14. ОКТОБАР - ДАН ОСЛОБОЂЕЊА КРУШЕВЦА
Зашто комунисти нису могли да наведу детаље о борбама за ослобођење Крушевца 14. октобра 1944? Шта о овоме каже амерички поручник Крамер, учесник догађаја? Да су комунисти отимали виле, фабрике, занатске радње и друга материјална добра, то је општепознато. Али, да су отимали и датуме - то је мистерија која још није довољно објашњена. За ‘'14. октобар'' сви знамо јер је то име највеће фабрике у Крушевцу и једне од највећих фабрика у Србији. Зна се, такође, да се у време комунизма 14. октобар сваке године у Крушевцу славио као дан ослобођења града, 1944. године. На тим прославама, чланови Субнора - бивши партизани - причали су о својим подвизима у борбама за ослобођење, али по правилу уопштено, без навођења детаља... Тек по освајању слободе говора, 1990. године и касније, када се прочуло да 14. октобра 1944. године партизани заправо нису ни видели Немце у Крушевцу, и Субнор је био натеран да се мало конкретније изјасни о овим догађајима. Тако је објавио књигу ‘'Ослобођење Крушевца 1944. године'', у којој један од негдашњих партизанских команданата пише дословце овако: ‘'Са потпуковником Црвене армије који је први ушао у Крушевац и повезао се са Кесеровићем срео сам се у зору 15. октобра на раскрсници путева Крушевац-Стопања и Читлук-Александровац, и тек тада сазнао да су 14. октобра Руси ушли у Крушевац, а да су га данас ослободиле јединице НОВЈ, тј. јединице којима сам тада командовао.'' Другим речима, командант партизана у тој области признаје да су његове јединице ‘'ослободиле'' Крушевац 15. октобра, у који су претходног дана ушли Руси повезани са четничким командантом пуковником Драгутином Кесеровићем...
Али, ко је ослободио Крушевац 14. октобра?
Комунисти су дефинитивно одустали од давања прецизног одговора на ово питање. Зато ћемо најпре погледати какав одговор даје амерички поручник Елсфорд Крамер, који се у Кесеровићевој расинско-топличкој групи корпуса налазио као савезнички официр за везу.
У зору 14. октобра 1944. у Кесеровићев штаб долази командант Делиградског корпуса мајор Властимир Весић, у пратњи једног совјетског официра. Делиградски корпус је успоставио везу са Совјетима 10. октобра пошто је ослободио Ражањ од Немаца. Од тада су Весићеви четници наступали као совјетска претходница. Договорено је да се од Немаца у Крушевцу затражи безусловна предаја, али они су то ускоро одбили. Крамер пише како је онда совјетски официр рекао да ће ‘'у року од једног сата поставити топове на положај''. Крамер га је упозорио на ‘'страдање жена и деце'', предложивши да ‘'заузме варош са четничким герилцима''. Совјетски официр се сложио: ‘'У реду, даћемо вам два сата да свршите посао'', рекао је. Крамер наставља: ‘'Тако су четници напали Немце, савладали их, и пуковник Кесеровић, руски мајор и ја ушли смо у варош, праћени руским трупама.''
Према Кесеровићевом извештају, у нападу на Немце у Крушевцу 14. октобра погинуло је 17 четника, док су 23 била рањена. Међу рањенима био је и капетан Божа Божовић из Крушевца, кога су четници пренели у његову кућу. Видевши у каквом је стању, комунисти су га касније, када су освојили град, поштедели. Никада се није потпуно опоравио и преминуо је 1956. године (има споменик на градском гробљу). Према Крамеровом извештају, четници су у Крушевцу заробили око 1.500 Немаца и доста ратног материјала. Све заробљенике предали су Совјетима. Међу заробљеницима се нашао и потпуковник Фон Шевалери, који је, не знајући шта се дешава, слетео на крушевачки аеродром. Део Немаца успео је да се повуче према Краљеву, под заштитом тенковске јединице која је претходне вечери била послата из Крушевца у Стопању. Немачки тенкисти ишли су у помоћ огромној железничкој композицији, која је одвлачила опрему из Крушевца, али касно су стигли: четници су је већ били савладали, уз обостране велике губитке. У међувремену, Крушевљани су формирали одбор за прославу ослобођења и свечани дочек ослободилаца. Главном улицом, кроз шпалир, најпре су ишли четници Делиградског корпуса, на камионима, а онда су наступале совјетске трупе на запрегама, па совјетска пешадија (52. стрељачка дивизија). Совјетски официр је био ‘'одушевљен дочеком наше војске и огромне масе народа'', наводи Кесеровић у поменутом извештају. Овај совјетски официр је рекао Кесеровићу и Крамеру да ће се четници сматрати регуларном војском а партизани разоружати, јер ‘'припадају групи троцкиста''. Са окићеног балкона хотела ‘'Париз'' грађанима су се обратили совјетски официр, амерички поручник и пуковник Драгутин Кесеровић. ‘'Живео краљ Петар!'' - узвикнуо је Кесеровић на крају свог говора, а совјетски официр је то поновио... Међутим, ускоро се све променило. Црвеноармејци су ухапсили поручника Крамера и сместили га у исту ћелију са Фон Шевалеријем. Крамера су одвели у Софију и тек ту га пустили. Већина четника расинско-топличке групе корпуса, Делиградског и Варваринског корпуса, заробљена је и одведена у логор у Параћину. Са око 2.500 бораца Кесеровић се повукао на запад. Прва група партизана ушла је у Крушевац поподне 14. октобра. Комунисти су одмах почели да хапсе и убијају ‘'народне непријатеље''. Од пре неког времена, сваког октобра држи се помен жртвама комунизма у крушевачком крају, а том приликом свештеници читају око 700 имена убијених.
Извор: pressonline.rs
Фото: (Фејсбук) Равногорска историја |
|