''Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби, Зинги, Псеси.''
"Између Кераунског горја и реке Ра /смештени су/ Оринеји и Вали и Срби." ''Земља Трачана лежи источно од Далмације код Сармације; и Тракија има пет мањих провинција и једну велику у којој је пет славенских родова, у чија седишта су се доселили Готи; има и брда, реке, градове, мора и острва, а као главни град срећан Константинопољ.'' |
Из колоније ''Палестине'' они се селе у Италију, да би тамо били забележени као Тирењани или Етрурци, о чему сасвим јасно пише већ Страбон. Поред тога што код њега наилазимо и на значајан податак за сербску топономастику, будући да сасвим јасно каже:
(серб.) ''Како су реку Ксант Србица називали раније" |
Бечко - берлинска школа се дуго натезала да искриви истину представљајући Вандале и Венде као неке древне Германе, али су на крају прихватили чињенице и стидљиво признали: Да, Вандали су ''Словени''. Не господо, Словени су Срби и према томе Вандали и Венди не могу бити ништа друго до Срби.
|
Јерусалим је у рукама неверника и патња хришћана на Истоку је неизмерна и жуде за помоћу коју им Франци уз Божју вољу могу пружити без страха да ће их шта спречити у томе. Верује се да су ово биле главне поруке којима је папа Урбан II охрабривао своје вернике на сабору у Клермону 1095. г. како би узели учешће у свeтом рату који је за циљ имао ослобађање Јерусалима од неверника.
|
Како је утврђено, ту је било и бројних Печенега и Уза. Према Настављачу, Срби су притекли у помоћ Бугарима, за које смо утврдили да неки од њих имају слaвенски идентитет. „Народ Слaвена“ који се подигао против ромејске власти помиње и Нићифор Вријеније у својој Историји при опису устанка из 1072.
|
“...Крсташка војска на челу са Адемаром, епископ Пуја, и Рајмундом Тулуским „успешно Склавонију прошла (prospere per Sclavariam transit) где их је Бодин, краљ Слaвена*(СРБА) „пријатељски угостио“ (eiusque Bodinus, Sclavorum rex amicabiliter favit)...“
|
Ана Комнина, која је велики део свога дела посветила опису борби око Драча и уопште са Норманима, прилично штеди речи описујући како је и када Драч коначно прешао у ромејске руке. Читав догађај представљен је као дело дипломатске вештине цара Алексија. Наиме, будући да су у Цариграду живели Млечани и Амалфићани, цар је преко њих упутио њиховим сународницима у Драчу писмо у којем је тражио...
|
Током археолошких ископавања уз кнежевски гроб налазио се слој из млађег србског периода, највероватније из 17. века. У то време су житељи Велике Крсне на тој локацији хтели да подигну цркву. Према речима Велибора Катића, на терену су констатовани почетни радови, али су из одређених разлога тадашњи становници одустали од идеје, па је црква вероватно подигнута на другом месту.
|
Најчувенији баснотворац Езоп, рођен је као роб и продат филозофу Ксанту (јел. Србин)* са острва Сама, заједно с неком блудницом Родопом. Овај одрођени Србин или Ксант, продао је Езопа неком Јадмону који га је ослободио. Онда га Крез позове себи, у време када је код њега у Људеји (Лидији) боравио Солон, коме Плутарх приписује циничне речи упућене Езопу: Ти разумеш чавке и гавране, али свој језик не разумеш тако добро!
|
Народно предање недри Шопе као веома стари народ. Једна легенда износи, да када је Бог стварао свет првог дана је створио једног Шопа, другог дана другог и тако редом све до шестог дана, а онда се уморио и сео седмог дана да се одмори, па направио калуп по коме је створио све остале људе. Поред ове легенде постоји веровање, да кад Бог зажели да види како живе људи на Земљи, сиђе на Балкан (Стару планину) до врха Видлич изнад Забрђа код Цариброда.
|
Можда варвари Готи, под својим Аларикoм, и неби напали на Рим, да неје глупост и сплетка придворних око Императора свргла са звања Стилихона, који је пређе растерао Радогајса са његових 200.000 војних да несу глупи Римљани, а по своме варварству и зверству, заповедили: да се све жене и деца војника варвара у римској служби побију.
|
Да се неби још једном повраћали у Азију, морамо казати у кратко како о Уархунима или лажним Аварима и браћи ових Бугарима, тако и о рођацима њиховим Маџарима. Пре но што пређемо на саму ствар ваља нам да напоменемо: да Уархун, Ујгур, Куртургур, Уртургур, Блгар и Магјар, или Маџар као што их Срби зову, означава све једно и исто и један и исти народ, народ све једно што и Хуни.
|
Особито им се недопадаху границе тадање срп. државе, које допираху до Епира, Тесалије, праве Маћедоније и скоро пола Тракије римске. У оваким приликама за Блгаре, Франке и друге, а неприликама за Србе, умире дунавско-блгарске чорде Хакан, који је се по једнима звао Челеби, а по другима и незна му се за име. Тиске, или у Мађарској дан: стањујуће, чорде Хакан Крм ?, пошто му се присајединише око 796 год: млоге громилице разбијених и бегајућих од Карла, са бојног поља, аварских војника, јако се осили, осили се па и сам пође на ону чорду дунавску.
|
Борис, или Брус остане у очиним земљама, а два млађа брата му Тотило и Стројило крену се да освајају за свога брата друге земље, у које се већ почеше уплетати источни Римљани или Цариграђани, као што ћемо их од сада звати. Ови прво нападну на Солин у дан: Далмацији, освоје га од подложника цариграђанског Мунда, пошто му пре у једној битци убију сина.
|
Кад већ беаше при издисају и можда првим погребним тренутцима српска држава основана великим Свевладом, или Самовладом, и кад Авари достигоше највећи вршак своје силе и господства, а Цариград и Римљани, или Грци, лежаху у праху и ништавилости пред ногама ових и Парса: онда се јави цар срп. Дрвенар са Дукље на Карпатима, или из велике Ђерманске Србије, те посла свог сина Звонимира око 630 год: да обнови и подигне пропадајућу српску царевину, а да крај учини српским бедама и невољама овде у овим балканским и апенинским срп. земљама.
|
Аустроугарска је, због оспоравања немачког тумачења словенске историје (у књигама Симе Лукина Лазића и др Милоша С. Милојевића) запретила Србији санкцијама и ускраћивањем кредита, а претила је и оружјем, па се Србија повиновала и преузела у образовни систем историју Словена – какву су диктирали из Беча и Берлина.
|
„Током првих столећа нове ере, Римљани сведоче о додирима (непосредним и посредним) са Словенима на источним границама Царства; од Северног до Црног мора, од Германије до Тракије, дуж целог Дунава“.
Јасно, ако су Словени живели дуж целог Дунава, онда је овде реч о данашњој Румунији, кроз коју Дунав протиче у већој дужини, него и у једној другој земљи. Овај римски документ сведочи, да су Дачани једно од словенских (српских) племена. |
Најпознатији синови војводе Александра I - Доброг били су Илија I (1409-1448), Стефан II (14??-1447) и Петар II (14??-1452).
Илија је био војвода Молдавије (владао: 1432-1433 и 1435-1443), а један период (1435-1443) управљао је овим војводством заједно са својим братом Стефаном. Стефаном је био (самостални) војвода Молдавије... |
Радул III је рођени брат Владислава-Влада III Басараба - Змајевића (1431-1476), војводе Влашке (владао: 1448, 1456-1462 и 1476). Влад III је био његов најмлађи брат и трећи син Владслава-Влада II - Змаја (1393-1447), војводе Влашке (владао: 1436-1442 и 1443-1447). У Румунији њега (данас) нетачно зову – Vlad Țepeș, пишући и изговарајући његово име на језику и писму које он није познавао.
|
У средњем веку Власи и Молдавци су били припадници сербских племена, исто су биле и њихове владарске династије.
Носили су славенска имена (сербског карактера[28]) и писали су на сербском језику, и на ћириличном писму. Треба водити рачуна, да се први пут тек 1521. године, под јаким мађарским (читај: католичким) утицајем записује (на сербској ћирилици) примитивни облик румунског језика. |
– Молим вас, представите нам се? – Врло радо, драги моји Срби, дуго сам чекао на ову прилику, да се упознамо. Моје име, требало би, да вам звучи познато, зовем се Сербан (Searbhan). По имену, увиђате да између нас, постоји нека веза. Сигурно се питате, која је то нит, која нас повезује? Та нит сте ви сами, које званична историја, назива разним именима. Учили су вас, да су Келти живели на простору, на којем ви данас живите, пре него, што сте се ви на њих, наводно доселили. Одмах вам морам рећи, да то није истина, јер испред вас, главом и брадом, сада стојим ја, Сербан.
|
У имену "Сармати", замењено је и слово"Б" са словом "М", и то је учињено из следећег разлога, зато што су стари Грци имали своју "В" - БЕТА (ВИТА), чији је писмен био исти са србским словом"ВЕДИ". Под србским утицајем, Грци прелазе на слово "ВЕДИ", које изговарају"ВИТА", за писмен, дотадашњег њиховог слова "БЕТА", и тако остају без слова"БЕТА"...
|
Затим пратимо Ободрите, који се сада зову Ререгами и свој град зову Магнополис (Велеград). Источно од нас (Хамбурга) живе Полабинзи (Полабљани), у граду који зову Ратсисбургом (Ратибор). Иза њих Лингони (Глињани) такође и Вараби. Затим следе Хижани и Цирципани, који су одвојени од Дољана (Укри) и Горњана (Речани – Рациани) реком Пеном и градом Димином. У том пределу хамбуршке епархије постоји граница између Хижана и Цирципана који живе северно од реке Пене, Дољана и Горњана који су на југу. Ова четири племена због храбрости се зову Вилци или Љутићи.
|
У Хроници северног краљевства (Chronica regnorum aquilonarium), Кранц (Albert Krantz) је на првом месту изнео идеју о троструком имену у односу на Славене (Србе), поткрепивши је тумачењем Јорданеса из његове саге о Гетима, такво тумачење Кранц у свом раду, износи на следећи начин: наведенe три славенске групе, Венети (Венди), Славени и Анти су са старим Вандалима били идентични.
|
