Претрага странице
ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ СРБА
|
... Анатемисање Милоша С. Милојевића заборавом од стране службене историјографије, донело је Србији и српској култури тешке последице. Колика је нетрпељивост према Милојевићу, види се из чињенице, да нико озбиљно није покушао да изучи само литературу коју је навео у свом делу, а коју је користио приликом рада на својој књизи. Оптужбе на рачун Милоша С. Милојевића и његовог дела од стране његових савременика, али и од стране њихових ученика су неосноване, па проф. Сретен Петровић подсећа и на то „да је Милојевић од свих својих савременика који су се бавили, народним животом и обичајима, као свршени студент Историјско-филолошког одсека на Филозофском факултету у Москви, једини имао стручно знање да се бави фолклором, лингвистиком, филологијом и митологијом, и његови критичари нису били на таквом интелектуалном нивоу да би могли да га прате и да га разумеју“.
Више о књизи сазнаћете кликом на ЛИНК |
|
ГЕНЕТИКА СТАРЕ И НОВЕ ЕВРОПЕ
|
Развој генетике је у последњој деценији сасвим променио гледиште на историју народа Европе, при чему су многи били веома изненађени са њеним налазима. Та изненађења су толико велика да више не могу да се игноришу, па је дошло време да се пишу нови уџбеници, не само историје већ и праисторије Европе.
Аутор је успео да склопи мозаик о пореклу свих народа југоисточне Европе и реши сукоб аутохтоне и досељеничке школе о питању порекла српског народа. Показало се да истина није црно-бела већ шарена, али ипак ближа аутохтоној школи о пореклу народа југоисточне Европе. Генетика је доказала генетску сличност свих народа на Балкану. Да је на том простору било масовног досељавања Словена, Бугара и Мађара тада генетска сличност народа југоисточне Европе не би била могућа. Више о књизи која је узбуркала јавност и променила досадашње погледе на исорију сазнаћете кликом на ЛИНК |
