Како је настала композиција
СРБСКО РУСКИ МАРШ - Петар Иљич Чајков

Picture
Веома мало Срба зна за композицију Србско-руски марш, Петра Иљича Чајковског, а још мање њих зна како је она настала. Ова композиција је инспирисана догађајима из србско-турског рата 1876. године. Настала је на молбу блиског пријатеља Чајковског, Николаја Рубинштајна, односно Диркције музикалног друштва, да напише дело које би се извело на добротворном концерту Црвеног крста за руске рањенике из овог рата. Чајковски је пристао и за веома кратко време написао ово дело.

Испрва је композитор намеравао да напише симфонијску фантазију, али се ипак одлучио да елементе три србске народне песме: „Сунце јарко, не сијаш једнако“, „Праг је ово милог Срба“ и „Јер пушчани прах“ (други део песме „Радо иде Србин у војнике“), споји у једну композицију. Мелодије је нашао у збирци Корнелија Станковића „Српске народне мелодије“, штампаној у Бечу 1862. за коју је србски композитор добио орден Светог Станислава, посебним царским указом. На крају композиције је убацио мелодију руске химне „Боже, чувај Цара“.
Први део ове композиције описује патњу Срба под турском окупацијом и ратне злочине на Балкану, у коме је Чајковски искористио две српске народне песме. Затим, следи други део који описује устанак Срба и окупљање руских добровољаца спремних да притекну у помоћ својој браћи. Трећи део изазива највеће емоције код слушаоца јер приказује смрт, повлачење и јецај рањене Србије. Последњи, најживљи део представља марш руских добровољаца!

Премијера “Српско-Руског Марша” је држана 5. новембра, по јулијанском календару, 1876. године у Бољшој театру у Москви, под диригентском палицом Николаја Рубинштејна и изазвала праву сензацију, која је прерасла у патриотску манифестацију. Диригент је морао на бис да понови дело у целини. Као и два концерта за редом!

Три дана касније, 8 новембра 1876 године, Чајковски је написао писмо својој сестри А.И Давидовој (за коју је био веома везан): “Прошле суботе овде су свирали мој Српско–Руски марш, који је произвео буру патриотског расположења”. “Сва публика је устала, многи су скакали са столица, а крици браво су се мешали са крицима-ураа.”


У Сан Петербургским новинама (Ведомости) 11. новембра 1876. године Ц. А. Кјуи је написао: “Марш” је најзначајнија илустрација расположења у друштву од свих уметничких дела и свих родова уметности, које је изазвано пред свима оним што се у сали дешавало”.

И заиста, ово дело је најбоље осликавало политичко расположење у Русији. Људи су након извођења марша, клицали Србији и велики број њих је ступао у добровољце.

До тада је Чајковски био сматран за доброг композитора и не баш успешног диригента (јер је због своје стидљивости, на бини био видно смушен), али га је ''Мој Србско-руски марш'', како га је увек називао, дефинитивно прославио. Након фантастичног успеха у Москви, ово дело ће под његовом диригентском палицом доживети огроман успех и у Европи и бити уврштено у његов сталан репертоар. Изводио га је и приликом отварања Карнеги хола у Њу Јорку.
''ЖИВОТ СРБСКО-РУСКОГ МАРША''
Picture
У првом, оригиналном аутографу стоји ''Србско-руски марш'' и под тим именом се ово дело изводило од самог почетка, али на следећем ''Јургенсоновом издању'' (Петар Јургенсон) као назив композиције пише ''Словенски марш'' и под тим називом је ''Марш'' постао познат свуда у свету. Не зна се из ког разлога је дошло до ове промене... Можда из страха да би наишло на отпор код слушалаца у Европи? У сваком случају, можемо само нагађати.

Након револуције у Русији 1917. године, извођење овог дела је буквално престало јер социјал-демократској радничкој партији није одговарала химна ''Боже, чувај цара''. Било је покушаја да се тај део замени химном слава М.Глинке, али се одустало од тога јер је композиција губила смисао.
Ништа боље није било ни након формирања Совјетског Савеза (СССР) где је такође веома ретко извођена, али овог пута са химном СССР од 1922.-1944. год. и 1944.-1991. године. Сваки пут је изостао успех.

Морам поменути да је након ''Октобарске револуције'' многобројна руска интелигенција пребегла управо у Србију, где је 16 јуна. 1930. у Београду, на стадиону “Сокол” одржан је гигантски концерт од 400 војних музичара, који су одсвирали Српско-Руски марш.
Може се рећи да је Србско-руски марш доживео поновно рођење 1991. године, кад се поново чула оригинална композиција у извођењу Руског националног оркестра.

У магистарској тези Марије Корен-Бергамо, „Српске теме у делима руских и совјетских композитора” (Универзитет уметности, Београд 1983, стр. 36, нап. 58), пише:
„Марш је касније назван Словенским маршом, иако на рукопису и партитуре и клавирске прераде (коју је композитор сам израдио) стоји наслов Српско-руски марш, а на клавирској преради још и поднаслов 'на народно-словенске теме'. У нотни текст клавирског извода композитор је осим тога унео на одговарајућим местима и називе оригиналних српских мелодија, док је уз завршну тему забележио 'химна'.”
Рукописи партитуре и клавирског извода овог дела чувају се у Музеју музичке културе „М. И. Глинка” у Москви.
Умро је изненада 6. новембра 1893. године у 53. години живота. На концерту посвећеном успомени на великог композитора, СРБСКО-РУСКИ МАРШ ће свирати у Москви под диригентском палицом Сафонова и у Санкт Петербургу под управом Римски-Корсакова. У његовом животу су забележени и неки трачеви којима овде није место.

Данас нам је преко потребан још један Чајковски и СРБСКО-РУСКИ МАРШ!

Стефан Србски
ИЗВОРИ:
bastabalkana
srpsko-nasledje
magacin
politikin-zabavnik
srpskinacionalisti
http://sr.wikipedia.org/sr
http://en.wikipedia.org/wiki/Marche_Slave
https://ru.wikipedia.org/wiki/
http://sr.wikipedia.org/sr/
http://sh.wikipedia.org/wiki/
и други