КО СУ БИЛИ ВИКИНЗИ?Ко су били Викинзи? Да ли су они заиста били дружине убица с далеког севера који су поштовали ватру? Не! Истраживања показују, да су Викинзи (Нормани) претежно били мирни трговци, јер, где су археолошки докази за наводне викиншке пљачке?
Археолошки докази недостају, као много тога. Нормани не воде порекло из неких северних земаља, јер су ове слабо настањене и данас (да би могле да обезбеде описане хорде) већ из Нормандије, по којој су и добили име, а колонизациони талас се кретао у супротном смеру правцем севера“ (Г. Л. Гајзе).
Нападно међусобно обраћање Немаца тепањем: „стари Викинже“, заснива се на заблуди да су Немци потомци Викинга који су само још један од измишљених народа у време Карла Великог. Крваве пљачке и пожари Викинга у Европи од 793. до 911. године су се одиграле само у аналима и на пергаменту (Х. Илиг). „Не треба да трагамо за остацима огромних флота и војски, који су ускоро после 850. године имале око 700 бродова и тиме су обухватили 30-50.000 људи. Не треба више да верујемо да су у деветом веку Викинзи оспорили Сараценима читаву Андалузију и да су далеко продрли у Средоземно море. Не треба више ни да трагамо, за викиншком заоставштином која недостаје управо за ово време, дакле не повезује 7. и 10. век, а њихова разарања градова археолошки се не могу доказати, иако су то у Келну и Тријеру покушали“ (Х. Илиг, Браунфелс).
Да би се разумели измишљени Викинзи, морамо прво да објаснимо погрешно схваћени појам „Нормани“! У нашој измишљеној старој историји владају два погрешно протумачена појма „Нордмани и Нормани“. Према Зaривару, баварском географу анонимусу, Нордмани нису Германи већ Срби из Вилкинланда, Велике (Северне) Србије, према Нестору из Северије, а по Вељтману из Сабе. За разлику од њих, Нормани су Срби из старе српске кнежевине Норманије (Нормандија) по којој су добили своје име. Имали су писца историје Дудоа од Ст. Квентина који је око 1020 године за новац написао дело (Р. Симек,), у којем је описао прву норманску експедицију из Данске у Француску, које никада није било. Иако је Дудо чисто српско име, биће да је он чиста измишљотина 17 века, која има за циљ потврду измишљене сеобе народа са севера према југу.
Као савременик Дудоа, јавља се у 11. веку „хроничар Адам од Бремена, аутор хамбуршке црквене историје, који је такође учествовао у измишљеној историји. Он је добио задатак да опише христијанизацију скандинваских народа, пре свега „Норвежана“ од стране „Викинга“, али кога је у 11. веку требало покрштавати у данашњој Норвешкој? На то ствараоци историје нису мислили. Сем тога Скандинавија је много касније покрштена. Укратко, у 11. веку није било Викинга, сеобе народа, пре свега не из Скандинавије према југу, нити је било покрштавања, није било „Шведске“, ни „Норвешке“, нити писаца историје Дудоа као и Адама од Бремена. Навешћемо разлоге зашто је Викинге требало измислити. Почев од 17. века, систематски, без памети се радило на изради наше историје. Измишљањем Викинга за време измишљеног Карла, створена је основа за даља измишљања. Шта се заиста десило? Сада се скандинавски Срби зову „Викинзи“, а они су Варјази, Норвежани, Швеђани, Данци, Руси… а сви заједно су Германи (Срби). Они су од стваралаца историје добили задатак: да спроведу скандинавску експанзију према југоистоку, да се позабаве оснивањем држава, да шире хришћанство, а што је најважније, да оснују државу „Рус“. За овај задатак, морао је да се нађе један „варјаг“ Рурић (849. г.), кога су одмах прогласили за „оснивача Рус“, а по њему и династију „Руриковић“ која се угасила са Иваном Грозним и његовим сином Димитријем. Сада, овај Рурић више није био краљ Срба или Србин из Велесербије, Вилкинланда (Ф. В. Вељтман) или „Словен“ (М. Орбини), већ „Норман“ у значењу: Герман из Скандинавије. „Норманисти полазе од тога да је појам „Рус“ за житеље данашње Русије у „викиншко време“ скандинавског порекла, па су и они били „Скандинавци“ (Р. Симек). Само, што назив Скандинавци долази од ариј. сканда, име за српског бога Рата (свенски (швед.) Скан, Јужна Свенија (Шведска). Отуда, Равенски назива Скандинавију именом Скитија, а народ Белке (Belcae), док Хвољосин, Велтман и Чудинов за Скандинавце кажу да су германизовани Срби и Руси. Потврду дају и руски летописи, у којима су Варјази и Сарбати на Балтичком (Варешком) мору себе звали Росима и „Готима“ - Гетима). Данашњи Свени (које зову „Швеђани“), у почетку су себе такође звали Русима а касније Норманима. Да назив Варјази није етнички, доказ је и то, што су Рурић и његови себе звали Русима (Дринов) и Норманима. Они нису знали ни за какве „Словене“. Шафарик предпоставља да је име Викинзи настало по саги о Волсунзима, али ариј. викунт’а је име класе богова и назив за небески рај Вишњег бога, управо на северном океану божанске планине (ст. норм. vikingr). Додајемо, да у оно време није постојала колонизациона сеоба, већ много касније талас покрштавања и христијанизације, у којем није учествовао ниједан „Викинг“, јер њих никад нисмо имали изузев у измишљеној историји, уосталом, као ни њиховог противника Карла Великог.
Међу безбројним књигама о Викинзима, којима наше библиотеке располажу, одабрали смо сасвим случајно књижицу С. Симека, помоћу које ћемо објаснити појмове и називе који су тематски дати. Симек свим силама покушава да нам дефинише народ „Рус“, који „у сваком случају стоји у вези Скандинаваца“. Рус би били Швеђани, Скандинавци, „словенска“ ознака за Германе…“? Рус или Рас су Рашани а ови Срби. Рашани су се општим именом звали Серби, а своју земљу Расија. М. Орбини Расе зове „Слави“ (Шимелман), а „Суеви“ су од Су(р)еби, млада дефиниција као и „Слави“ за Сербе.
Тацит нам у старим народним песмама, јединој врсти историјских споменика (који недостају!), хвали бога Туиста, сина Херте, мајке Земље. Овај се бог још звао и нем. Twisto, енг. Zeus, англо-саксонски Tiwesdeag, старонемачки Tir, Tur, Thor. Теут није био син Мајке Земље Херте, већ се мајка Земље звала Геја, на Балтику Гамбара, Самбара, а њен народ су Геје, Гамбри, Самбри, погрешно „Сугамбри“. Один или Тор Громовник је по рангу био једнак с богом Теутом, али Теут код старих Срба није био Громовник већ бог Рата (Арије). Све ове ознаке за једног бога су врло младе, јер сви овде наведени народи млади и безначајни, пре свега њихов језик, а ова имена су искварена имена бога Теута, врховног бога старих Срба од Алпа до Балтика по коме се његов народ звао Теути. Приликом стварања немачког језика Теути су добили име „Теутони“. 
„Ако се говори о скандинавдкој експанзији на исток, коју су претежно проводили Швеђани… али не Викинзи већ Варјази и Руси (Р. Симек) које као народ такође нисмо имали, јер они су Срби, односно српски народ, који постоји у титули свенског (шведског) краља све до 18. века под називом „краљ Венда“. „Швеђане“ имамо тек од недавно и они се зову Свени! Варежани Варези, Варјази, (Вари) су ознака за српске заштитних, одбрамбених јединица. Име су добили од српске именице „вар“, која значи „варош“, утврђени град, а његови становници су вари, заштитници. Заповедник вара, вароша, утврђеног града се звао Варо који је приликом кварења српског језика добио назив „фараон“.
У Српско-Аријском или архаично-српском речнику стоји, да је „варјаг“ од ариј. барја (варја), најамник, слуга, војник, дакле никаква ознака за народ. Срби су своје граничаре звали Вари и Варјази (јел. Baraggos), а главни задатак ових професионалних војника био је да обезбеде обалу од гусара на Источном мору, Северном, Атлантику, Средоземном мору. Још и данас се неки градови називају по Вару: Варна, Варшава, Темишвар, Вуковар, Вараждин… Вари су први професионални војници на свету, семантички од ариј. пала, чувар, који су штитили Миново (Ниново) царство на Пелагу (таласократија). Плиније бележи да Срби или Вали живе око Троје, а Ромеји („Византија“) су Варе звали „Будна гарда“. Потпуно погрешно објашњење појма „Варјаг“ на немачком даје нам Р. Симек, изводећи реч „варјаг“ из старонордијског varar, varäger, што значи „заклетва“, а назива их Скандинавцима активним у Русији. У данашњем немачком би значила „заклети“, тј. мушкарци који су се међусобно заклели да ће се подржавати. 
Теутони или Кимбри се у причи о Викинзима помињу у вези са „ пиратским Данима, морским гусарима“. „Кимбри, Симбри, Хумбри, Умбри, Гамбри су искварена имена за Сербе, прастановнике Кимберијског или Српског полуострва и Балтика, они се никад нису селили, јер су у осталој Европи такође живели Серби, не „Викинзи“, гусари или пирати. Пират је српска реч за „насилника“ а не име за народ. Кимберијско полуострво, Сербско полуострво се звало Сербија, а касније Данија, Данска, која се до 8. века звала Србија, а њени владари су до 13. века носили титулу „краља Данске и Славије“ (И. Вукчевић).
“До Даније која је основана на Кимберијском или Српском полуострву, били су познати следећи краљеви и кнежеви Срба: Ацо, Тројдо, Телимир, Острат, Остоја, Годоје, Таро, Јалашин, Вицо, Војица, Богоје, Вицин…Па су следила пет имена петорице владара сербске Дание: Остимир, краљ Скандие, Годан или Годац, краљ Зеландие, Годо, краљ од Фионие, Годој, краљ Северне Сербие или Кимбрие, Умбрие и Рурић, краљ Јужне Кимбрие или Сербие“ (А.Ф. Вељтман). На северу смо имали другу Сербиу, која се звала Северна Хумбрија (Шкотска), Јужна Хумбрија (Енглеска) и Велс, чији се народ и данас назива Кyмбри (Серби). Краљеви и кнежеви данашње Британије до деветог века су се звали „Деорић, Едерлић, Елтрић, Гулетић, Булић, Картић, Контигуић, Дуролић, Керетић, Дектрић, Едрић, Ермовић, Маурић…“ ( по Гилду и Нениу). Викиншке јуначке песме, скалдско песништво и песме Еде као литература свог времена, су чиста и најбаналнија измишљотина. Нордијске јуначке песме, скалдијско песништво и нордијска митологија су младе измишљотине, најчешће после 1800. године, у којима нам се саопштава немогуће, тако да црвенимо од срамоте као о Јомсвикинзима, који су се у пијанству заклели да ће освојити Норвешку или сви погинути! И све се то дешавало у 11. веку? .. Чак ни данас нико неће у Норвешку џабе, без обзира на то да у првом веку нико тамо није живео, изузев неколико пљачкаша и злочинаца најчешће на обали. Сматра се, да је скалдијско песништво настало у деветом веку у Скандинавији када је она била дивљина! За кога је испевано ово песништво? За причу полунаучника који тврде да је Викинг Рагнар марта 845. године освојио Париз!? Недостаје само тврдња, да је неко од ових „научника“ тамо био присутан, да би све то тачно забележио баш у хладан „мартовски дан 845. г.“! Ми учимо нашу децу обичним којештаријама! До недавно, у програму средњевековне немачке гимназијске литературе били су и изводи из Еда (Г.С. Симек). Овога пута о Едама имамо само једну реченицу! Еде су препеване Веде, а оне су најстарије српске химне које су се прошириле до Индије. Викинзи су носили шлемове са роговима, а скандинавски балтички Серби још се и данас ките њима, иако не знају шта то значи. Рогови су најстарији симбол њиховог народа, старих Срба, њихова најстарија круна бога Сварога. Ову круну носи и „Геније“, дух чувар династије Сербонића. Хајнсон је назива “рогата круна”. Измишљени Карло Велики се такође представља с њом, а српски цареви су ову круну имали на свом штиту и она је била у употреби до 16. века. 
Ови „рогати“ ратници пили су „мет“, пиће које владајућа наука преводи као норманску реч за вино. „Мет“ је мед, не само храна или пиће већ најстарији лек, по коме долази реч „медицина“, јер се мед користио као универзални лек. Само, што „Викинзи“ и „Нибелунзи“ нису пили „мет“ односно „мед“, већ српску „медовину“, ракију обогаћену и заслађену медом, која је и данас омиљено пиће!
Према Р. Симеку период Викинга би трајао од 793. до 1066. г.? А сад опет неко, ко измишља историју био је присутан како би све тачно забележио: „ У понедељак, 25. септ. 1066. г. је енглески краљ Харолд Г. напао… Норвешку војску краља Харалда Тврдог… 14. октобра 1066. г. Харалд је погинуо у борби против Нормана…, исте, 1066. године је „словенска“ војска разорила значајни викиншки трговачки град…“ (Г.С. Симек) Овде су опет били на делу површни и непажљиви, „ствараоци“ историје. Ми смо учили и у Штајновом Културном плану историје, да је1042 г. енглески краљ Едуард ослободио Енглеску данског господарства и да су је 1066. г. Нормани освојили. Дакле, ми проглашавамо лажним све што је Р. Симек горе навео: није енглески краљ Харолд, већ Харалд Едуардов наследник. Едуард, не Харалд је потукао данску а не норвешку војску. На северу 1066. г. није било градова па ни града „Хаитхбу“, који су „Словени“ могли да разоре, а пре свега 1066. г. није постојао ни норвешки ни „словенски“ народ…
Пертнер нам пружа чак и мапу, према којој су Викинзи од Нордкапа до Багдада (Х. Илиг), владајући свим морским обалама и великим рекама изузев Дунава. Од Северног мора би уз Рајну стигли до Мајнца, тако би од Црног мора уз Дунав могли да стигну до Београда или Беча. Пертнерова карта Европе са северноафричком обалом је тачно нацртана, само, уместо измишљених Викинга треба ставити Веничане (Феничане)!
Веничани, Венети, Вани, Вени, Венди, Винди, српски су народ божанског имена, господари свих морских обала насељени по свој Европи и Малој Азији, који су у Скандинавији били познати као Срби и Руси, касније „Викинзи“. Према томе, никада нисмо имали као стари народ „Варјаге“, нити Норвежане, Швеђане, Данце… већ Венете, који су под заједничким измишљеним именом „Викинзи“ владали над свим обалама. *** из књиге М. Николића, „Карло Велики није постојао“ *** Крсто Крцун Драговић Стефан СРБСКИ |
02.05.2015.
Никола Влаховић: Америчко-албанском окупацијом Косова и Метохије, Србији није отето само историјско и духовно седиште, него и сва њена материјална добра – Хоће ли отето бити проклето? 
СРПСКИМ ЖРТВАМА ДАТИ ИМЕНА ДА СЕ ЊИМА НЕ БИ МАНИПУЛИСАЛО
|
