ПОЗНАТО ПИСМО КОЗАКА ТУРСКОМ СУЛТАНУ (1672.) ПИСАЛИ СРБИ
Сви сте највероватније чули за познато писмо - одговор Козака и њиховог атамана Ивана Сирка турском султану Мехмеду IV. Наиме, султан је најпре послао претеће писмо Козацима обећавајући им уништење буду ли и убудуће нападали на његову војску и ратовали против њих. У писму султан себе описује скоро божанским прерогативима:
"Ја султан, син Мехмедов, брат сунца и месеца, унук и изасланик Бога, владар Македоније, Вавилона, Јерусалима, Горњег и Доњег Египта, цар над царевима, владар над владарима, непобедиви витез, чувар гроба Исуса Христа, повереник изабран од Бога лично, нада и утеха муслимана, заштитник и бранитељ хришћанства – наређујем вам, козаци из Запорожја, предајте се добровољно и без отпора и немојте ми досађивати више са вашим нападима." Међутим, добија више него ли "занимљив" одговор од Козака, писмо које се иначе сматра за једно од најпознатијих примера дипломатске преписке, а сада ћете видети и зашто. Писмо-одговор гласи: "Теби турска сатано, брате и друже црног ђавола, секретару Луцифера самог, поздрав. Којег си ти ђавола витез, маму ти твоју? Твоје армије се не бојимо уопште, на земљи и на мору у нашим чајкама борићемо се против вас сотона до последњег. Ти некрсту, звери Вавилона, скрнавитељу светог Јерусалима, јебачу коза из Александрије, свињска главо Египта (Доњег и Горњег), јерменска свињо и татарски јарче, коњокрадице из Канајамета, зликовче из Анадолије, унуче ђавола лично, будало, ти свињски брабоњче, магарећа гузице и кловне из Хада, месарско псето, некрштена волино, нека ђаво носи тебе и све Турке. То је све што ми козаци имамо да кажемо, гадан си и својој мајци, а куд хришћанима да владаш. Датум не знамо, јер календар немамо, месец је на небу, година у књизи, нама је исти дан овде ко и теби тамо. Ти и твоји Турци нас можете пољубити у дупе. Атаман Иван Сирко и цело братство козака Запорожја." Након ових смехотресних редова, свима нам је јасно због чега је ово писмо стекло такву славу. Међутим, оно што је за нас Србе посебно важно, а до сада недовољно познато, јесте чињеница да су Срби, сасвим извесно, учествовали у писању овог писма. Како? Током 16. и 17. века била су два таласа српских емиграната који су се преселили из Србије и других српских крајева у руске и малоруске степе тражећи слободу од Турака. Један део њих се, као што је утврдио руски истраживач Игор Викторович Жуков, прикључио Запорошким Козацима, прихвативши њихов начин живота и, као што је било и за очекивати, истакли се храброшћу и умећем ратовања и, у складу са тим, стекли значајна и одговорна места у козачкој заједници. Не зна се колико је било српских породица међу Козацима, али може се предпоставити да их није било мало. Најпознатије личности српског порекла које су се међу Запорошким Козацима истакли били су: Остап Сербин, војни писар Запорошке Војске; Иван Јурјевич (Ђорђевић) Сербин, пуковник Брацлавски и Умански; Иван Фјодорович Сербин, пуковник Лубенски; Војица (Вук, Василь) Сербин, пуковник Перејаславски, генерални капетан Запорошке Војске, и, Иван Иванович Сербинов, генерал мајор Војске Донске. Због чега ово спомињемо? Споменуто писмо турском султану писао је, скупа са другим Козацима, познати козачки атаман Иван Сирко. Можемо слободно да претпоставимо да је атаман окупио најверније људе када га је писао. Као што смо већ навели, међу Козацима је било доста људи српског порекла. Многи из њих носили су и презиме Сербин које је било давано људима чији су преци Срби или су они сами били то. Четворицу најзнаменитијих, према И. Жукову, смо такође навели, међутим, један је за ово писмо посебно важан. То је Иван Фјодорович Сербин, пуковник лубенски Запорошке Војске. Наиме, због своје храбрости и јунаштва, овај Козак стекао је посебну наклоност атамана Ивана Сирка. Такву наклоност да је атаман чак и дао своју ћерку за њега. Значи, Иван Фјодоровић био је атаманов зет, а такву част, логично, не може добити свако. Имајући у виду то да је међу Козацима било доста Срба и људи српског порекла, знајући да су многи заузимали значајна места међу њима, потом знајући да је један од Срба био атаманов зет добивши и руку атаманове ћерке (Иван Фјодорович Сербин), те знајући да је атаман писмо писао у друштву својих најближих пријатеља и сарадника, можемо претпоставити, сасвим је извесно, да је и Иван Фјодорович Сербин, као један од најближих његових сарадника, а будући да су међу Козацима заузимали високе позиције, и други Срби, учествовали у састављању овог, можда и најпознатијег писма међу писмима из дипломатске преписке. Аутор: Р. М. Лазовић.
СРБСКИ ЧЕТНИЧКИ ПОКРЕТ
(видео и фото галерија)
Сербски топоними на територији Бугарске и Румелије ПОЗНАТО ПИСМО КОЗАКА ТУРСКОМ СУЛТАНУ (1672.) ПИСАЛИ СРБИ Сербски топоними на Пелопонезу са краја XVI века ЦРНИ ЧОВЕК - Јован Ненад ''ПОСЛЕДЊИ СРБСКИ ЦАР'' Ћирилица смета зато што је само она србско писмо ГВОЗДЕНИ ПУК ПРИПРЕМА СЕ ВЕЛИКА ДЕМОНИЗАЦИЈА СРБА Шокантно откриће академика Драгољуба Живојиновића |