Ramonda nathaliae (Наталијина рамонда, колачић или цвет феникс) је ендемска биљка централног Балкана из породице Gesneriaceae. Остатак је суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла. Веома је слична биљци Ramonda Serbica (србска рамонда, колачић или цвет феникс) за коју се сматра да се од врсте Ramonda Nathaliae одвојила у самосталну врсту полиплоидијом током терцијара. Биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновћа. Заједно са Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији.
Опис биљке
Ramonda nathaliae је вишегодишња, зимзелена, зељаста биљка са снажним кореном. Листови су јој скупљени у приземну розету, елиптично-јајастог до јајастог облика, са израженом лисном дршком. По ободу су правилно и ситно назубљени. На горњој страни листова се налазе разређене браонкасте длаке док се на ивици листова, доњој страни дуж нерава и лисној дршци налазе дугачке браонкасте длаке. Цветна дршка излази из центра розете и висока је до 10 cm са 1-3 ређе 4-5 цветова. Круница је углавном тамно љубичасти, ређе беле боје; тањирастог облика са наранџастом основом. Најчешће је састављена од 4, а ређе од 5-6 круничних листића. Плод је чахура са великим бројем ситних семена. За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Ову могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. У Европи сем врста рода Ramonda само још две цветнице могу да се поврате из анабиозе (Haberlea rhodopensis и Jankaea heldreichii). Станиште и распрострањеност Станиште ове биљке су пукотине кречњачких стена на надморској висини од 350-2150 m. Насељава углавном северно експониране стене, али се среће и на стенама у одговарајућој шумској реликтној заједници као што је нпр. Fago-Colurnetum на Сувој планини. Ramonda nathaliae са другим биљкама образује реликтне хазмофитске заједнице као нпр. Erysimo-Ramondetum nathaliae. Такође на стаништима где се преклапа са Ramonda serbica, у зонама симпатрије, образује субасоцијацију Ceterachi-Ramondetum serbicae ramondetosum nathaliae (на Радованском камену изнад села Јелашница и на Облику у Сићевачкој клисури). Ramonda nathaliae је ендемит централног дела Балканског полуострва. Насељава следеће земље Републику Македонију, северну Грчку и Србију. У Републици Македонији је честа у клисурама десних притока Вардара (Треска, Бабуна, Тополка, Црна река) и околним планинама (Јакупица, Кожуф, Козјак и Ниџе). У Грчкој се јавља у граничним областима са Републиком Македонијом (планине Тзена, Вермион, Ворас), а јавља се и у Епиру. У Србији се јавља на Сувој планини (Трем, Мосор, Соколов камен, Голеш), у Јелашничкој клисури (Радовански камен, изнад села Јелашница), у Сићевачкој клисури (Облик изнад села Островица), на Шар Планини (падине Љуботена).
Симбол
Наталијина рамонда се користи као ликовно решење за амблем који се носи у седмици пре Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра и на сам дан празника у Србији. Слободно можемо рећи да су божур, љиљан и Наталијина рамонда србски национални цветни симболи. Наталијина рамонда нема никакве везе са швајцарским, француским или било чијим болничаркама, како то изјавише неки ''наши'' политичари.
Извор: https://sr.wikipedia.org/wiki/Ramonda_nathaliae
Уредио: srbski.weebly.com |
|
RSS Feed
