Била је то заиста прелепа крушка, моје омиљено дрво, тата је окачио и љуљашку о њу а оне чике што су дошле с тобом- маму, голу и крваву…
Не знам шта јој се догодило, све је постало мрак, чуо сам само како због нечег вришти и моли да јој не раде, па смех твојих другара, шамаре, ударце... |
Албанци, након укидања границе између Албаније и Косова и Метохије, више се и не труде да прикрију своје намере. Тако већ у августу 1941. Шиптарски првак Ферхат бег Драга даје јавну изјаву у којој каже: ''Дошао је тренутак за потпуну ликвидацију Срба. Сада не треба оклевати: Срба више неће бити под косовским сунцем.“
|
Опет ова алабанска недоношчад не одустају од своје прљаве намјере. Један од њих вади пиштољ и запријети јој да ће пуцати уколико она не пристане на обљубу. Чувши те огавне ријечи, Бранка му опали шамар и пљуну у лице. Тог тренутка опалио је пиштољ и хитац је прошао кроз Бранкину главу.
|
Један од кољача зграбио је за уста немоћно дете да га ућутка, а други му једним потезом ножа откинуо главу и бацио је у крило мајци, полуделој од бола. Заклали су потом и њу.
Умрла је не испуштајући из наручја главу јединца… |
Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали „пакао у каменој пустињи“, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из „планине мртвих у славонској равници“, како су неки звали Јасеновац?
|
Ова прича се поратних година причала по славама у србским селима око Стоца и Чапљине, али су неки слушаоци сумњали у њу.
Нађена пушка у доњим слоjевима костиjу, приликом ексхумациjе 1990, отклонила jе сумње. Мученик Илиjа Шакота, коме се исте 1941. године родио син jединац и коjи jе као посмрче понео очево име. |
На данашњи дан, првог марта 2017. године навршава се 25 година од како је у Сарајеву убијен србски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невесте Дијане Тамбур, рањен православни свештеник Раденко Мировић, и наочиглед свих сватова спаљена србска застава уз повике „Шта ћете ви овде? Није ово Србија! Идите у Србију!“.
|
Многи становници су то предосећали. Вероватно је то био разлог да су аскере и осталу Томићеву свиту, многи посматрали испод завеса на прозорима.
Само ретки појединци су осетили право стање и успели побећи у Мачву. Митровицом је тих дан, два владао привидан и злослутан мир. У ствари, за то време вршене су последње припреме за највеће злочине које је Срем икада доживео. |
