Једначење Краљевства Венда са "Краљ Венда", и Краљевства Вандала са "Краљ Вандала" у административној и дипломатској употреби представља видиковац за разматрање односа између ова две етнонима, у шведској односно готској хуманистичккој идејној мисли.[1] Ова специфична студија случаја Венда и Вандала обећава драгоцене увиде у вези са обрасцима само-перцепције, концепта идентитета и другости, као и значај националности у научном дискурсу раног модерног времена краљевине Шведске.
|
У ''хрватској средњовековној књижевности'' сачувана су два превода овог романа. Писани су „босанчицом“, један на чакавском наречју (из половине XVI века), Други, на штокавском.
Оба су преводи црквенослoвенског-српског изворника који је у Русији добио назив „Српска Александрида“. Језик се у том изворнику називао српским, па су тај назив задржали и хрватски преводиоци. |
Србски (Пелашки) погребни обреди у „Илијади“У „Илијади“ су описани србски погребни обреди – они којих се Срби придржавају и данас и један упражњаван до Средњег века. Препознају се у стиховима о погибији највећег тројанског јунака – Хектора. Као и данас, жене су се, после смрти рођака или супруга, облачиле у црно. Први обред је нарицање, или тужаљка, за покојником. Једна жена гласно нариче, а друге је, плачом и тишом кукњавом, прате.
|
„Но није Диодор са Сицилије једини, који је оставио сведочанство о постојању једне писмености, која није била Грчка, али која је претходила Грчкој. Уз то, премда Диодор за писмо каже да је Пелазгијско, он га спомиње у вези с Трачким песницима, што значи, да су се Трачани (дакако, по грчкој терминологији) њим служила. Исто то тврди један други грчки великан, писац трагедија, Еурипид. А ако су се Трачани служили пелазгијским писмом, зар то није сигуран доказ да су они имали исти језик као и Пелазги, те да је то писмо одговарало гласовима и говору једних и других?!“
|
Префектура Илирик је била једна од четири велике префектуре унутар позног Римског царства и Источног римског царства. Административни центар префектуре је био град Сирмијум (данашња Сремска Митровица у Србији).Формирана је 318. године и у почетку се делила у две дијацезе:Панонску дијецезу и Мезијска дијецеза.Касније, Мезијска дијецеза је подељена у Дакијску дијецезу и Македонску дијецезу.
|
О статусу Берлина средином XII века Ј. Херман пише:
"Кнез Јакша од Копеника, како сам себе представља на својим новчићима, владао је Берлином - Копеником око 1150. године." (The Northern Slavs, The northern World, 1980). Цитат из књиге Ива Вукчевића - Словенска Германија. |
"Скоро сви Алани, високи су и лепи, а коса им је обично светла; од њиховог страшног погледа човека подилази језа. Они су вешти и обртни у руковању оружјем. По начину живота и обичајима, они су мање дивљи од Хуна."(Занимљиво је да су Готи и Данци веровали да су Хуни били Срби, као што се каже у саги Херврар: "Под именом Хуна, наши су стари сматрали Србе и балтичке Словене, а ту су од искона живели само као Срби, понекад Саксонци, које доцније називаху винд или Вендима".
|
Један санскритски научник закључио је на основу астрономског истраживања да најстарије ВЕДА ХИМНЕ ДАТИРАЈУ 3.000 година
пре Христа, док други научник тврди да су још старији до 6.000 година пре Христа. Те тврдње се базирају на претпоставци да су давни Индијци имали тачно астрономско знање о путу сунца, али ту нема доказа. |
"Македонци нису Грци. Ни по пореклу ни по обичајима ни по особинама. Њихови владари нису имали ништа Хеленског. Њихова историја је била слична Илирској,Трачкој и Пеонској, са њима су се граничили, али не и са историјом Хеленских градова - држава" !!!
|
Код старих Срба је коњ био света животиња, која на крају годишњег циклуса доноси обнову природе. Зато су медски Срби, Сарбати или Рашани својим јунацима и боговима додавали придевак „коњ“, јер је то била света животиња бога Сунца са пророчком моћи, па су богови замишљани како језде на белцима. О овом обичају сведоче данас немачка реч Got и енглеска God у значењу “Бог”.
|
Србски језик је богат, лаконски, енергичан и хармоничан, он подједнако добро пристаје и мушком и женском полу и употребљава се исто тако срећно за опевање љубавних нежности, као и великих и крвавих подвига бога Марса; српски сједињава број с мером; он је звучан, отмен, говорнички, снажан; то је уједно исто тако језик јунака као и говорника.
|
"Словенски (језик) наставља без прекида индо-европски: у њему ce нe опажају oнe нагле кризе, које су дале грчком, италском (а особито латинском), келтском и германском њихов карактеристичан изглед. Словенски je jeдан индо-европски језик, уобличен дугом употребом, дубоко измењен многим утицајима, али који je сачувао општи архаични изглед...
|
Перкунос је један од најзначајнијих индоевропских богова. Перкунос у буквалном преводу значи ''ударач'' или ''бацач'', у смислу варничар или онај који пали, веома снажно ''удара'' ватром. Повезан је са плодношћу и кишом али и са муњама и грмљавином која прати кишу, односно олујом. Сматрају га једним од најстаријих богова индоевропске религије, заједно са богињом Артемидом (Сербоном).
|
Од наслеђа које су оставили бели људи црној раси Дравидије, немогуће је да се не спомене древни језик - Санскрит. А сада тај језик је један од 22 службених језика у Индији. То је језик на коме је написана већина древних уметничких дела, верске, филозофске, правне и научне литературе. Тренутно санскрит у Индији је језик хуманистичких наука и религиозног култа, а служи и за разговор индијске елите.
|
Изнад азурних обала Црног мора на острву Криту у храмовима града Сурожа обожавано је божанство Сунца бога Јарила. Срби-Сораби ово море називају Сурошким морем, а град Сурож био је изузетно богат, па су многи бродови често упловљавали у његову луку. Ту су били усидрени многи бродови као на пример: персијиски, етрурски, египатски, индијски…
|
"...једна занимљива чињеница никоме неће умаћи... југозападна обала
Норвешке и североисточна обала Шкотске настањене су људима исте расе... Сигурно је, да ти људи представљају значајан проценат целокупне масе (становништва)... Ти људи, које Греј сматра припадницима динарске расе, чине чудан изузетак...'' |
„...Пшемислава, пољског краља, убили су пијаног сами Лехи, у месту Рогозном, бољари ладски Налец и Заремба; Бог му је дао освету, јер је он раније жену своју по имену Лукерија, удавио ради друге, која је тражила да буде једина у његовом дому; она је била родом од кнежева сербских са Кашубе, од приморја варјашког, од старог града Гдањска.“
|
...једни су били раскомадани и са врећама су бачени у море, други су живи спаљени после бесомучног мучења, један је имао среће, био је удављен јер није могао ходати. Једног је тако мучио, да је његово ридање могао слушати чак у парку док је шетао а последњу двојицу је закачио на куке изнад ватре и живе сушио...
|
Словени су имали своју азбуку, која се звала БУКВИЦА, или БОГВИЕДЦА, несумњиво, зато што су њеним посредством објављене божанске забране и сазнања за време верских обреда. А да су ОД ПРАДАВНИХ ВРЕМЕНА ПИСАЛИ СВОЈЕ ЗАКОНЕ НА ТАБЛАМА, ЗА ТО ПОСТОЈЕ ВИШЕСТРУКИ И НЕСУМЊИВИ ДОКАЗИ!
|
...грчко - римске тираније, која је становништво Балкана још од
прехришћанских времена давила у крви и пљачкала до голе душе. Тако он спомиње трачко - маћедонско - акарнански савез код Киноскефале, 200. г. пре Христа, који је потукао Римљанин Тит Квинтије Фламијније... |
Када опет на левом крају Дунава завађени Лангобарди са Гепидима, први, помоћу Авара утаманише ове друге и иселише се у Италију, онда Хакан, око 5б8. г., постане господар целог земљишта и једних и других. Касније, Авари почну нападати и на српску царевину, или краљевину Свевладовића, освојивши од ових данашњу Словенију...
|
«Ја нијесам властан прекрштавати име језика, који је крштен прије
више хиљада година. Ако је вама по вољи било да примите српски језик за вашу књигу, онда немате узрока да се либите ни од његова имена. Јер, као што Белгијанци и Швајцарци, или као што Американци, који говоре енглески, или шпањолски нијесу престали звати се Бразилијанцима, или Американцима, тако исто и ви Хрвати нећете престати бити Хрвати, ако поштујете име језика, који сте усвојили...» |
"Словени дунавске платформе у њеном доњем делу (тј. отприлике тамо,
где је римски песник Овидије провео године свога изгнанства) били су организовани по племенима пре инвазије турских Бугара... Такође се зна за многа српска племена у северној Далмацији, у јужној Босни, у југо- источној Херцеговини,. Изгледа, да су то била стара српска племена, која су се сачувала по издвојеним областима". |
Натпис попа Тјеходрага пронађен је 2003. године, током археолошких ископавања на локалитету Подворнице у Лиштанима на југозападној страни Ливањског поља. Натпис је исклесан ћириличним словима на црквеносeрбском језику испред којег се налази исклесан крст. Превод текста на савремени сербски језик гласи:
+ ТУ ЛЕЖИ ПОП ТЈЕХОДРАГ – ИМАО ЈЕ ПЕТ СИНОВА – СУ СВИ У ЈЕДНОЈ (ИСТОЈ) ГОДИНИ БИЛИ УБИЈЕНИ |
ТРИБАЛИ су били историјско трачко племе званично настањени на подручју данашње Србије и Бугарске, а незванично и под другим племенским именима били су широм Балкана, па и шире. Значење речи ТРИБАЛ налазимо у тајном језику који потиче још од келтских мудраца друида и барда (ткз. shelta language): ТХРИБЛИ (1) значи РОД, РОЂАЦИ, ФАМИЛИЈА, али ни то није сво значење имена ТРИБАЛИ.
|
Сербона је била највећа богиња античког света, имала је најшире надлежности и најчувенији храм од свих богиња. Најшире је слављена код Срба, а и код Грка и Римљана. Имала је више имена и сваки од ових народа је славио под посебним именом. У античком времену сваки од великих богова је имао своју пратиљу женског пола која је била његова пареда, тј. упоредно божанство које се поређује са њим.
|
„Творци сербске фалсификоване историје не труде се само да оспоре порекло Срба, него и све сербске светиње, а и сам сербски грб.“
Дуже од једног века траје настојање германско-нордијске историјске школе да нас убеде да смо и двоглавог орла и крст са оцилима преузели од измишљене Византије* (прим.аут.- имамо постојање и... Шта стварно значе оцила на сербском грбу? |
У доба Теодосија прогон аријанских јеретика стиже бројне сирмијумске или сремско-митровачке аријанске породице верне ранијим епископима и они су се, у бегу, распршили широм тадашњег Римског царства. Арије је лично у прогонству проширио своју јерес у Мурси (Осијеку), али и Сингидунуму одн. Београду, чији је Епископ Урсације примио Аријанско веру.
|
