директиве из институција , да и остали становници Лужица треба да уђу у Републику ВенедаСрба , иначе остају под доминацијом Германа (Славенски кметови).Сви ти племићи чија се презимена завршавају на – ИЦ Пановиц , Цитвиц , Росриц , Милтиц , Лотвиц , Марвиц , Цертиц (уколико се покрену) , и остали који су пореклом Венеди , неизвесно , јер Германи доминирају Србима ; могли би успети као древни Серби , чији поседи нису мали, да заслуже права и привилегије , таксе , (што се види из података датираних за Ота Великог) и да буду прихваћени у Германском царству.Генерално их признаје црква и остали.Међу нама , лажљиве су и институције и власти кад реагују.Упаднетеу Саксонски корпус , рецимо као Принцеза од земаља Орднунга из Унтертханена, називају вас љуба кнеза и Склавен /баве се трговином ретким стварима /такође особа Хааб и СутерОд господе Белиебунг потиче /они су и даље стари колони /
ако бацимо поглед на колонисте (потражити други Јунијин закон од Јустинијана књ. 1.инст.тит. 5.исправка) разликујемо староседеоце и колонисте/у одређеном броју добијају надлежности и функције итд.Шта је са осталим уписаним
грађанима , рецимо народ Помераније , колонистима Марке , који су порекла Германског , који проповедају Јеванђеље.Укратко, из Анала Словена Бојема, Пољака , итд , упоређујући све три са Германском историјом , Венеди , који бејаху слободни и добри , сви би требали бити Германи , (који данас корумпирано управљају њиховом земљом ) ; али без обзира на ропство и зло , и ране времена и старих Серба.
САМО БОГУ СЛАВА!
***
Са латинског превео :
мој драги и учени пријатељ Бобан Јеленковић
***
Крсто Крцун Драговић
ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА О СРБИМА, НАЦИЈИ ВЕНЕДСКОЈ ИСКВАРЕНО НАЗВАНИМ ВЕНДИ
Universitäts - und Landesbibliothek Sachsen- Anhalt Sammlung Ponickau
Disputationem Historicam De Serbis ; Venedorum Natione vulgo dictis die Wenden ...
Praeses M.Georgius Krüger / ...
Krüger , Georg
Jetze , Lorenz
Wittenbergae , 1675
*
Disputationem historicam de Serbis
„Историјска расправа о Србима“ нам даје одговоре на питања о пореклу Срба у светлу чињеница утврђених од стране историчара и писаца, што античких што средњевековних, стилом једног поштовања достојног научног дела.
Георг Кругер,чешки Јиржи Кругер (6.11.1608. Праг–9.3.1671.Литомерице) је чешки барокни историчар Балбинова округа, педагог и језуита.У Брну 1625.приступа језуитском реду. Студирао је филозофију и теологију у Оломуцу и Вроцлаву. Радио је сукцесивно у различитим језуитским домовима, више пута премештан у току службе.Од 1645.је у Литомерицу.У периоду од 1659. 1662.био је ректор универзитета Ухерске Храдиште. Такође је радио у Јицину а крајем 1665. године је пребачен Храдец Кралове. Барем од 40. године свог живота сарађивао је са Бохуславом Балбином и Томасом Пешиновим у Чехороду, који су високо ценили Кругерову ерудицију.
Најзначајнија дела:
Хагиографска-„Svatý prach“, „Diva Montis Sancti“, коаутор је „Acta sanctorum“,
Sacerrimae Memoriae Inclyti regni Bohemiae Coronae, et nobilium eiusdem pertinentiarum Moraviae et Silesiae: quas e dabilibus monumentis, & documentis, antiquitatis romanorum pontificum bullis, caesarum, regumq; maiestalibus, itemq; abbatialium, collegiatarum, cathedralium, ac metropolitanarum ecclesiarum erectivis, ac fundatoriis literis, copiariis, ac adversariis, e ruderibus, bustis, parietinis, sepulchris, arcium, monasteriorum, oppidorum, & templorum“ издавано почев од 1667. године,
„Regni Bohemiae peculiaris patronu, pragensium Primus Episcopus“, издато 1669. године,
„Flori Austro – Bohemici“, сачувано у рукопису, издавано од 1520. – 1526. године.
*
ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА О СРБИМА, НАЦИЈИ ВЕНЕДСКОЈ ИСКВАРЕНО НАЗВАНИМ ВЕНДИ
Disputationem historicam de Serbis 4
Текст у фокусу (срб) страна бр.4 :
" Задовољства и конструктивности ради понављамо и реконструишемо стару причу: то је тешко и ризично. Јер речи нису сумњиве само због промена, већ и због различитих мишљења писаца који нас стога доводе у заблуду. Зато их о нацији Венедској, Српској, није довољно само приказати већ и повезати, грубо речено, под надзором Минерве заштитнице историографије, ми ћемо их поновити. Па Богу на истину.
ТАЧКА ПРВА
ОПИС СРБА
" 1.Срби (a) су Венедски народ , настањен у Мајсену између река Елбе и Сале (b) , затим у оближњој Бојемији (c) а такође и у Лужици (d) (искварено названи Венди). (a) Према ранијим историчарима називамо их Сирби, Сораби и Сорабес (b) Авентинус , Бојемски анали, ст. 191,Међу Венедским народима , они које Србима називамо , настањени су између Елбе и Сале , понекад Мезима именовани , продиру у пограничне делове Саске и Тирингије. Од свих Венедских народа најнеустрашивији (и најбројнији) су Сораби Бојеми, као и Абодрити, по којима се Мајсен називао Сирбија или Сорабија а пре тога Бојемија. (М. Рајнхард, О пореклу Мајсенаца, ст. 88). Исти аутор на страни 97 каже : Према старим рукописима ти Венди у Мајсену су граничари, њихова се територија простире од Мајсена до Горње Лужице, односно од Елбе до Сале ..."
*
Текст у фокусу (срб) страна бр.5 :
" ... Хелмолдова „Словенска хроника“, књ. 1 , гл. 2 , (c) Микраел. У „Померанији“ књ. 2, ст. 18 - Отворише се врата (Вандалском сеобом, бранича Германа) Словенима и Вендима из Сарматске нације, најпре Вилцима и Љутићима из Поморја, Сорбима од Сирфа Мајсенских и Бојима – Ободрити у Мекленбургу. Трид. Абб. Спанх. Голдаст, књ. 2, гл. 2 – Славе Сорабе, сада зване Боеми, краљ Дагоберт порази на крају и учини их франачким вазалима (из „Историје Меровинга“). (d) Дубрав. Бојемски историк, књ. 1 – Сирби Словенски народ, Горњу и Доњу Лужицу населише и Лужичанима се назваше. Д. Хитр. „Саска хроника“ књ. 1, о Вандалији пише: Ових дана на белим обалама и у старој Лужици само се Енети или Словени могу наћи. Они се међу собом зову СЕРБИ а свој језик Сербски збор.
2.Зато Серби нису, нити се с правом каже Вандали, и многи чије грешке откривамо и исправљамо , (e) убеђени су што спознајом речника, (f) што сукцесијом Венеда у стаништима Вандалским и људима великог ауторитета. (h,i)Међу тим мноштвом грешака рођене су и историјске заблуде, Вандали су представљени као Германи и по пореклу и по говору.
(e) Они који желе да се подробније упознају са овом темом, треба да читају следеће ауторе – Хајнриха Бенгерта, Мелкиора Голдаста, Франциска Ирениуса, Јакоб Аугустус Блондела, Гропиуса и Мартина Кромера ... "
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 6. :
"... (f) Ово признаје Китреус у Вандалији Хроника Саксонум, рекавши: Блиска су имена Венда и Вандала. (g) Вандалима називамо Венеде који су узели земљу Вандала након њихове сеобе у Галију, Шпанију и Африку, као што ништа не променише Чеси који узеше Бојемију након одласка Бојоара у Баварску. Хелмолд у Словенској хроници, између осталог, каже: Пољском завршава велика Словенска провинција, које старином Вандали, а сада Винди или Виндили називамо.И засигурно ценим, као најјачи аргумент, наводи се прецизност историчар.Што је најгоре, онимам који нису умно довољно сазрели, Вандали су најпре Немци , а тек на другом месту Вандали или Венеди. (h) Ипак највећи халуцинатор је Георг Николаус у Силоге историји (са предговором Јохана Дресера , издата у Лајпцигу) : Негде око 245. Вендски (требао је рећи Вандалски) краљ Готарус владаше Поморјем.Такође у истом делу каже да су 161. године Венди узели Мерсебург , Римску испоставу. Разумно је упитати се да ли су у питању Венеди : чисто сумњам. (i) Према Плинију : Народ Германски Винделици (Вандали) делом Бургунди, Варини Карини, Готони : Ингевони и Истевони и Хермиони и Пеусини.Плиније их у овом случају изједначава. По Тациту , тачном и прецизном , су Марси, Гамбрини, Свеви и Вандали најстарији народи Германије. Њихови су језици исти као неки Германски, сведочи Прокопије.
3.Не мешајмо Сербе са Поморјанима и Маркићима ,нарочито са онима који називамо Венди, у Мекелбургу , чији се кнезови Мекелбуршки називају Господарима Венда , титулом којом се диче и непобедиви краљеви Шведске и Данске и пресветли изборник Бранденбурга, који такође не влада Сорабима или Лужичанима... "
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 7. :
" ... (k) Разговарајући са обичниим људима, и судећи по ученима. Али не треба да забуне различите врсте Венеда у Германији , чији преглед даје Хелмолд у Словенској хроници.Поморјани , Сирсипани , Љутући , Вилци (Венди) , Кисини (од којих из предграђа Бесковјанских израз Кизер потиче, по мом суду без грешке) Редари (Венди) Шћећинци , Бодрићи (Мекелбуржани) Вагри (Лубеци- Венди) Руги (не мешати их са Рунима јер рунска слова нису Словенска , Руни беху Готи или Германи, чијим се словима бавио Ола Вурмио). Сораби или Зорбер – Венди и остале не треба мешати. Разлог је следећи : Многи приписују Вендске натписе Србима – Венедима Лужичанима, кардинално грешећи захваљујући свом историјском незнању. Руги, Маркићи, Мекелбуржани се држе народне исконске вере због које су поражени најдаље до 12. века и покрштени: од Серба су најдуже одолели Лужичани. Они су били најбунтовнији, стално дижући буне. Ово наводим упоређујући времена Хенрика и Отона. Обрађујући ову материју Хелмолд у гл 12. каже: Дуго су Саксоци покушавали наметнути свето Хришћанство у Славији, не кријући своју похлепу.(i) О овој теми још код Дитмара, Микраела Поморјана, Голдаста (m) Адама Бременског и Микраела Поморјананаводи Хелмолд у „Словенској хроници : Међу свим нацијама Венедског порекла настањених у земљи Вандалској, још су само Бодрићи и Вагри предвођени својим кнежевима, названим Господари Венда.
4.Нико на свету не може порећи да се Лужичани не зову и Сораби, и да потичу из нације Сораба или Венеда. Ако су заиста Германи древни становници поменутих крајева ( који попут Вандала у Поморју (n) и Бојара у Бојемији који свој језик никоме не оставише, већ у наредном веку надоградише ) Лужице (о) и околине, ко би их безразложно могао прецизно разликовати и подвојити (сви су Лужичани Германске нације) , и да је то могуће, обзиром на њихово мешање..."
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 8. :
" ... (n) Листајући Микраелову „Померанију“, између осталог, налазимо: Тако из Вендског говора овде у Померанији/ никад није проистекао Немачки.И да сам желео, нигде на мору не нађох Вандалски град без Словенског или Вендског, а где је Немачки у употреби као други језик. (о) Лужичане памти Саксонски писац Видикунд, савременик Отона у Саксонским Аналима. Код Голдаста и Хајменсфелда у „de rebus Bohemicus“: Исто као и Маркомани, и Квади, су Семнони (на обалама Одре у Старој географији у Марки и Лужици смештени). Сораби и Лужичани Сарматски или протераше или покорише Семноне (што је врло слично), заузевши љихове земље. Дубравиус каже Сирбос. Микраел Мјеста, краљ Лужичана, упаде у земљу са много коњаника, и опустоши је потпуно.
ТАЧКА ДРУГА
О ПОРЕКЛУ СЕРБСКОМ
1. Пошто смо описали Лужичане, следи и да кажемо нешто о њиховом пореклу. Као што је врло тешко и готово немогуће открити тачно право порекло било ког народа, чак ни сакупљајући бројне народне приче, као што писци Чешке историје учинише, са сумњивим исходом (р) : тако је и са Сербском нацијом достојном своје историје, тако да ћемо овде укратко поновити прикупљено.(р) Аенеас „Историја Бојемије“, гл. 2., 3. и 4. С' овим се слаже и Дубравиус, „Историја Бојемије“, књ. 1...."
Коментар преводиоца: НА КОЈИМ ИНАЧЕ ОСНОВАМА НАСТАДОШЕ ИСТОРИЈЕ ОСТАЛИХ ЕВРОПСКИХ НАЦИЈА???
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 9. :
"... 2.И поред свих контроверзи , (q) Сербска нација није нова, већ је настала са свим осталим Венедским или Словенским нацијама , старином од Сармата, произишла је дакле давно са старим Словенима из Сармата. (q) Плиније као и Птоломеј Географ први поменуше неке СЕРБОРУМ у Сарматији. Волеше да их прикажу међу Меоћанима, књ 6, гл. 7 и књ. 4 гл. 13. Ту их смештају између Серавнијских планина и реке Ра, књ. 3, гл 5. Да ли њих наши Срби потичу и именом и крвљу, примећује
храбро и упрошћено , Леунклавије ( у делу „Турска историја“, гл. 37, жури : Србе око Меотије Плиније описује: неки од њих пођоше ка Дунаву и Горњој Мезији, део скрену ка Сарматији и Пољској видешви широке равнице у близини Германије и Пољске (сада назване Лужица) запосевши их и настанивши се између река Албе и Сале) ја бих потврдио; из разлога вероватноће повезивања, не да бих одбранио Птоломеја и Плинија. Немам разлога да не подржим колеге, делом због имена, делом због величине Венедске нације, која је толика, види се из историје Гота Прокопија (књ. 1 гл. 28 и књ. 4 гл. 8) и Јорнанда (ст. 85) а и колега Нојгебауер у „Историји Пољске“, књ. 1, потврђује да се Словенска нација и простире и даље од реке Ра. И подржавам изврсну сентенцу нашег еминентног ауторитета Шурцфлејша, из „de rebus Slavicis“, да се Словенска нација и даље шири у Азији. Колеге су у праву да је било сеоба из Сарматских заједница. Ако су се Хуни, Бугари и Анти (које код Плинија видех назване Антакас и смештене код Серавнијских планина) селили, зашто не би и СЕРБИ?
3.Оно што се чини најизвеснијим је да наши Срби потичу од Босанских Срба, од којих име потиче и од којих се издвојише, што је потврђено (r). Много мање је вероватније Јоакиму Куреу (s), да су Сораби колони Чеха, војводе Бoјемије, који их је у ову земљу довео..."
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 10. :
2 ... (r) Хајнрих, Голдаст књ. 1, гл. 8; М. Реинек. Штајн. „von Meissner herkommen“, ст. 97 Говорећи о Босанским Србима, он каже да су пореклом Зирби, Сирби, Сорбс
такорећи, збуњујући нас: све нас буни блискост Далматинаца са нашим Дaламинцима. (s) Све ово се дешава и због миграција, и ауторитета и без разума.Укратко речено, аутори се не слажу у односу на порекло имена Срба. За неке је од Сирба Азијатских , по Леунклавиусу , а за друге од Срба Гета Маркелин књ. 17 и 19.. Лимиганти именом , које је Констанције покорио, и преселио , воде нас до њих.Авентин , „Annales Bojorum“. Али од кога да потиче , било од Сирба Азије, било од Срба Гета , дође на исто.Довољно је кад смо сви били Китреј не доводи у сумњу, да име Серби потиче од Сармата. Мање приметно је да , П. Лонгиус у Хроници градова, за Сорбе из Росвита каже да су Германског порекла.Ово се показало потпуно нетачним (и сам је признао).Није много мислио о етимологији имена. (s) Из Шлеских анала: Чех доведе нове насељенике, који се између Албе и Сале зову Сораби , чије је порекло Сарматско, а друге које посла до Балтичког мора , Винди.Слично прича Нојгебар у „Историји Пољске“, књ. 1 , о сеоби Хрватских Чеха.
ТАЧКА ТРЕЋА
О ЈЕЗИКУ СЕРБСКОМ
1.Обично у Беседама о нацијима није превише истакнуто, али за нас је врло важно.То није нови језик, или (како је устаљено)
Или мешавина различитих језика. Мешањем народа Лужице, Чешке и Баварске (t) није дошло до мешања језика (u).
(t)Силванус у Германији, гл 47. А ту је и неколико Чеха, (који мушком линијом потичу из Лужица) , ниже племство, који не знају који језик изабрати : у израњаваној земљи , окруженој
Тевтонским витезовима. Авентин , „Чешки анали“, књ. 3, До
Драве и Саве , и даље је у употреби језик Венеда : у употреби је и у градовима и дворцима(u).Ова су два примера важна за нас, друге сличне и неке злонамерне нећемо овде спомињати... "
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 11 :
" ... 2 Као и Пољски и Чешки, Сорбски је језик доста раширен, и заједно са сличнима (х) потиче од заједничког претка Сарматског; разликује се од њих као Пољски од Чешког (y). Сорбски такође садржи различите дијалекте (z).
(х) И источни језици као Јеврејски, Халдејски, Арапски и други, као и северни Германски, Шведски, Енглески, од западних Шпански, Галски, Италијански; међу собом се не разликују много, а у садрже различите дијалекте. Тако и Сарматски, Руски, Пољски, Вендски или Сорбски, лажно Вандалски назван, сведоче исто (у). Недостатак страних речи и мноштво спојених консонаната, сведоче о његовом Словенском пореклу. Колико је близак Германском по граматици, толико је и далек, као што Пољски подражава Латински. И у њему постоји члан у имперфекту као у Чешком и Пољском. Пауцис: Упоређујући Сербски са Пољским , мислећи на стари Теутонски Микраел данас, каже : Закључујем да и уколико су у почетку слични са Немачким, стално су се истовремено развијали. Мислим да су се/ између осталог/ у старини формирали упоредо са Готским и речи, али не и заменице Ich/Du/Er и остале. Без сумње, можемо приметити да су граматике Чеха, Пољака и Срба, верзије једна друге. Добрано се допуњују. (z) Заједничко је и Лубинском, и Губенском, и Котбуском да су у СВЕТОЈ употреби и други као и Горњолужички.
3.С друге стране, данас је употреба тог језика готово нестала (осим у Сербским , Сарматским или Славонским (аа) крајевима где се проширила).Са великим достојанством , признајемо сличност (посебно са Сербским) , кога многи презиру. Између осталог, нама је то велика част (bb) !!!... "
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 12 :
" ... (аа) Микраел у Померанији , књ. 2, гл. 4. Знамо да су Сармати свима моћно владали.И то не само у Малој и Великој Русији. Све до Бургундије.До оних што живе под Пољском. И даље , Власима, Бугарима , Србима , Подолцима , Литванцима , Хрватима , Далмацијом , Моравском , Чешком , Шлезијом.
И сви од Виндске Марке до Илирика говораху својим језиком. И то нико не пориче.Тако је настао и Вендски.Отоманска се Порта у преписци љиме користила(bb). Некада је било достојанствено говорити својим језиком, што данас није тако.Говорећи о предностима сопственог писма , његов се значај огледа при читању Светог писма, али у свим остали приликама.
(cc)Како је лако одавна у Цркви и Републици усађен иочува ,
треба рећи без претеривања, лако експлодирао, тако треба рећи без претеривања, нарочито законодавцима , лако ће и нестати. (dd)Међу њима издвајам верзије на Словенским : Чешки , са Немачким писменима : Виндијски , на Латинском писму : Сербски , на Глагољици или Ћирилици Хришћана
у Турској , које се налазе у нашој Академској библиотеци.Конкретно , у верзијама Илирских преписа , која Вадиан, у epit.de tribus terrae part. И остали приписују Светом Јерониму ; према Голдасту , правилније је приписати, Кирилу и Методију , сматра Моравски епископ. О Московској и Пољској верзији мук ... "
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 13 :
ТАЧКА ЧЕТВРТА
ОБИЧАЈИ У СРБА
" ... Најстарији Сербски обичаји непознаница су за нас.Међу ономе што видех у Германији , могу уопштено и одговорно рећи , и подробно описати њихове обичаје , и патњу и многе мукотрпне радове , слободољубиви (ее) , верни и скромни (ff) , савесни су и гостољубиви (gg) али и крадљивци.
(ee)Витикунд Саксонски Анали, књ.2.Иако им ј војска поражена и измрцварена, они и даље ратују , спремни да поднесу све муке овога света слободе ради.
Такве тежачке и радне људе, споре на гнев док им не дираш у част, како Словени воле да кажу. Многе су славне дане Царству даровали : службом се борећи за слободу на различите начине. (ff) Нема сумње у њихову окрутност према непријатељима али, ипак, за то што учинише Балтичким хришћанима, није особено за Србе.О њиховој јединственој скромности и верности Микраел ,Померанији.књ.2.Потврђено са Хелмолдом, књ. 1, гл.83.да је тешко чути псовку у Серба. (gg) Види Хелмолда , књ.1 гл.12.где између осталог,уопштено
говорећи: Не постоји народ искренији и гостопримљивији од Серба.Ненадмашни су у ратарству и лову , сва добра чувају најјачи међу њима , спремни да крваре, који кажњавају пљачке и крађу међу њима.Међу свим манама треба издвојити гостопримство.Серби имају законе по којима деле госте сутра увече, или их краду , ево очевица.Зато не видим зашто је Крамер изузима, када у књ.1His.Eccles. de Pomer.он потврђује да се ради о крађи, и према томе, како је то грех код хришћана , како може бити изузета или одобрена ? О Аксијаци древних Скита сведочи Мела књ.2.али од свих Словена, понајмање о народу Помераније ,без даљњег..."
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 14 :
" ... 2.Већина данашњих обичаја су пореклом Германски, без сумње (hh).Већина народа је весело и насмејано , гостољубиво , пријатељски искрено , (ii) истичу се као верни пријатељи , радни , једноставни (kk) религиозни (ll)
(hh)Задовољава их једноставна храна и одећа , дакле, гиздав и горд међу љима изазива одбојност.Закључимо, као и остали Германи који говоре Словенски , (и они писмени и они ретки радознали) ,не желе више да знају за такав начин живота ,
беже од њега , макар иза решетака или да студирају , Xenodochia (Пољaк Нојгебар књ.1.hist. Polon.пише) , стално славе Свеце, у погодном тренутку свете химне , и дела Светих апостола : млади певају и играју, веселе се , није лудо рећи и целе ноћи , и уживају у плодовима свог рада.Ако странац зна њихов језик и причљив је , нигде неће бити срдачније угошћен.На рукама стрпљиво носе трагове тежачког рада и беде , ретко одмарају и ноћу. (kk)Издали су своју древну једноставност , а врло мало о култури научили (и пороке још на виши ниво подигли , прича нам о старим земљацима Москима Клув.Geogr.гл.26 : У школи су учили да читају и пишу сви паори , на универзитет из колеџа широм Царства Московског) називаше скромно паметним , оног ко је знао да чита и да пише ; оне који су баратали добро народним језиком , проповедник , веома учен човек ..."
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 15 :
" ...Остали чуде, они су опседнути претеривањем, или лоше схваћени. (ll) Tеолози или проповедници највиши су међу њима , и све ствари које зависе од самог народа , њиховим речима (имају их доста) као реч Божју преносе страсно.
Својом једноставношћу одишу све књиге имају за реч Божију ; све беседе у проповедима, као да је све друго небитно , односе се на здравље и напредак.Поред тога , народни обичаји су Германима непремостив бедем (да се тако изразим варварски) ка деци , иако родитељи данас једноставно више
Употребљавају Германски у свакодневном животу.
ТАЧКА ПЕТА
О РЕЛИГИЈИ СРБА
Скренимо пажњу на разлику између религије Срба пагана и хришћана.Родноверни и остали прави пагани различито гледају на Бога. Постоји само један Бог, и да само је он Господар овога света (како Прокопије каже , (mm) али поштују и Виле , а према Микраелиусу такође и шумске демоне (nn).На крају , ипак, покрштени су са Саксонцима у Х веку. Августинска Конфесија их разликује и одвојено помиње.
(mm)Прокопије књ. 3, гл. 14. .......................................демона називају Царне Бог (црниБог) , добри Бели Бог (бели Бог) Микраел. Књ 2. Помер.цт. 76.У стварности постоје и неки посебни идоли које поштују Ругијани на пример, чији је
Световид : Вагри , чији је Провц : Пољани чији је Шива : Редари , чији је Радогост , о којима код Хелм.Хрон.Слов.,гл. 52. и 53. , међутим Микраел.Пом.књ. 2.цт. 76.их не помиње.Код Бојема Дубр.књ., 1.Истор.Бојем.п.7.обожавају Вида , као и Венди чији је Витеи, весник љубави..."
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 16 :
ТАЧКА ШЕСТА
О РЕПУБЛИЦИ СРБА
" ... 1.И сви Срби , иако тежачки , стрпљиви су радници : а сви Словени гласе за (оо) нестрпљиве слуге.У сваком случају раде прво за себе па онда за Монархију под чијим су суверенитетом ; супротно правилима (pp) живе у демократији , која би се могла одржати , чак и у облику (qq) сачуваном у Германији
(oo)Насупрот својој природи Словенској , и у стању да стално крваре , образовују се , да служе слободни , да служе туђој власти.Она је била главни узрок што су моћни цареви наметнули веру у нашега Бога , и укинули народну, и њихови потомци ће бити неки од значајнијих неверника који су ,
задивили људе.Вид.Микраел.Пом.књ.2.цт. 5.11. и 100.
Хелмолд , књ. 1.гл.2.и Бангер.у белешкама (pp) Просп.књ. 3.
гл.14. ........................................
2.Коначно С.Римско царство допаде Саксонцима и од цара Хајнриха Хватача и Ота Великог наши Сораби бејаше сломљени , укључени у Римску Империју и додељени Германском градовима (rr).Они под Римо-Германском Империјом који добише грађанска права (ss) поштовани су као и Германи старином.Авент.књ. 4.Хелм.Хрон.Слав.књ. 1.књ.8.конф.Витик.књ. 2.Дитмар књ.2.Голдаст.књ. 2.гл.3 каже :Преносе нам стихове старог непоузданог Германског Поете приписане Хајнриху у чије име је особа владала.
Венд , Дан , Сорб, Бомен , Маркоман , Делманц су моји поданици... "
*
Текст у фокусу (срб) страна бр 17 :
" ... (ss)Они су истакли да , супротно жељамаоних који спроводе
Директиве из институција , да и остали становници Лужица треба да уђу у Републику ВенедаСрба , иначе остају под доминацијом Германа (Славенски кметови).Сви ти племићи чија се презимена завршавају на – ИЦ Пановиц , Цитвиц , Росриц , Милтиц , Лотвиц , Марвиц , Цертиц (уколико се покрену) , и остали који су пореклом Венеди , неизвесно , јер Германи доминирају Србима ; могли би успети као древни Серби , чији поседи нису мали, да заслуже права и привилегије , таксе , (што се види из података датираних за Ота Великог) и да буду прихваћени у Германском царству.Генерално их признаје црква и остали.Међу нама , лажљиве су и институције и власти кад реагују.Упаднетеу Саксонски корпус , рецимо као Принцеза од земаља Орднунга из Унтертханена, називају вас љуба кнеза и Склавен /баве се трговином ретким стварима /такође особа Хааб и СутерОд господе Белиебунг потиче /они су и даље стари колони /
ако бацимо поглед на колонисте (потражити други Јунијин закон од Јустинијана књ. 1.инст.тит. 5.исправка) разликујемо староседеоце и колонисте/у одређеном броју добијају надлежности и функције итд.Шта је са осталим уписаним
грађанима , рецимо народ Помераније , колонистима Марке , који су порекла Германског , који проповедају Јеванђеље.Укратко, из Анала Словена Бојема, Пољака , итд , упоређујући све три са Германском историјом , Венеди , који бејаху слободни и добри , сви би требали бити Германи , (који данас корумпирано управљају њиховом земљом ) ; али без обзира на ропство и зло , и ране времена и старих Серба.
САМО БОГУ СЛАВА!
***
Са латинског превео :
мој драги и учени пријатељ Бобан Јеленковић
***
Крсто Крцун Драговић
Србија 14.08.2015.
ПРЕПОРУЧЕНО ЗА ЧИТАЊЕ
|
ЛИНГВИСТИЧКА МАПА ХРВАЦКЕ |
---|
Већина данашњих Хрвата говори српским језиком и добар део Хрвата и има српске корене. Хрвати су покатоличавали Србе, тачније Ватикан, тако да је повремено један број Срба прихватањем католицизма постао део Хрватског народа. На слици је приказана лингвистичка мапа Хрватске. Штокавским наречјем говоре Срби, кајкавским наречјем Словенци, а чакавским наречјем Хрвати- прави Хрвати. Српски језик не може бити Хрватски језик, и обрнуто. Ако Хрвати желе да говоре xрватским језиком, онда нека избришу штокавицу и нека крену да говоре чакавицом . |
ДВОГЛАВИ ОРАО |
---|
ДВОГЛАВОГ ОРЛА У ИСТОЧНО СРБСКО (РИМСКО) ЦАРСТВО ДОНЕЛА ЈЕ ФАМИЛИЈА ВЛАСТО.И НЕМАЊИН ДВОГЛАВИ ОРАО ЈЕ СТАРИЈИ 128 ГОДИНА ОД ПАЛЕОЛОГОВОГ.
Even after the restoration of the empire and the Paleologue emperors, the eagle is still used by the imperial family but not the emperor. The first known use is in 1301. While no doubt true in terms of formal court heraldry, the double-headed eagle (e.g. as adopted by the Vlasto family) Vlasto Eagles c.50 A.D. Ђорђе Петковић |