Са пет центи у џепу, био је само један од хиљада исељеника који су 1874. године закорачили на док Касл Гардена у Америци који, попут њега, нису говорили ни реч енглеског.
Проналазач је читаву “уштеђевину” потрошио на парче пите са шљивама, у којој је од шљива било много више коштица. И док је смишљао као ће зарадити следећи оброк, нико није могао да замисли ће баш тај двадесетогодишњак – Михајло Пупин – ускоро постати један од највећих научника и проналазача у Америци, оснивач прве велике лабораторије, богат и успешан, најуспешнији србски лобиста у Сједињеним Државама.
Овако је говорио Михајло Идворски Пупин:
Године 2014. Српска академија наука и уметности, Матица српска и Епархија шабачка, заједно су издале Пупинову аутобиографију „Са пашњака до научењака”.
Издање је обележило 160 година од рођења Михајла Идворског Пупина, као и 90 година од када је добио Пулицерову награду за своју Аутобиографију. Виртуелну изложбу посвећену Михајлу Пупину можете видети на сајту mihajlopupin.rs
Извор: opanak.rs
|
|