Марин Дринов
ВЕЛИЗАР
Књига ''Јустинијан и касно римско царство'' од аутора Џона Баркера
Велизар је делио исту позадину Илирског сељака са Јустинијаном...
Heirtage Histroy - Велизар, Ромејски генерал, је Словен.
Књига Историја Рима, Норвуд Јанг, издата 1910 године у Њујорку.
...Велизар, Македонски генерал...
Књига -The gateway to the middle ages / Italy - Еленоре Дакет
...Велизар (Ромејски генерал) је рођен на источним границама Македонског народа... 
Џон Фике о Јустинијану и Велизару
Џон Фике (John Fiske)у свом делу "Darwinism and other essays" - "Дарвинизам и други есеји" из 1890-е године на страни 236 своје књиге каже за Ромејског цара Јустинијана и његовог војсковођу Велизара:
"Можда уопште није запамћено да је највећи ратник, и један од најславнијих владара овог дела Римског, света био Словен. Право име, име Јустинијан је Латински превод, му је "Управда" или "Честити", а његов непобедиви генерал Велизар је Словен из Дарданије који се зове "Бели цар" или "Бели принц". У овом делу се Такође помињу два Словенска племена са друге стране Дунава, Срби и Хрвати које је наводно император Хераклијус позвао да дођу на Балкан да му помажу у избацивању будућих нападача. Одобрено им је да остану у својим земљама и били су награђени за своју војну службу. 
Анастасије први
У књизи Леа Доналда Дејвиса (Leo Donald Davis) "The first seven Ecumenical councils" - "Првих седам Васељенских сабора" имамо податке за Ромејског цара Анастасија првог,који је иначе рођен у Драчу:
"...Anastasius I,a Slav by birth..." "...Анастасије први,Словен од рођења..."
Чињеница о Ромејском генералу Велизару
У књизи Вилијама Смита(William Smith)"-А-dictionary-of-greek-and-roman-biography-and-mythology-" из 1880 године,на страни 479 пише за Велизара:
"Велизар(Словенско име "Бели цар",или"Бели принц"),изванредан,и један од најбољих генерала ког је Византијска империја(Ромејска империја)икада имала. Рођен је око 505-е године у граду Германији у Илирији".
Лорд Махон (Lord Mahon)у свом делу "The life of Belisarius" - "Живот Велизара" каже:
"The name of Belisarius,he adds,is Illyrian(or Slavonic)and denotes the"White Prince"or"Beli Tzar." "Име Велизар,он додаје,је Илирско (или Словенско) и значи "Бели принц" или "Бели Цар." 
Ђовани Б. Палатино о илирском писму
Ђовани Батиста Палатино (G.B.Palatino), италијански калиграф, дело "Libro Novo", издато у Риму 1545.године.
Превод овог документа на Српски језик:
Сербинум
Сербинум (познат и као Сербинијум и Сервитијум) је био антички римски град у провинцији Панонији. Налазио се на подручју данашње Градишке у Републици Српској. Град је био раскрсница два магистрална римска пута и средиште савске римске флоте на Сави.
Насеље Сербинум помиње се у историјским изворима од 2. до 7. века нове ере, и то овим редоследом:
http://sr.wikipedia.org/sr/Сербинум Дакле,овај топоним нас потпуно јасно и без дилеме асоцира на Србе.Наши "академици"наравно тиме нису преоптерећени... http://sr.wikipedia.org/wiki/Градишка "У доба Римљана на мјесту садашњег града налазило се насеље Municipium Servitium (Serbinum), које је било важна раскрсница путева према истоку и југу Балкана, односно пристаниште за ријечну римску флоту, што довољно говори о стратешком значају насеља у то вријеме. Најстарији документован податак о српском имену датира из 69. или 75., у познатој књизи Плинија Млађег Познавање природе где наилазимо на српско име у латинизованом облику - Серби. Он дословно каже: "A Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi, Zingi, Psesii" (Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби, Зинги, Псеси)"
Префектура Илирик
Префектура Илирик је била једна од четири велике префектуре унутар позног Римског царства и Источног римског царства. Административни центар префектуре је био град Сирмијум (данашња Сремска Митровица у Србији).Формирана је 318. године и у почетку се делила у две дијацезе:Панонску дијецезу и Мезијска дијецеза.Касније, Мезијска дијецеза је подељена у Дакијску дијецезу и Македонску дијецезу.
Префектура је обухватала провинције Панонију, Норик, Крит, као и све провинције на Балкану осим Тракије. 379. године Префектура Илирик је подељена у Западни Илирик и Источни Илирик.Западни Илирик је претворен у дијецезу под јурисдикцијом управника Италијанске префектуре,док је Источни Илирикум постао део Ромејског царства 395. године. Дијецеза је управна јединица Римског царства већа од провинције а мања од префектуре...
Михаило Ј. Пупин
Михаило Ј.Пупин у свом делу "Споменици јужних Словена, историја Српске Православне цркве" на страни 31. приказује родослове Србских династија Властимировића и Адриатске династије чија је престоница био град Скадар. Занимљив је помен Македонског цара Самоила.
Џејмс Робертсон
Фото галерија
Из књиге Џејмса Робертсона (James C. Robertson) "History of the Christian Church: Volume II (A.D. 64-1517), Part 1", издате 1862.године у Лондону, на страни 369 сазнајемо да је Васил Македонски (Владар Ромејског царства) био Словен.
На страни 385 пише да Константин, односно Ћирило, потиче из Солуна, где заједничким животом живе Грци и Словени, и да је Ћирило од раног детињства био упознат са Словенским језиком, док на следећој страни сазнајемо да је Ћирило побољшао Словенску азбуку која је вероватно постојала и раније.
Краљевина Сербија после губитка Истре
Опис мапе: Краљевина Сербија после губитка (читај: одузимања) Истре од стране Фруга (Франака) и Романско царство (лат. Imperium Romanum, или Imperium Romanorum) од 8-9 века
-Извор (назив дела): „Atlas général de géographie physique, politique, historique“ -Назив мапе: Carte pour servir à l'histoire de l'Empire Grec de 717 à 9 ème siècle -Време израде мапе: 1854 -Аутор: Француз Louis Étienne Dussieux (1815-1894), историчар и картограф -Издавач: Librairie de Jacques Lecoffre et Cie. -Место штампања: Paris (Empire français // Second Empire: 1852-1870) -Година издања: 1857 -Језик: француски -Писмо: латиница Краљевина Сербија у време владавине сербских династија: - Дрвановића/Светимировића
- Оштривојевића
Винко Прибојевић "О подријетлу и згодама Славена"
Из књиге Винка Прибојевића "О подријетлу и згодама Славена"
"Стога, кад се Атењанин Диоксип имао огледати у двобоју с Македонцем Хоратом међу Александровим војницима, како проповеда Квинто Курције, Грци су били они који су бодрили Диоксипа. Али зашто, молим, ако су Македонци били Грци, нису Грци тако бодрили Македонца Хорату као Грка Диоксипа?"
Едвард Мајер, немачки историчар(1855–1930)
"Ако једног дана нека од словенских земаља буде постигла политички или културни утицај у Европи,целокупна стара историја мораће да се пише изнова". |
|
RSS Feed
