Викинзи као народ за време Карла? Каква глупа измишљотина!
„Стари Викинже! ( каже немачко улагивање). Ове крвожедне пљачке и подметања пожара у Европи од 793. до 911. одиграле су се само у аналима и на пергаменту (Илиг, Х. 1995).“Ми не треба да тражимо остатке огромних флота и војски. које би ускоро после 850. године имале око 700 бродова и тиме 30.000 - 50.000 људи. Не треба више да верујемо да су Викинзи у 9. веку Сараценима оспорили Андалузију и продрли далеко у Средоземно Море. Не треба више ни да трагамо за оригиналном викиншком заоставштином, која управо за оно време недостаје. дакле не можемо да повежемо 7. и 10. век. А њихова разарања по градовима се не могу археолошки ни доказати, иако су у Келну и Триру то покушали.“ (Илиг, Оксенстима, Браунфелс). Истраживања показују да су Викинзи (Нормани) претежно били мирољубиви трговци, јер где су археолошке потврде за наводне викиншке пљачкашке походе? Недостају, као много шта друго..“Нормани пореклом из неких севемих земаља (јер су све чак и данас мало насељене да би могле да обезбеде описане хорде),, већ из земље Нормандије која је по њима добила име, а талас колонизације је текао у супротном правцу, у правцу севера.“ (Геисе. Г.Л. 2002).
Новгород и ''пљачкашке банде Викинга''
И хвала му! Ми додајемо да у оно време није постојао колонизациони талас, већ много касније, талас примања хришћанства у којем није учествовао ниједан Викинг, јер њих никад нисмо ни имали, изузев у нашој измишљеној историји, као ни њиховог ,,противника“ Карла. А погрешно схваћени појам ,,Нормани“ ћемо објаснити!
У нашој унакаженој историји Старог века владају два измишљена и погрешно тумачена појма ,,Нордмани“ и „Нормани”. Нордмани нису Германи, већ према Церивару, „Баварском географу“, дакле не неком анонимусу, Срби из Виклина, земље Велике Србије, Северне Србије. Према Нестору: Савери. Према Вељтману: Сабри. Северијанију: Срби, дакле житељи Северне Србије.
А Нормани? Они су Срби из старе српске кнежевине Норманиа (Нормандија) по којој су добили име. И имали су историчара Дуда од св. Квентина који је око 1020 „ за новац написао дело“ (Симек, Р.) у којем је описао „ прву норманску експедицију из Данске за Француску, које нијад није било.“ Иако је име Дудо чисто српско, сматрамо да је он чиста измишљотина 15-ог века која треба да потврди измишљену сеобу народа,. са севера на југ“.Исто као Дудин савременик,“хроничар XI века“ Адам од Бремена. аутор хамбуршке црквене историје. морао је да учествује у измишљеној причи. Добио је задатак да опише како су Викинзи ,,крститељи“ скандинавских народа, пре свих покрстили ''Норвежане“.
ИЗМИШЉЕНИ ВИКИНЗИ...
Ко су били Викинзи? Да ли су они заиста били дружине убица с далеког севера који су поштовали ватру? Не! Истраживања показују, да су Викинзи (Нормани) претежно били мирни трговци, јер, где су археолошки докази за наводне викиншке пљачке? Недостају, као много тога. Нормани не воде порекло из неких северних земаља, јер су ове слабо настањене и данас (да би могле да обезбде описане хорде) већ из Нормандије, по којој су и добили име, а колонизациони талас се кретао у супротном смеру правцем севера“ (Г. Л. Гајзе).
Нападно међусобно обраћање Немаца тепањем: „стари Викинже“, заснива се на заблуди да су Немци потомци Викинга који су само још један од измишљених народа у време Карла Великог. Крваве пљачке и пожари Викинга у Европи од 793. до 911. године су се одиграле само у аналима и на пергаменту (Х. Илиг). „Не треба да трагамо за остацима огромних флота и војски, који су ускоро после 850. године имале око 700 бродова и тиме су обухватили 30-50.000 људи. Не треба више да верујемо да су у деветом веку Викинзи оспорили Сараценима читаву Андалузију и да су далеко продрли у Средоземно море. Не треба више ни да трагамо, за викиншком заоставштином која недостаје управо за ово време, дакле не повезује 7. и 10. век, а њихова разарања градова археолошки се не могу доказати, иако су то у Келну и Тријеру покушали“ (Х. Илиг, Браунфелс).
Да би се разумели измишљени Викинзи, морамо прво да објаснимо погрешно схваћени појам „Нормани“! У нашој измишљеној старој историји владају два погрешно протумачена појма „Нордмани и Нормани“. Према Зaривару, баварском географу анонимусу, Нордмани нису Германи већ Срби из Вилкинланда, Велике (Северне) Србије, према Нестору из Северије, а по Вељтману из Сабе. За разлику од њих, Нормани су Срби из старе србске кнежевине Норманије (Нормандија) по којој су добили своје име. Имали су писца историје Дудоа од Ст. Квентина који је око 1020 године за новац написао дело (Р. Симек,), у којем је описао прву норманску експедицију из Данске у Француску, које никада није било. Иако је Дудо чисто србско име, биће да је он чиста измишљотина 17 века, која има за циљ потврду измишљене сеобе народа са севера према југу.
Као савременик Дудоа, јавља се у 11. веку „хроничар Адам од Бремена, аутор хамбуршке црквене историје, који је такође учествовао у измишљеној историји. Он је добио задатак да опише христијанизацију скандинваских народа, пре свега „Норвежана“ од стране „Викинга“, али кога је у 11. веку требало покрштавати у данашњој Норвешкој? На то ствараоци историје нису мислили. Сем тога Скандинавија је много касније покрштена. Укратко, у 11. веку није било Викинга, сеобе народа, пре свега не из Скандинавије према југу, нити је било покрштавања, није било „Шведске“, ни „Норвешке“, нити писаца историје Дудоа као и Адама од Бремена. Навешћемо разлоге зашто је Викинге требало измислити. Почев од 17. века, систематски, без памети се радило на изради наше историје. Измишљањем Викинга за време измишљеног Карла, створена је основа за даља измишљања. Шта се заиста десило? Сада се скандинавски Срби зову „Викинзи“, а они су Варјази, Норвежани, Швеђани, Данци, Руси… а сви заједно су Германи (Срби). Они су од стваралаца историје добили задатак: да спроведу скандинавску експанзију према југоистоку, да се позабаве оснивањем држава, да шире хришћанство, а што је најважније, да оснују државу „Рус“. За овај задатак, морао је да се нађе један „варјаг“ Рурић (849. г.), кога су одмах прогласили за „оснивача Рус“, а по њему и династију „Руриковић“ која се угасила са Иваном Грозним и његовим сином Димитријем. Сада, овај Рурић више није био краљ Срба или Србин из Велесербије, Вилкинланда (Ф. В. Вељтман) или „Словен“ (М. Орбини), већ „Норман“ у значењу: Герман из Скандинавије. „Норманисти полазе од тога да је појам „Рус“ за житеље данашње Русије у „викиншко време“ скандинавског порекла, па су и они били „Скандинавци“ (Р. Симек).
Само, што назив Скандинавци долази од ариј. сканда, име за србског бога Рата (свенски (швед.) Скан, Јужна Свенија -Шведска). Отуда, Равенски назива Скандинавију именом Скитија, а народ Белке (Belcae), док Хвољосин, Велтман и Чудинов за Скандинавце кажу да су германизовани Срби и Руси. Потврду дају и руски летописи, у којима су Варјази и Сарбати на Балтичком (Варешком) мору себе звали Росима и „Готима“ (= Гети). Данашњи Свени (које зову „Швеђани“), у почетку су себе такође звали Русима а касније Норманима. Да назив Варјази није етнички, доказ је и то, што су Рурић и његови себе звали Русима (Дринов) и Норманима. Они нису знали ни за какве „Словене“. Шафарик предпоставља да је име Викинзи настало по саги о Волсунзима, али ариј. викунт’а је име класе богова и назив за небески рај Вишњег бога, управо на северном океану божанске планине (ст. норм. vikingr). Додајемо, да у оно време није постојала колонизациона сеоба, већ много касније талас покрштавања и христијанизације, у којем није учествовао ниједан „Викинг“, јер њих никад нисмо имали изузев у измишљеној историји, уосталом, као ни њиховог противника Карла Великог.
Викиншко село
Међу безбројним књигама о Викинзима, којима наше библиотеке располажу, одабрали смо сасвим случајно књижицу С. Симека, помоћу које ћемо објаснити појмове и називе који су тематски дати. Симек свим силама покушава да нам дефинише народ „Рус“, који „у сваком случају стоји у вези Скандинаваца“. Рус би били Швеђани, Скандинавци, „словенска“ ознака за Германе…“? Рус или Рас су Рашани а ови Срби. Рашани су се општим именом звали Серби, а своју земљу Расија. М. Орбини Расе зове „Слави“ (Шимелман), а „Суеви“ су од Су(р)еби, млада дефиниција као и „Слави“ за Сербе. Тацит нам у старим народним песмама, јединој врсти историјских споменика (који недостају!), хвали бога Туиста, сина Херте, мајке Земље. Овај се бог још звао и нем. Twisto, енг. Zeus, англо-саксонски Tiwesdeag, старонемачки Tir, Tur, Thor. Теут није био син Мајке Земље Херте, већ се мајка Земље звала Геја, на Балтику Гамбара, Самбара, а њен народ су Геје, Гамбри, Самбри, погрешно „Сугамбри“. Один или Тор Громовник је по рангу био једнак с богом Теутом, али Теут код старих Срба није био Громовник већ бог Рата (Арије). Све ове ознаке за једног бога су врло младе, јер сви овде наведени народи млади и безначајни, пре свега њихов језик, а ова имена су искварена имена бога Теута, врховног бога старих Срба од Алпа до Балтика по коме се његов народ звао Теути. Приликом стварања немачког језика Теути су добили име „Теутони“.
„Ако се говори о скандинавдкој експанзији на исток, коју су претежно проводили Швеђани… али не Викинзи већ Варјази и Руси (Р. Симек) које као народ такође нисмо имали, јер они су Срби, односно србски народ, који постоји у титули свенског (шведског) краља све до 18. века под називом „краљ Венда“. „Швеђане“ имамо тек од недавно и они се зову Свени! Варежани Варези, Варјази, (Вари) су ознака за србске заштитне, одбрамбене јединице. Име су добили од србске именице „вар“, која значи „варош“, утврђени град, а његови становници су вари, заштитници. Заповедник вара, вароша, утврђеног града се звао Варо који је приликом кварења србског језика добио назив „фараон“.
У Србско-Аријском или архаично-србском речнику стоји, да је „варјаг“ од ариј. барја (варја), најамник, слуга, војник, дакле никаква ознака за народ. Срби су своје граничаре звали Вари и Варјази (јел. Baraggos), а главни задатак ових професионалних војника био је да обезбеде обалу од гусара на Источном мору, Северном, Атлантику, Средоземном мору. Још и данас се неки градови називају по Вару: Варна, Варшава, Темишвар, Вуковар, Вараждин… Вари су први професионални војници на свету, семантички од ариј. пала, чувар, који су штитили Миново (Ниново) царство на Пелагу (таласократија). Плиније бележи да Срби или Вали живе око Троје, а Ромеји („Византија“) су Варе звали „Будна гарда“. Потпуно погрешно објашњење појма „Варјаг“ на немачком даје нам Р. Симек, изводећи реч „варјаг“ из "старонордијског" varar, varäger, што значи „заклетва“, а назива их Скандинавцима активним у Русији. У данашњем немачком би значила „заклети“, тј. мушкарци који су се међусобно заклели да ће се подржавати.
Теутони или Кимбри се у причи о Викинзима помињу у вези са „ пиратским Данима, морским гусарима“. „Кимбри, Симбри, Хумбри, Умбри, Гамбри су искварена имена за Сербе, прастановнике Кимберијског или Србског полуострва и Балтика, они се никад нису селили, јер су у осталој Европи такође живели Серби, не „Викинзи“, гусари или пирати. Пират је србска реч за „насилника“ а не име за народ. Кимберијско полуострво, Сербско полуострво се звало Сербија, а касније Данија, Данска, која се до 8. века звала Србија, а њени владари су до 13. века носили титулу „краља Данске и Славије“ (И. Вукчевић).
“До Даније која је основана на Кимберијском или Србском полуострву, били су познати следећи краљеви и кнежеви Срба: Ацо, Тројдо, Телимир, Острат, Остоја, Годоје, Таро, Јалашин, Вицо, Војица, Богоје, Вицин…Па су следила пет имена петорице владара сербске Дание: Остимир, краљ Скандие, Годан или Годац, краљ Зеландие, Годо, краљ од Фионие, Годој, краљ Северне Сербие или Кимбрие, Умбрие и Рурић, краљ Јужне Кимбрие или Сербие“ (А.Ф. Вељтман). На северу смо имали другу Сербиу, која се звала Северна Хумбрија (Шкотска), Јужна Хумбрија (Енглеска) и Велс, чији се народ и данас назива Кyмбри (Серби). Краљеви и кнежеви данашње Британије до деветог века су се звали „Деорић, Едерлић, Елтрић, Гулетић, Булић, Картић, Контигуић, Дуролић, Керетић, Дектрић, Едрић, Ермовић, Маурић…“ ( по Гилду и Нениу).
Викиншке јуначке песме, скалдско песништво и песме Еде као литература свог времена, су чиста и најбаналнија измишљотина. Нордијске јуначке песме, скалдијско песништво и нордијска митологија су младе измишљотине, најчешће после 1800. године, у којима нам се саопштава немогуће, тако да црвенимо од срамоте као о Јомсвикинзима, који су се у пијанству заклели да ће освојити Норвешку или сви погинути! И све се то дешавало у 11. веку?.. Чак ни данас нико неће у Норвешку џабе, без обзира на то да у првом веку нико тамо није живео, изузев неколико пљачкаша и злочинаца најчешће на обали.
Виндланд, Виндиланд, Вендланд
Сматра се, да је скалдијско песништво настало у деветом веку у Скандинавији када је она била дивљина! За кога је испевано ово песништво? За причу полунаучника који тврде да је Викинг Рагнар марта 845. године освојио Париз!? Недостаје само тврдња, да је неко од ових „научника“ тамо био присутан, да би све то тачно забележио баш у хладан „мартовски дан 845. г.“! Ми учимо нашу децу обичним којештаријама! До недавно, у програму средњевековне немачке гимназијске литературе били су и изводи из Еда (Г.С. Симек). Овога пута о Едама имамо само једну реченицу! Еде су препеване Веде, а оне су најстарије србске химне које су се прошириле до Индије.
Викинзи су носили шлемове са роговима, а скандинавски балтички Серби још се и данас ките њима, иако не знају шта то значи. Рогови су најстарији симбол њиховог народа, старих Срба, њихова најстарија круна бога Сварога. Ову круну носи и „Геније“, дух чувар династије Сербонића. Хајнсон је назива “рогата круна”. Измишљени Карло Велики се такође представља с њом, а србски цареви су ову круну имали на свом штиту и она је била у употреби до 16. века. Ови „рогати“ ратници пили су „мет“, пиће које владајућа наука преводи као норманску реч за вино. „Мет“ је МЕД, не само храна или пиће већ најстарији лек, по коме долази реч „медицина“, јер се мед користио као универзални лек. Само, што „Викинзи“ и „Нибелунзи“ нису пили „мет“ односно „мед“, већ србску „медовину“, ракију обогаћену и заслађену медом, која је и данас омиљено пиће! Према Р. Симеку период Викинга би трајао од 793. до 1066. г.? А сад опет неко, ко измишља историју био је присутан како би све тачно забележио: „ У понедељак, 25. септ. 1066. г. је енглески краљ Харолд Г. напао… Норвешку војску краља Харалда Тврдог… 14. октобра 1066. г. Харалд је погинуо у борби против Нормана…, исте, 1066. године је „словенска“ војска разорила значајни викиншки трговачки град…“ (Г.С. Симек) Овде су опет били на делу површни и непажљиви, „ствараоци“ историје. Ми смо учили и у Штајновом Културном плану историје, да је1042 г. енглески краљ Едуард ослободио Енглеску данског господарства и да су је 1066. г. Нормани освојили. Дакле, ми проглашавамо лажним све што је Р. Симек горе навео: није енглески краљ Харолд, већ Харалд Едуардов наследник. Едуард, не Харалд је потукао данску а не норвешку војску. На северу 1066. г. није било градова па ни града „Хаитхбу“, који су „Словени“ могли да разоре, а пре свега 1066. г. није постојао ни норвешки ни „словенски“ народ…
Невероватна је идеја тврдити да су Викинзи било шта друго осим Срба (Словена) поред толико коловрата и свастика у ''викиншким симболима''. На слици лево, при дну видимо геометријске слике које се могу видети најчешће на србској и понегде руској традиционалној ношњи.
Пертнер нам пружа чак и мапу, према којој су Викинзи од Нордкапа до Багдада (Х. Илиг), владајући свим морским обалама и великим рекама изузев Дунава. Од Северног мора би уз Рајну стигли до Мајнца, тако би од Црног мора уз Дунав могли да стигну до Београда или Беча. Пертнерова карта Европе са северноафричком обалом је тачно нацртана, само, уместо измишљених Викинга треба ставити Веничане (Феничане)!
Веничани, Венети, Вани, Вени, Венди, Винди, србски су народ божанског имена, господари свих морских обала насељени по свој Европи и Малој Азији, који су у Скандинавији били познати као Срби и Руси, касније „Викинзи“. Према томе, никада нисмо имали као стари народ „Варјаге“, нити Норвежане, Швеђане, Данце… већ Венете, који су под заједничким измишљеним именом „Викинзи“ владали над свим обалама.
Документација везана за текст и библиографија
Све слике на страници можете отворити у већој резолуцији. Следи галерија скенираних страница и библиографија.
Хериберт Иллиг (Heribert Illig) (* 1947 у Вохенстрауß у Баварској), немачки је историчар, новинар и издавач, критичар хронологије времена и историје средњег века,античких времена цивилизације Сумера и Египта.
Дела: · 1990 mit Gunnar Heinsohn: Wann lebten die Pharaonen?, Eichborn Verlag, Frankfurt/M., ISBN 3-8218-0422-X (5. Auflage 2003, Mantis, Gräfelfing, ISBN 3-928852-26-4) · 1992: Karl der Große, genannt der Fiktive. Als Herrscher zu groß, als Realität zu klein, Mantis Verlag, Gräfelfing, ISBN 3-928852-03-5 · 1992: Chronologie und Katastrophismus. Vom ersten Menschen bis zum drohenden Asteroideneinschlag, Mantis Verlag, Gräfelfing, ISBN 3-928852-01-9 · 1992 mit Franz Löhner: Der Bau der Cheopspyramide, Mantis Verlag, Gräfelfing, ISBN 3-928852-05-1 (6. Auflage 2003: Der Bau der Cheopspyramide nach der Rampenzeit,ISBN 3-928852-17-5) · 1994: Hat Karl der Große je gelebt? Bauten, Funde und Schriften im Widerstreit, Mantis Verlag, Gräfelfing, ISBN 3-928852-08-6 · 1996: Das erfundene Mittelalter - Die größte Zeitfälschung der Geschichte, Econ Verlag, Düsseldorf, ISBN 3-430-14953-3 (22. Auflage 2014: Das erfundene Mittelalter. Hat Karl der Große je gelebt?, Ullstein Verlag, Berlin, ISBN 978-3-548-36429-2) · 1999: Wer hat an der Uhr gedreht? Wie 300 Jahre Geschichte erfunden wurden, Econ Verlag, Düsseldorf, ISBN 3-612-26561-X (7. Auflage 2009: Wer hat an der Uhr gedreht? Wie 300 Jahre Mittelalter erfunden wurden, Ullstein Verlag, Berlin, ISBN 978-3-548-36476-6) · 2002 mit Gerhard Anwander: Bayern und die Phantomzeit. Archäologie widerlegt Urkunden des frühen Mittelalters, Mantis Verlag, Gräfelfing, ISBN 3-928852-21-3 · 2004 als Herausgeber von Specht K. Heidrich: Mykenische Geschichte/n. Griechisch-archaische Geschichte auf dem Prüfstand, Mantis Verlag, Gräfelfing, ISBN 3-928852-28-0 · 2008: Die Chiemseeklöster. Neue Sicht auf alte Kunst, Mantis Verlag, Gräfelfing, ISBN 978-3-928852-36-4 · 2009: Geschichte, Mythen, Katastrophen: Über Velikovsky hinaus, Mantis Verlag, Gräfelfing, (2. Auflage 2010, ISBN 978-3-928852-41-8) · 2011: Aachen ohne Karl den Großen. Technik stürzt sein Reich ins Nichts, Mantis Verlag, Gräfelfing, ISBN 978-3-928852-43-2 (3. Auflage 2013, ISBN 978-3-928852-48-7) · 2013: Gräfelfing & Pasing 1250 Jahre? Ein kritischer Streifzug durch Bayerns frühe Geschichte; Mantis Verlag, Gräfelfing, ISBN 978-3-928852-47-0 · 2013: Meister Anton, gen. Pilgram, oder Abschied vom Manierismus, Mantis Verlag, Gräfelfing, ISBN 978-3-928852-46-3
***
Наслов:Aachen ohne Karl den Großen: Technik stürzt sein Reich ins Nichts; Том 9 књиге Fiktion dunkles Mittelalter
Аутор: Heribert Illig
Издање:2
Издавач:Mantis-Verlag, 2012
2011: Aachen ohne Karl den Großen. Technik stürzt sein Reich ins Nichts, Mantis Verlag, Gräfelfing, ISBN 978-3-928852-43-2 (3. Auflage 2013, ISBN 978-3-928852-48-7)
Titel/Bezeichnung Wer hat an der Uhr gedreht? : wie 300 Jahre Geschichte erfunden wurden / Heribert Illig Person(en) Illig, Heribert Ausgabe Orig.-Ausg. Verleger [München] : Econ-und-List-Taschenbuch-Verl. Erscheinungsjahr [1999] Umfang/Format 287 S. : graph. Darst. ; 19 cm Anmerkungen Literaturverz. S. 265 - 276 ISBN/Einband/Preis 3-612-26561-X kart. : DM 17.90, S 131.00 gehört zu Econ & List ; 26561 Schlagwörter Europa ; Geschichte 600-900 ; Chronologie Fränkisches Reich ; Geschichte ; Chronologie Sachgruppe(n) 63 Geschichte und Historische Hilfswissenschaften Frankfurt Signatur: 1999 A 39625 Bereitstellung in Frankfurt Leipzig Signatur: 1999 A 39625 Bereitstellung in Leipzig
***
Гернот Л. Геисе (Gernot L. Geise) , рођен 1945. На нивоу немачке државе је један од водећих техничара у области графичке индустрије , живи у Хохенпеиßенбергу (Hohenpeißenberg). Од младости је заинтересован за нерешеним мистеријама света. Он је један од оснивача Европског удружења за праисторијске технологије и сродних области науке, уредник је ЕФОДОН-а,бави се објављивањем интердисциплинарних часописа Синесис (Zeitschrift SYNESIS ) и програмских књига од његовог оснивања 1990.
***
Гернот Л. Геисе (Gernot L. Geise) Наслов : Die Irrealität des Römischen Reiches: wer waren die Römer wirklich? Edition MESON Аутор : Gernot L. Geise Издавач : EFODON, 2002 Titel/Bezeichnung Wer waren die Römer wirklich? : unser Geschichtsbild stimmt nicht / Gernot L. Geise. EFODON e.V., Europäische Gesellschaft für Frühgeschichtliche Technologie und Randgebiete der Wissenschaft
***
И за крај неколико слика Викинга, рад Слободана Бобе Лаловића. Шаљите нам и даље своје ауторске текстове и слике, а ми ћемо их првом згодном приликом објавити.
Слике: Слободан БОБО Лаловић
Аутор : Крсто Крцун Драговић Уредио: Стефан СРБСКИ