Средином 18 века,велики турски силеџија Ћехај паша са својих 30 хиљада војника кренуо је да покори Србе у Црној Гори.
Спалио је све пред собом и улогорио се испред главнога града Цетиња. Тада је на Цетињи било 1500 срба који су били спремни да се бране али против много веће турске војске били су осуђени на пропаст. Међутим био је неко ко није тако мислио. Чувени Србски јунак Никац од Ровина, окупио је малу чету од 40 бораца и изнео им свој план како да победе велику турску војску. Сви су се сложили са њим,а онда су кренули према турском логору. Командант турске страже био је Арслан Нага Звиздић. Никац рече: Арслане овде Никац са својом дружином. Замоли пашу да нас прими. Желимо да му се поклонимо и предамо оружје. Арслан је био веома срећан због онога што је чуо и одмах је отишао да јави паши. Арслан: Пашо!!! Никац од Ровина и његова дружина моле те да их примиш, желе да ти се предају! Паша је одушевљено рекао Арслану да ће их примити и одмах позвао све аге и бегове да дођу у његов шатор да присуствују предаји највећег србског јунака и његове дружине. Четрдесет србских бораца храбро је ушло у осиње гнездо међу 30 хиљада до зуба наоуружаних турака, никоме није пало напамет шта планирају да ураде. Када су ушли у логор код паше, поклонили су се онда извадили кубуре и запуцали на турке. Никац је први убио Ћехај Пашу а његови саборци још много аге и бегове. Турци су избезумљени свом силином јурнули на Никца и његову дружину и развила се велика борба. У то време србски броци на Цетињи чули су пуцњаву и буку из турског логора и јурнули су се да помогну својој браћи. Након велике Борбе турци су претрпели страшан пораз и разбежали су се, а на бојишту је поред великог броја мртвих Турака лежало и 34 мртва борца из чете Никца од Ровина. Никац је био једва жив, у тешким ранама, скоро мртав и тада је настала чувена србска заклетва: Тако ми Никчевих рана. Када су сви мислили да Никац неће преживети, његово снажно тело је успело да се опорави и он се после неколико месеци вратио међу своје пријатеље. Сви су били одушевљени и захвални богу што је спасио живот највећег србском јунаку. Никац је још дуго бранио србски народ од турака, а позната су такмичења у гађању из кубуре на којима је на изненађење свих Никац увек био један од најслабијих стрелаца. Питали су га: Како то да си Никче побио толико турака а тако си слаб стрелац? Нијесам ја побио пуно Турака зато што сам добар стрелац него зато што сам им се близу примица. Овај одговор је обрадовао и насмејао све пристуне и тада су разумели да је Никац много већи јунак него што су они до тада мислили.
Погледајте видео
NIkac Od rovina
Ко је Никац од Ровина?
Никац од Ровина или Никола Томановић био је, како би Његош рекао, „најславнији витез црногорски“. Рођен је крајем 17. века у селу Ровине у Катунској нахији. Био је син Ђукана, а синовац опеваног јунака Вука Томановића. Био је малог раста, танак у појасу, широк у раменима, велике главе, крупних очију са крвавим биљегом на десном оку. Имао је дуге бркове и накострешене обрве које су људима деловале помало застрашујуће. Никац је био чобанин који је рано почео да иде на пленидбу на муслиманска имања по Херцеговини. Живео је за време владике Данила, владике Саве и владике Василија. Нема тачног податка о датуму рођења и смрти овог јунака. Његош у песми Смрт Никца од Ровина у Огледалу србском наводи да је он погинуо око 1755. године, док већина историчара наводе 1776. годину као датум смрти. За време битке на Предишу у Бјелицама 1756. године, Никац је имао нешто више од тридесет година, а погинуо са педесет година, по томе се закључује да је 1776. године погинуо. Сви смо чули за чувену Обилићеву медаљу за јунаштво. Међутим, идеја оног који је установио тај орден није била да се она зове по Милошу Обилићу. Најприје је орден требао носити име Никца од Ровина. Међутим, одлучено је да се медаља за јунаштво зове по Обилићу јер је он убио цара, а Никац једног пашу. Данас о њему не можемо прочитати ништа у уџбеницима.
Извори:
Википедија фејзбук страница (видео) - Идеш под мач бато Оригинална насловна илустрација Лука Цакић Сакупио и уредио srbski.weebly.com |
|