Сербски топоними на Пелопонезу са краја XVI векаИзвор и назив дела:
Title: Atlas Sive Cosmographicae Meditationes De Fabrica Mundi et Fabricati Figura . . . 1613 Map Maker: Gerard Mercator Place / Date: Amsterdam / 1613 Coloring: Hand Colored Mercator, Gerhard; Hondius, Jodocus Gerardi Mercatoris Atlas sive Cosmographicae Meditationes de Fabrica Mundi et fabricati figura: Editio quarta — Amsterdam: Hondius, 1613 Герардус Меркатор
Герардус Меркатор(Gerardus Mercator),Рупелмонде ((Rupelmonde,5.марта 1512. – Дуисбург, 2.децембар 1594.), картограф из Француске и Светог Римског Царства. Рођен је у Рупелмондеу у грофовији Фландрији као дете родитеља који су потицали из Гангелта у кнежевини Јулића(гер.Jülich) У Дуисбургу је живео од 1552. године. Остао је запамћен по картографској пројекцији кориштеној у изради карте света која је према њему названа Меркаторовом пројекцијом. Живот и дело Мерцатор је рођен као Жиерт Кремер (Gheert Cremer ((или Жерард де Кремере) у фламанском граду Рупелмондеу. "Меркатор" је латинизовани облик његовог имена, а у преводу значи "трговац". Образовање је стекао у 'с-Хертогенбошу (Hertogenboschu)код славног хуманиста Макропедиуса(Macropediusa), те на Универзитету у Леувену (Leuvenu). Упркос томе што је постао славан као картограф, Меркаторов главни извор прихода долазио је од израде математичких инструмената. Након повратка у Леувен радио је с Гемом Фризиусом (Gemmom Frisiusom) и Гаспаром Мyрисом(Gasparom Myricom). Од 1535. до 1536. скупа су радили на конструкцији терестричког глобуса. Меркатор у пројекту није првенствено суделовао као картограф, већ као врло вешт гравер медених плоча. Меркаторово самостално израђивање карата започело је тек кад је 1537. направио карту Палестине након чега је направио још једну карту света (1538) и карту Фландрије (1540). Током тог раздобља научио је курзивно писање јер се оно показало најприкладнијим типом писма за бакропис на картама. Меркатор је написао прву инструкцијску књигу за курзив издату у северној Европи. Меркатор је оптужен за херезу 1544. године због својих симпатија према протестантском веровању и сумњама због његових учесталих путовања. У затвору је провео седам месеци пре него је оптужба одбачена вероватно због интервенције универзитетских власти.[1] Године 1552. преселио се у Дуисбург, један од већих градова у немачкој кнежевини Клеве. Онде је отворио картографску радионицу у којој је 1554. довршио карту Европе у шест плоча. Истовремено је радио као градски геодет. Његови мотиви за одлазак у Дуисбург нису јасни. Могуће је да је Меркатор напустио Холандију због верских разлога или због тога што је информиран о плановима о оснивању универзитета. Меркатор је проучавао математику на академској школи у Дуисбургу. Након стварања неколико карата именован је 1564. дворским козмографом на двору Вилхелма(Wilhelma),војводе од Јулића-Клеве-Берга (Jülich-Kleve-Berga. Меркатор је конструирао нову карту и први пут је употребио 1569. године. Ова је карта имала паралелне линије географске дужине како би олакшала навигацију морем, јер се смер према компасу означавао равним линијама. Меркатор је реч атлас употребио за означавање збирке карата, те подстакнуо Абрахама Ортелиуса да састави први модерни атлас света Театрум Орбис Терарум(Theatrum Orbis Terrarum) из 1570. године. Меркатор је свој атлас сачинио у много делова од којих је први објављен 1578. а састојао се од исправљених верзија Птоломејевих карата (иако је начинио бројне нове погрешке). Карте Француске, Немачке и Холандије додате су 1585. а Хема (Балкана) и Грчке 1588. док је следеће карте издао 1595. након његове смрти његов син Румолд Меркатор (Rumold Mercator). Меркатор је измислио технику израде глобуса, како небеских тако и земаљских, путем техника релативне масовне производње. У то су се време глобуси напорно израђивали гравирањем на дрвеној или позлаћеној меденој сфери. Меркатор је глобусе од папир-мâчéа(papier-mâchéa) обликовао на дрвеном калупу, а затим их пререзао дуж екватора. Након што су поново били спојени, на глобусе се стављао гесо (gesso),бела мешавина танког пластера и шлихте. Меркатор је гравирао и штампао збирке карата света на дванаест шиљастих исечака са закривљеним крајевима који су се сужавали према половима те их изрезивао и постављао на глобус. Кружне гравиране капе прекривале су крајеве на половима. Након што су глобуси били ручно обојени воденим бојама, постављали су се на дрвена постоља с калибрираним меденим хоризонтским прстеновима. Сачувана су двадесет два пара таквих Меркаторових глобуса. Након пресељења у Дуисбург Меркатор више није никад напустио град те је онде и умро као поштован и имућан грађанин. Покопан је у главној градској катедрали св. Салваторуса. Експонати његових радова могу се видети у Меркаторовој ризници смештеној у граду. Више експоната о Меркаторову животу и делу налази се у Меркаторову музеју у Синт-Никласу (Sint-Niklaasu),Белгија. Извори : 1 "Gerardus Mercator", Britannica Online Encyclopedia Портрет,гравура је из : Mercator, Gerhard; Hondius, Jodocus Gerardi Mercatoris Atlas sive Cosmographicae Meditationes de Fabrica Mundi et fabricati figura: Editio quarta — Amsterdam: Hondius, 1613 Упркос насилној хеленизацији
(читај: десербизацији) током средњег века и владавине Романске империје[1] (395-1453), ипак је опстало много сербских топонима на тлу данашње Грчке републике[2] (па чак и на Пелопонезу[3]) све до 19./20. века, када су их немачки владари Краљевине Грчке[4] (1832-1924 / 1935-1941 / 1944-1973) из династија Вителсбах[5] (1832-1862) и Олденбург[6] (1863-1947) насилно хеленизовали, да би Грци после Другог светског рата (1941-1945), односно од 1947. до 1996. године завршили апсолутну хеленизацију (десербизацију) топонима. Овде су приказани неки од њих, који су забележених на мапи из 1619. године (прво издање исте било је 1589. године): - Воштица (Vostica - бр. 1),
- Воштица (Vostica - бр. 2), - Дроболица (Droboglica - бр. 3), - Зеленица (Zelenica - бр. 4), - Еница (Enica - бр. 5), - Људошта (Liuadosta - бр. 6), - Коница (Conica - бр. 7), - Коштаница (Costanica - бр. 8), - Мала (Mala - бр. 9), - Меки (Mechi - бр. 10), - Мера (Mera - бр. 11), - Мудрица (Mudrica - бр. 12), - Шутица (Sutica - бр. 13), - Странци (Stranci - бр. 14), - Роса (Rossa - бр. 15). Фото галерија
Назив мапе: Morea olim Peloponnesus
Димензије мапе: 46.3 x 36.3 cm Аутор: Gerardus Mercator[7] (1512-1594) Место штампања: Amsterdam (Unie van Utrecht: 1579-1588) Техника израде: гравура (колор) Година издања: 1613 Језик: латински Писмо латиница Mercator, Gerhard; Hondius, Jodocus Gerardi Mercatoris Atlas sive Cosmographicae Meditationes de Fabrica Mundi et fabricati figura: Editio quarta — Amsterdam: Hondius, 1613 Title: [Title Page] Atlas Sive Cosmographicae Meditationes De Fabrica Mundi et Fabricati Figura . . . 1613 Map Maker: Gerard Mercator Place / Date: Amsterdam / 1613 Coloring: Hand Colored Представљени топоними нису ни хеленски (грчки), ни латински, ни бугарско-турски, а ни османско-турски, већ сербски. [1] Лат. Imperium Romanum, Imperium Romanorum, Res Publica Romana или Romania, односно грч. Βασιλεία τῶν Ῥωμαίων, Αρχη τῶν Ῥωμαίων, Πολιτεία τῶν Ῥωμαίων или Ῥωμανία. [2] Грч. Ελληνική Δημοκρατία. [3] Грч. Πελοπόννησος. [4] Грч. Βασίλειον τῆς Ἑλλάδος. [5] Нем. Wittelsbach. [6] Нем. Oldenburg. [7] Лат. Gerardus Mercator Rupelmundanus. Герард је познати фламански (читај: холандски) географ и картограф. Крсто Крцун Драговић |
11.06.2015.
|