Далмација у записима Жозефа ЛавалеаУ изванредно приређеној књизи, која и данас, после двеста година, може послужити као пример штампарске вештине и техничке опреме, уз прави уметнички ужитак у илустрацијама предела и објеката који више одавно не постоје, овај искусни путник нам је описао своје виђење Далмације пре пуна два века. Нас у књизи посебно интересује кога је он видео у Далмацији и како је разумео то њено становништво у етнографском смислу. Одмах се види да се писац добро припремио пре путовања, проучивши потребну и доступну грађу о крајевима куда ће се кретати. Не може се порећи његова упућеност у историју хемских Словена, али је нама све већ отпре познато. Он је само гледао, запажао и записивао; не баш увек са срећним закључцима. Али, морамо схватити у ком времену је све то посматрао.
Види се да му је основне податке о Далмацији дала књига Алберта Фортиса,1 али се служио и својим искуством и закључивањем. На простору Далмације он запажа Морлаке и Ускоке. За Ускоке каже да је то становништво, настало у временима честих сукоба међу великашима и касније ратовима с Турцима, приморано тако на сталне селидбе ради спасавања голог живота. У том смислу објашњава и етимологију њихова назива: од речи „скоко“, чије право значење је пребег, што је касније искривљено „било изговором, било превођењем у садашњи облик УСКОЦИ".2
О Морлацима даје она тумачења, која су већ била позната у његову времену. Прво наводи мишљење како су Моралци пореклом из Албаније,које је данас као тадашњу тезу наука потпуно одбацила као неосновану,данас их многи познаваоци вежу за Србе због њихове говорне сродности. Њима је, каже, немогуће одредити право порекло, због таме векова који га покривају. Они насељавају јужни део Хрватске „од Венецијанског залива, између Истре и Далмације, део који се посебно зове МОРЛАКИЈА, мада не треба веровати да је то једини простор на коме живе Моралци. Они су раширени по свој Далмацији, а највише по планинама унутрашње Далмације. Заузимају равнице Котара, обале река Крке, Цетине и Неретве, ширећи се према Немачкој и Мађарској, па према Грчкој“.3 Аутор је све ово назначио и на лепо израђеној карти, где се јасно виде простори означени називом Мораклија. За Босну јасно каже да је „део Краљевства Србије, коју су одвојили мађарски краљеви“. Понекад Србе назива Словенима, а чешће двоструким именом: „Срби или Словени“.4 Не помиње нигде име Влаха. За Србе и Хрвате каже да заузимају простор дуж обала од Истре до Либурније5 и до Далмације, идући до реке Цетине, а по дубини до Саве и Уне. Оставили су Ромејском царству Трогир, Сплит и нека острва.
''Кликом'' на слику можете увећати резолуцију
САЖЕТАК - SUMMARIUM
ОБЈАВА VOYAGE PITTORESQUE ET HISTORIQUE DE L’ISTRIE ET DE LA DALMATIE L.-F. CASSASA I J. LAVALLÉEA У КОНТЕКСТУ НАПОЛЕОНСКЕ ПОЛИТИКЕ У СРБСКОЈ ИЛИРИЈИ Неколико специјалиста за раздобље око 1800. год. недавно су нагласили важност дела француског сликара и цртача Louis-François Cassasa у европској неокласичној и предромантичкој уметности. Врло су запажени цртежи које је од 1782. израдио Cassas, за свог путовања у Истру и Далмацију, и који су 1802., као гравуре били објављени у делу које је написао Joseph Lavallée,који се, премда племићког порекла, определио за Револуцију па за Царство, те се латио литературе да би ласкао режиму. Како се у својој политици ширења по Средоземљу на уштрб Енглеске, Наполеон Бонапарте заинтересовао за Истру и Далмацију, које су Французи и заузели од 1806., није искључено да би се неколико година раније, он – први конзул и будући цар – управо због тог разлога заузео за објаву наведеног дела. Његово се име не налази случајно на првом месту у попису претплатника на почетку књиге, од које је неколико десетака примерака било намењено њему на располагање.
Cassas, Louis - François
Cassas, Louis - François, сликар и илустратор (Azay-le-Ferron, 1756 – Versailles, 1827). Показавши надареност за уметност већ у младости, учио је сликарство у Паризу, а од 1778. боравио је у Риму, где је цртао и сликао античке споменике. У духу ранога класицизма, занимали су га ант. споменици и крајолици у којима су се налазили, па је путовао Италијом, Блиским истоком, Египтом и Грчком.
Год. 1782. посетио је и градове на ист. обали Јадрана од Трста до Сплита (Пула, Задар, Скрадин), израђујући притом цртеже и аквареле крајолика и ант. споменика. На темељу његових путних белешки, цртежа, слика, али и текстова др. аутора (нпр. А. Фортиса), Ј. Lavallée написао је текст књиге Voyage pittoresque et historique de l’Istrie et de la Dalmatie (Париз 1802), која је богато опремљена бакрорезима, израђенима на темељу Cassasovih акварела и цртежа. Они илустрирају ант. споменичку баштину Пуле поткрај XVIII. ст., прије почетка развитка града у XIX. ст. Kассасово је дело имало великог одјека у класицистичким круговима архитеката и уметника у Француској. Изворни акварели чувају се у Виkториа & Алберт Музеју у Лондону. П.С. Уочићете ,на појединим сликама народ обучен у ношње,које су ипак србског порекла!Шта ви кажете на то!?
Крсто Крцун Драговић 
Уредио и обрадио: Стефан СРБСКИ
|
03.05.2015.
СРПСКИМ ЖРТВАМА ДАТИ ИМЕНА ДА СЕ ЊИМА НЕ БИ МАНИПУЛИСАЛО
|
